Миодраг Перишић је рођен 31. јул 1948. године у Суботици, ФНР Југославија, а преминуо је 6. маја 2003. године у Отави, Канада. Дипломирао је на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду. Бавио се критиком песништва и писао политичко-културне огледе. Аутор је многобројних књижевних критика и есеја у књижевним листовима и часописима. Током осам година (од 1984) био је главни и одговорни уредник ,,Књижевних новина”, у време када су ,,Књижевне новине” нападане, идејно-политички осуђиване, суђене и забрањиване. Документарни видео приказ: Миодраг Перишић, интервју (21:30) је управо из тог периода и односи се на те догађаје. Због тога је ово прича и о ,,Књижевним новинама”. Миодраг Перишић је један од оснивача Српског књижевног друштва и тринаест оснивача Демократске странке. У неколико мандата био је потпредседник Удружења књижевника Србије. Био је председник Српског ПЕН центра од 1988. до 1992. године и члан Међународног ПЕН-клуба. Поезија: Алхемичарски крокодил (1974); Књиге есеја: Анђео историје и дневни послови, Развалине идеолошког раја; Антологија: Приредио панораму новијег српског песништва Укус осамдесетих (1986); Награда: Милан Богдановић; Превођен на многе језике, од енглеског до хебрејског…
Постављен је за амбасадора СР Југославије у Kанади, од јула 2001. године. Изненадна смрт је прекинула изузетну активност Миодрага Перишића. Амбасадор Србије и Црне Горе у Kанади Миодраг Перишић преминуо је у Отави од срчаног удара, саопштило је тада Министарство спољних послова СЦГ. Перишић (55) је био министар за информисање у савезној влади Милана Панића и бивши потпредседник Демократске странке. У савезној влади Милана Панића био је министар за информисање, а на дужности потпредседника Демократске странке био је од 1994. до 2000. године. До краја те године, као један од оснивача Већа за демократске промене у Србији, председавао је политичком комитету тог већа. У неколико мандата био је потпредседник Удружења књижевника Србије, затим члан Међународног Пен клуба, а од 1988. до 1992. године био је председник Српског Пен центра. Перишић је био ожењен и отац близнакиња.
Миодраг Перишић је у време оснивања Демократске странке био главни и одговорни уредник „Kњижевних новина”. ,,Књижевне новине“, данашње гласило Удружења књижевника Србије, бележи традицију од 70 година излажења. Први број појавио се из штампе 17. фебруара 1948. године, а уредили су га револуционар Јован Поповић и надреалиста Милан Дединац. Првих неколико година Јован Поповић се потписује као одговорни уредник, а у редакцијски састав улазе истакнути писци који накратко или дуже обављају уредничку функцију: Душан Костић, Милан Богдановић, Скендер Куленовић, Ристо Тошовић, Танасије Младеновић, Душан Матић, Чедомир Мирковић, Милош И.Бандић и Зоран Глушчевић.
На одговорним пословима у Књижевним новинама, као главни и одговорни уредник и директор, био је најдуже Танасије Младеновић (1954-1968), који је делио судбину овог књижевног и друштвеног листа. Од почетка, и дуго касније, Књижевне новине су биле званично гласило Савеза књижевника Југославије, да би, потом, прерасле у гласило Удружења књижевника Србије. Југословенски карактер обезбеђивали су му не само објављени књижевни садржаји већ и састави редакције, уређивачких одбора и издавачких савета. Али, делио је и судбину ондашњег идеолошки снажно обојеног друштва. Због својих садржаја поједини бројеви су забрањивани, смењивани уредници и целе редакције, чиме су спутаване, бар привремено, уметничке слободе. Од седамдесетих година водећу уредничку функцију вршили су филозоф Драган М. Јеремић, затим књижевници Милисав Савић, Милутин Петровић, Миодраг Перишић, Петар Цветковић, Предраг Драгић Кијук, до садашњег главног и одговорног уредника Мића Цвијетића, доктора књижевних наука, песника, књижевног критичара, путописца и преводиоца.
У Књижевним новинама од самих почетака и све деценије касније, сарађивали су најпознатији српски и југословенски писци: Исидора Секулић, Иво Андрић, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Милорад Панић- Супер, Ото Бихаљи-Мерин, Миодраг Павловић, Скендер Куленовић, Меша Селимовић, Блажо Конески, Славко Михалић, Славко Јаневски, Стеван Раичковић, Изет Сарајлић, Јара Рибникар, Александар Вучо, Борислав Пекић, Данило Киш, Момо Капор, Радомир Константиновић, Зуко Џумхур, Миодраг Булатовић, Томаж Саламун, Слободан Шнајдер... Лист није био без уплива политике и идеологије, али је одиграо и незаобилазну улогу на освајању уметничких слобода и на демократизацију друштва. Његова улога је, ипак, књижевна; сведочанство је књижевног и културног живота, њихових токова, процеса и преображаја.
