Вести

Мирослав Беловић, режисер, писац, глумац... (Илиџа, Краљевина СХС, 7. август 1927. - Београд, Србија и Црна Гора, 30. март 2005.). Рођен на Илиџи, околина Сарајева, био је редитељ и професор Факултета драмских уметности у Београду, од 1948-1956. као професор глуме, а од 1970. као професор позоришне режије. Режију је студирао на Драмском институту у Лењинграду (СССР). Члан Југословенског драмског позоришта постао је 1948. године. Почео је као асистент Мате Милошевића и Бојана Ступице. Међу његовим најзначајнијим режијама на сцени ЈДП били су: „Хвалисави војник“ (Плаут), ,,Дантонова смрт“ (Георг Бихнер), ,,Савонарола и његови пријатељи“ (Јован Христић), „Омер и Мерима“ (Мирослав Беловић и Стеван Пешић), ,,Танго" (Славомил Мрожек), „Хваркиња“ (Марин Бенетовић), „Мистер Долар“ (Бранислав Нушић), „Дундо Мароје“ (Марин Држић)...

Бранислав „Цига“ Јеринић (Крагујевац, Краљевина Југославија, 20. март 1932. - Београд, Србија 27. јун 2006.) је био српски глумац и доајен српског глумишта. У родном граду Крагујевцу завршио је гимназију, а глуму је студирао на Академији за позоришну уметност у Београду, у класи професора Раше Плаовића. Дипломирао је 1954. године, да би одмах потом постао члан Народног позоришта у Београду, којем је остао веран до краја, иако је играо и у „Атељеу 212”, „Звездара театру” (Оригинал фалсификата) и на алтернативним београдским сценама.

У петак 15. марта 2019. са почетком у 11 часова у Библиотеци „Милутин Бојић“ у Београду одржана је прва седница новоформиране секције за дигиталну трансформацију библиотека Библиотекарског друштва Србије.

Седници је присуствовало 25 чланова друштва од чега су 4 чланице библиотекарке из Народне библиотеке "Др Душан Радић".
Током овог, првог састанка, формиране су четири радне групе (за електронске каталоге, друштвене мреже и веб, дитализацију грађе и ИТ инфраструктуру), усвојен је годишњи план рада и дефинисани су задаци секције.
 
 

Живојин „Жика“ Миленковић (Ниш, Краљевина СХС, 26. јануар 1928. - Београд, Србија, 18. март 2008.) је био српски филмски и позоришни глумац. Умро је у 80. години. Битне улоге: Соћа, Гарац, Цветко, Трајко… Миленковић је рођен у Нишу. Глумачку каријеру почео је у Нишком народном позоришту. Касније прелази у Београдско драмско позориште, где је глумио до пензионисања. Једно време у Нишу био је професор књижевности. Глумио је у преко 30 филмова, преко 300 телевизијских емисија (драме и серије) и око 150 позоришних представа.

Глумачку каријеру започео је у послератним годинама, у свом родном граду. Недуго затим, стигао је у Београд, а онда је уследио и пријем у ансамбл Београдског драмског позоришта. Миленковић је један од заиста ретких глумаца који, током читаве каријере, није променио матично позориште, већ је остао у њему све до одласка у пензију. Прва Миленковићева улога пред камерама догодила се у ТВ драми „Три Аморове стреле“, 1959. године. Међутим, филмски редитељи нису га препознали као глумца који има потенцијал за улоге на великом платну и то је потрајало пуних 10 година, ако изузмемо улоге у филмовима „Народни посланик“ (1964) Жике Митровића и „Kад будем мртав и бео“ (1967) Жике Павловића.

Маја Димитријевић (Загреб, Краљевина СХС, 10. јануар 1926. - Београд, СР Југославија, 19. август 1997.) је била југословенска филмска и позоришна глумица. Маја Димитријевић је била глумица и преводилац. Дипломирала је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Члан Југословенског драмског позоришта била је од 1952. Остварила је велик број значајних улога у делима Нушића, Трифковића, Костића, Војновића, Држића, Крлеже, Гогоља, Достојевског, Чехова, Горког, Шекспира, Гончарова, Блока, Стриндберга, Лорке, Сартра, Коктоа, Конгрива, О’Кејсија, Есхила, Софокла, Еурипида, Молијера, Лопе де Вега, Калдерона, Шеридона… Највеће и најбоље улоге је остварила у режијама свог професора Бојана Ступице, Мате Милошевића и Томислва Танхофера. Битне улоге: Глинени голубови, У затвору, Казивања, Београдска деца,  Даринка из Рајковца, Надежда Петровић, Милена Павловић Барили, Изгубљени син, Бурлеска о Грку и многе друге. На фотографији: Маја Димитријевић после извођења монодрама ,,Љубавне исповести Софије Маловразић“ и ,,Надежда Петровић“ у салону Народне библиотеке Др Душан Радић у Врњачкој Бањи, јула 1986. године.