Роман „Писма из Русије“ је завршено књижевно дело настало из непосредног, личног искуства аутора са тешком болешћу и дуготрајним процесом лечења. Књига није фикција и није литерарни експеримент, већ сведочанство о болести, страху, нади, системима лечења, људима и унутрашњим преломима кроз које пролази човек када се суочи са дијагнозом која мења живот. Роман је писан у форми писама, записа и рефлексија, што омогућава интиман, непосредан однос са читаоцем и даје тексту исповедни, али контролисан тон, без патетике и без сензационализма.

Тематски, „Писма из Русије“ прате ауторов одлазак на лечење у Русију, боравак у другачијем друштвеном, културном и здравственом окружењу и суочавање са системом који је истовремено стран и функционалан. Русија у роману није представљена као егзотична или идеализована дестинација, већ као конкретан простор у коме се одвија један део процеса лечења и унутрашње борбе. Међутим, роман није линеаран путопис нити изолована прича о лечењу у иностранству.

Његова посебност лежи у сталном преплитању запажања о Русији са сећањима на ток лечења у Србији. Актуелни боравак у Русији непрестано се прелама кроз претходно искуство лечења код куће, кроз сусрете са лекарима, боравке у болници, разговоре, дилеме и страхове. Та два искуства у роману не стоје у односу супротстављања, већ у односу унутрашњег дијалога. На тај начин болест престаје да буде везана за једно место или један систем и постаје универзално искуство које се различито манифестује у различитим друштвеним и институционалним оквирима. Ово преплитање даје роману слојевитост и омогућава читаоцу да истовремено прати физички пут лечења и процес сећања, поређења и саморазумевања.

Роман се не бави искључиво медицинским аспектима болести. Он отвара питања односа према сопственом телу, поверења у систем, страха од неизвесности, одговорности према ближњима и личних избора у ситуацијама када нема идеалних решења. Аутор не нуди готове одговоре нити универзалне поруке. Његов приступ је сведочански и рефлексиван, са јасном намером да говори истину о слабости, сумњи и немоћи, али и о тренуцима снаге, солидарности и смисла који се појављују управо у кризним околностима.

„Писма из Русије“ имају изражену мотивациону и подржавајућу димензију, али не функционишу као приручник, водич или књига савета. Роман не даје медицинске препоруке, већ читаоцу нуди искуство препознавања и разумевања. Управо у томе лежи његова вредност за људе који се лече или су се лечили, за чланове породица и неговатеље, али и за читаоце који немају непосредно искуство са тешком болешћу, а спремни су да се суоче са озбиљним животним темама.

Салон библиотеке, уторак 20. октобар у 18.⁰⁰

У петак 16. октобра са почетком у 18 часова, у салону НБ „Др Душан Радић“ биће уприличено представљање књиге „Стрип и прикљученија Данила Милошева Востока“ Хермана Штерна.

Поменута књига, аутора Хермана Штерна (Срђана Чеперковића), у издању Студентског културног центра Нови Сад, доноси серију дубинских разговора који детаљно осветљавају живот, радикални уметнички светоназор и стваралачку филозофију Данила Милошева Востока ‒ једне од најважнијих и најпродуктивнијих фигура домаће стрип сцене.

У програму учествују, главни протагониста Данило Милошев Восток и аутор Херман Штерн, док ће разговор водити модератор Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Чувени Душко Радовић, написао је о Добрици Eрићу: ,,Гружа је била невелика док није родила песника Добрицу Ерића. Он је од ње створио континент, можда највећи у српској поезији. Његове мисли и слике имају завичај, збирке му личе на поетски адресар Груже.

Чини вам се могли бисте отићи тамо и, листајући његове књиге, пронаћи и препознати сваког човека, птицу или цвет."

Треба доживети Лето у Калипољу, посетити Вашар у Тополи, саставити Огрлицу од Грлица и појести Торту са пет спратова. Тако сит лећи у Долину сунцокрета, исплести Три сонетна венца и написати Писмо краљици цвећа и Песму о свицима. Кад се ветрови укрсте, кад уцвета дрен, тада ти и Твој друг Миливојчићев луг, као Деца са златом липе у коси, похитајте на Пету страну света и окупајте се у Реци с ружом римованој. Ви Месечеви миљеници, можда пронађете и Прстен у извору за Сунчеву вереницу и са Добрицом чобанском торбицом прошетате кроз Непричаву у потрази за Причом из мрављег света или Великом песмом о једном малом јагњету. Ако успут наиђете на Свица пшеничара и воденичара, испричајте им Причу дугу три ланца из ловачког ранца о Цару пчелару... и тако би могли да нанижемо преко 40 књига за децу. Од прве објављене књиге песама Свет у сунцокрету, 1959. године, Добрица је написао током свог живота и 23 збирке песама за одрасле, 5 књига лирске прозе, више романа. Био је песник, илустратор, сценариста, здравичар...

Библиотека и Културни центар приредили су заједничку изложбу поводом 90 година од рођења великана српске поезије Добрице Ерића. Једног од Петорице из српског, који је раме уз раме стајао са Љубивојем Ршумовиће, Мошом Одаловићем, Душком Трифуновићем и Драганом Радуловићем.

Изложбе је постављена на Променади и у Салону Библиотеке и трајаће од 21. септембра до 21. октобра 2026. године.

Добро дошли!

У салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“ у  у четвртак, 10. септембра у 19:00 часова, биће уприличено представљене прве збирке песама „Присоја“, аутора Огњена Топаловића.

Огњан Топаловић је рођен 1951. године у Краљеву. Основну школу и гимназију завршио је у Врњачкој Бањи. Дипломирао је на Филозофском факултету, група за Социологију 1975. године. Од 1977. радио је као новинар, а од 1981. до 1995. године као главни и одговорни уредник „Врњачких новина“. У периоду 1995–1998. био је запослен у издавачкој делатности Културног центра а касније Народне библиотеке „Др Душан Радић“. Дужност директора Народне библиотеке „Др Душан Радић“ обављао је од 1998. до 2015. године. Објавио је књиге: „Стари бањски лекари“ (1996), „Ђенарал Белимарковић“ (1998), „Војвода Луне“ (2002), „Милан и Божа“ (2003), „Врњачка Бања у окупацији 1915–1918“ (2005), „Врњачки Руси“ заједно са Томом Миленковићем и Маријом Обрадовић (2008), „Трагом записа и успомена“ (2010), „Врњачка Бања у архивама“ (2013), „Врњачка Бања у Политици 1904–1941“ (2018) . Заједно са Бошком Руђинчанином приредио је монографију „Врњачка Бања на почетку 21. века“ (2008). Живи и ствара у Врњачкој Бањи.