Миодраг Перишић је рођен 31. јул 1948. године у Суботици, ФНР Југославија, а преминуо је 6. маја 2003. године у Отави, Канада. Дипломирао је на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду. Бавио се критиком песништва и писао политичко-културне огледе. Аутор је многобројних књижевних критика и есеја у књижевним листовима и часописима. Током осам година (од 1984) био је главни и одговорни уредник ,,Књижевних новина”, у време када су ,,Књижевне новине” нападане, идејно-политички осуђиване, суђене и забрањиване. Документарни видео приказ: Миодраг Перишић, интервју (21:30) је управо из тог периода и односи се на те догађаје. Због тога је ово прича и о ,,Књижевним новинама”. Миодраг Перишић је један од оснивача Српског књижевног друштва и тринаест оснивача Демократске странке. У неколико мандата био је потпредседник Удружења књижевника Србије. Био је председник Српског ПЕН центра од 1988. до 1992. године и члан Међународног ПЕН-клуба. Поезија: Алхемичарски крокодил (1974); Књиге есеја: Анђео историје и дневни послови, Развалине идеолошког раја; Антологија: Приредио панораму новијег српског песништва Укус осамдесетих (1986); Награда: Милан Богдановић; Превођен на многе језике, од енглеског до хебрејског…

Опширније...

Жарко Петан је рођен 27. марта 1929. године у Љубљани. Преминуо је 2. маја 2014. године у Љубљани. Десет година живео је у Хрватској, углавном у Загребу. Од 1943. до краја другог светског рата, је живео са породицом у Трсту и онда се вратио у Марибор, где је завршио средњу школу. Његов отац био је власник познатог кафеа Асторија у Марибору. Режисер Јоже Погачник је 1989. године снимио филм о томе. Филм ,,Каварна Асторија“ је 1989. године добио другу награду за сценарио на ХIII Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Жарко Петан  је аутор сценарија за тај филм.

Његов стваралачки опус састоји се од више од 120 представа. Петан је режирaо у свим словеначким и многим страним позориштима, најчешће у Бечу, Хамбургу, Кракову и Трсту. Жарко Петан је урадио осамдесет радио игара, написао је 60 књига, двадесет позоришних текстова и телевизијских драма. Петан је познат и као писац сатиричних афоризама. Објавио је бројне књиге  афоризама, поезије и есеја. Његови радови преведени су на 30 језика. Своју прву књигу за децу, Бајке за Јасмину, посветио је својој ћерки.

Опширније...

Поводом Светског дана књиге и ауторских права, Народна библиотека „Др Душан Радић“ у сарадњи са Business Academy, едукативном установом у оквиру LINK group, даривала је три најредовнија корисника eлeктрoнскe читаонице (узраста до 20 година).
Срећнe добитницe су: ЈОВАНА ДЕБЕЉАК, МИТРА ЈЕВТИЋ и МИНА ЧЕПЕРКОВИЋ!
Наше награђене кориснице ће бити у прилици да потпуно бесплатно, онлајн похађају један од курсева по жељи и на тај начин или усаврше свој енглески или савладају вештину обраде текста.
Честитамо!

Чедомир Мирковић (Неваде код Горњег Милановца, Краљевина Југославија, 18. јануар 1944. - Београд, Србија и Црна Гора, 25. април 2005. ) је био српски књижевни критичар, есејиста и приповедач. Мирковић је дипломирао 1966. на Филолошком факултету у Београду,  на Одсеку за југословенске књижевности. Почео је каријеру као члан редакције „Књижевних новина”. Такође је био главни уредник Школског програма и Културно-образовног програма Телевизије Београд. У периоду од 1994. - 2000. био је директор „НИП Просвета”. Једно време био је посланик у Скупштини Југославије и потпредседник Удружења књижевника Србије.

Објавио је десетак књига есеја, приповедака, књижевних критика и један роман. Годинама је био стални књижевни критичар листа Политика, а такође је објављивао кратке текстове и цртице из културног живота у листовима и часописима (Јединство, Летопис Матице српске и др.). Постоји и „Награда Чедомир Мирковић”. Њен други добитник, 2017. године, био је Срба Игњатовић.

Опширније...