Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Радомир З. Путник (1946)
Вести
Погодака: 662

Танасије Таса Младеновић (Сараорци, код Смедерева, Краљевина Србија, 15. април 1913. - Београд, СР Југославија, 12. јануар 2003.) био је српски песник и књижевник, есејиста и преводилац, правник и учесник Народноослободилачке борбе, члан КПЈ од 1936. године и мајор у резерви. Рођен је 15. априла 1913. године у селу Сараорци, код Смедерева. У Смедеревској гимназији је покренуо часопис „Књижевни круг“ 1932-1933. године. Завршио је Правни факултет у Београду, 1937. године и потом био адвокатски приправник. Још као студент, прикључио се револуционарном студентском покрету на Београдском универзитету и тада илегалној Комунистичкој партији Југославије (КПЈ), због чега је од Државног суда за заштиту државе био осуђен на четири месеца затвора. Учествовао је у Народноослободилачкој борби од 1941. године. У току рата налазио се на дужностима политичког комесара Другог шумадијског партизанског одреда, руководиоца Политодела Друге далматинске ударне бригаде, шефа Пропагандног одсека Главног штаба НОВ и ПО Србије, члана Агитпропа Обласног комитета КПЈ за Санџак, члан Пропагандног одељења АВНОЈ-а и др. У периоду од 1944. до 1947. године био је уредник дневника „Глас“.

Вести
Погодака: 439

У нановијем броју недељника НИН објављен је списак 12 романа који су се нашли у ужем избору за 65. Нинову награду.

У конкуренцији су романи "После потере" Зоран Ћирића, "Помор и страх" Вулета Журића, "Прекасно" Бранке Криловић, "Одустајање" Јелене Ленголд, "Ухвати зеца" Лане Басташић, "Велики Јуриш" Слободана Владушића, "Десети живот" Саше Савановића.

Такође, у ужем избору су "Кружок на златни погон" Слободана Мандића, "Заблуда Светог Себастијана" Владимира Табашевића, "Кречење" Жарка Радаковића, "Београдски трио" Горанс Марковић и "Неживоти и искључења" Милана Ковачевића.

О финалистима ће одлучивати жири који чине Тамара Крстић, Марјан Чакаревић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Зоран Пауновић.

За 14. јануар у подне заказано је проглашење добитника најзначајнијег српског књижевног признања.

Вести
Погодака: 547

Слободан Стојановић (Ђаковица, Краљевина Југославија, 13. фебруар 1937. - Пожаревац, СР Југославија, 4. јануар 2000.) је био српски драматург. Детињство и младост је проживео у Пожаревцу. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Бавио се позориштем, био је драматург и уметнички директор Савременог позоришта у Београду (касније, Београдско драмско позориште), уредник Телевизије Београд и професор сценарија на Факултету драмских уметности у Београду. Умро је 2000. године у Пожаревцу где је и сахрањен.

У оквиру Фестивала филмског сценарија, у Врњачкој бањи се одржава Летња школа филмске драматургије ,,Слободан Стојановић". Студенти се у школи баве филмском анализом, гледају филмове и имају задатак да напишу текстове о сваком филму. Школа је уско повезана са програмом фестивала. 4. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 16. - 21. август 1980. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. За сценарио филма ,,Снови, живот, смрт Филипа Филиповића“, Слободан Стојановић је добио трећу награду за сценарио на 4.-том Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи заједно са Милованом Витезовићем, Александром Поповићем, Новицом Савићем, Мићом Станисављевићем и Милошем Радивојевићем. 6. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 15. - 20. август 1982. године.

Вести
Погодака: 532

Сценографкиња Марина Чутурило Хелман (55) преминула је у Дортмунду, саопштило је, 21. 12. 2011. године, у Београду, Југословенско драмско позориште. Марина Чутурило Хелман рођена је у Брусу 1956. године. Марина Чутурило Хелман била је архитекта и позоришни сценограф, професор Академије за музику и позориште у Хамбургу. Радила је у позориштима Београда, Сплита, Лубљане, Загреба, Сарајева, Скопља... Београдски ђак, архитекта по професији, својим радом са најбољим редитељима, попут Виде Огњеновић, Дејана Мијача, Егона Савина, Паола Мађелија, Слободана Унковског, Хариса Пашовића, Томажа Пандура, донела је естетски преокрет у поимању сценографске уметности. Документарни видео приказ ,,Марина Чутурило Хелман, интервју“, који ћете видети у оквиру ,,Библиофонотеке“, практично је настао у Београдском драмском позоришту, одмах након премијере позоришне представе ,,Тринаест божијих тричарија", Рамона Делваље Инклана, у режији Паола Мађелија, 06.12.1987. године. Она је била  сценографкиња те представе, још једног великог хита редитеља Мађелија, у позоришту на Крсту.

Вести
Погодака: 633

Ружица Сокић (Београд, Краљевина Југославија, 14. децембар 1934. - Београд, Србија 19. децембар 2013.) била је српска филмска, позоришна и телевизијска глумица. Каријеру је почела давне 1957. године, у филму Доктор, да би потом играла у филмовима Кад будем мртав и бео, Боксери иду у рај, Ужичка република, Савамала и другима. Комедија Тесна кожа донела јој је највећу популарност, а за филм Жута награђена је Златном ареном на Филмском фестивалу у Пули. Неке од њених познијих великих улога су Таска у великом биоскопском хиту Зона Замфирова и кума Аница у популарној серији Грех њене мајке. Ружица је често приказивана као заводница. Неке од тих улога, попут Жуте остале су најупечатљивије. Ту спадају још и снаја Ружа у Другој Жикиној династији и Велиборка Веца у Срећним људима. Сокићева је добитница награда Златни ћуран, „Јоаким Вујић“, „Павле Вуисић“, Златна арена, али и две најпрестижније - награда „Жанка Стокић“ и Добричин прстен.