Вести

Јован Радуловић (Полача код Книна, ФНРЈ, 29. септембар 1951. - Београд, Србија, 7. март 2018.) био је српски писац из Далмације. Његове приповетке, романи и драме, везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору. Гимназију је завршио у Книну, а 1971. се преселио у Београд, где је дипломирао на Филолошком факултету. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији, уредник БИГЗ-а и директор Библиотеке града Београда. Након приказивања драме Голубњача, био је на удару комунистичке власти СФРЈ. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Врњачка библиотека се ове године први пут нашла у улози домаћина личностима из света културе на штанду Врњачке Бање на 41. Међународном сајму туризма у Београду, једне од најуспешнијих манифестација у земљи и региону. Култура постаје неизоставни део туристичке понуде.

Преносимо вам део атмосфере са штанда.

 

 

Бранко Миљуш (Горња Драготиња код Приједора, Краљевина Југославија, 22. март 1936. - Београд, Србија, 29. фебруар 2012. ) био је српски графичар и сликар. Бавио се мозаиком, витражом, илустрацијом, графичким дизајном и педагошким радом. Бранко Миљуш је рођен у селу Горња Драготиња код Приједора, 22. марта 1936. године. Са породицом је две године живeо на железничкој станици Горња Драготиња, након чега се сели за Приједор. Почетком Другог светског рата у Приједор су са тенковима стигли Немци, а по њиховом одласку у град су дошле усташе. Усташе су њега, сестру и мајку из Приједора одвеле у Дубицу, гдје је био припремљен транспорт за Јасеновац. У Дубици је рањен шрапнелом у ногу. Транспорт је уместо у Јасеновац отишао у Гарешницу између Загреба и Бјеловара. У Гарешници су привремено смештени код једне породице, а затим су ступили у контакт са његовим најстаријом братом Миланом. Милан је преко веза обезбедио аусвајсе са којима им је обезбеђен пролаз у Србију, након чега долазе у Београд. У Београду му је учитељ био Миладин Зарић, човек који је 20. октобра 1944. године спасао Стари савски мост од рушења.

Ангел Шурев (Велес, Краљевина Југославија, 18. јун 1932. - Београд, Србија и Црна Гора, 14. фебруар 2004.) је био познати српски диригент. Дипломирао је 1956. године на Музичкој академији у Београду. Од 1957. до 1960. године дириговао је у Македонији, после чега се враћа у Београд и Оперу Народног позоришта. Био је диригент Симфонијског оркестра и хора Дома ЈНА од 1966. до 1974. године, затим Београдске филхармоније, чији је био и директор од 1978. до 1982, да би се потом вратио Опери, где је остао стални гост диригент до последњих дана. Шурев је завршио специјализацију на „Санта Ћећилији“ у Риму, три године је био стални диригент у Римској опери. Добитник је бројних признања, а Балет Народног позоришта годинама није могао да се замисли без његове диригентске палице. Балетски уметници називали су га „играјућим диригентом“. Преминуо је у Београду у 72. години. Током богате каријере Ангел Шурев је неуморно изводио и промовисао дела домаћих композитора. Његове оркестрације многих композиција и данас се изводе, а балети „Дама са камелијама” и „Самсон и Далила” су део сталног репертоара Народног позоришта у Београду.

Даринка Јеврић (Глођане код Пећи, ФНРЈ, 21. октобар 1947. - Београд, Србија, 16. фебруар 2007.) била је новинар и једна од најзначајнијих српских песникиња друге половине ХХ века. Основно и средње образовање завршила је у Пећи и студирала књижевност у Приштини. Радила је у Пећи, потом, од 1975. године, као новинар Културне рубрике „Јединства“ у Приштини до своје смрти. Прве песме објавила је у Јединству и Стремљењима (,,Шеремет кула"), 1966. године. Као новинар, објавила је преко 200 разговора са уметницима, писцима, сликарима и глумцима. Писала је и позоришну критику. По доласку УМНИК-а и КФОРјуна 1999. године, упркос свим искушењима и недаћама, остала је да живи у Приштини. Објавила је песничке књиге: ,,Додир лета“(заједно са Ратком Делетићем и Браниславом Тодић), „Преварени тишином“, „Нестварни записи“, „Ижице“, „Хвостанска земља“, „Слово љубве“, „Јудин пољубац“, „Дечанска звона и друге песме“(избор), а постхумно су објављене „Посланице с Проклетија“ (приредиле Митра Рељић и Нада Павићевић).