Вести

Борислав В. Пекић (Подгорица, Краљевина Југославија, 4. фебруар 1930. - Лондон, Уједињено Краљевство, 2. јул 1992.) био је један од најзначајнијих српских књижевника 20. века, романсијер, драмски писац, филмски сценариста, академик и један од тринаест интелектуалаца који су обновили рад Демократске странке. Добитник је НИН-ове награде за роман Ходочашће Арсенија Његована из 1970. године и низа других признања: Награда Стеријиног позорја (1972); награда удружења издавача, (1977); Награда Радио-Загреба, (1982); Годишња награда Удружења књижевника Србије за Сабрана дела (1985); Његошева награда, (1987); Награда Задужбине Јакова Игњатовића, 1991. Орден заслуга за народ са сребрном звездом за допринос у културном стваралаштву. 14. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 16. - 21. август 1990. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. Филм ,,Време чуда“ је добио трећу награду за сценарио на 14.-том Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Борислав Пекић и Горан Паскаљевић су аутори сценарија за тај филм. Након Пекићеве емиграције у Лондон 1971, југословенске власти су га сматрале персоном нон грата и низ година су осујећивали издавање његових дела у Југославији. Његова најпознатија дела су Златно руно, Беснило, Одбрана и последњи дани, Како упокојити вампира, Атлантида и Време чуда. Од 12. децембра 1985. био је дописни члан Српске академије наука и уметности.

Миодраг Андрић - Љуба Мољац (Крагујевац, Краљевина Југославија, 28. јануар 1943. - Загреб, СФРЈ, 22. јануар 1989.) је био српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Миодраг Андрић је рођен у Крагујевцу. Као дечак са породицом одлази у Београд у ком је одрастао и школовао се. Помало је користио начин глуме као Бастер Китон тј. ни у најсмешнијим ситуацијама он се није смејао. Други су га опет, поредили са чувеним америчким комичарем Ленијем Брусом. Преминуо је у Загребу, 22. јануара 1989. године, претходно добивши излив крви у мозак, и то на бини док се налазио на турнеји са „Три носкетара“ (са Милованом Илићем Минимаксом и Јовом Радовановићем) у банијском месту Глина у Хрватској. Године 2004, по његовом сценарију, је снимљен филм „Пљачка Трећег рајха“. Био је стални члан и првак позоришта „Атеље 212“ из Београда.

Розалија Леваи (Ђала, ФНР Југославија, 13. јануар 1948. - Кањижа, Србија, 28. август 2011.) је била југословенска и српска позоришна, филмска и телевизијска глумица. Са редитељем Паолом Мађелијем имала је двоје деце. Битнe улогe: Бољи живот - Секретарица Ружица, Тајванска канаста - Симонида, Тесна кожа 3 - Секретарица… Драмска уметница Розалија Леваи је публику освојила невероватно јаком личности. Свој први телевизијски филм ,,Девојка бржа од коња” снимила је 1974. године и стала раме уз раме са легендарним Петром Kраљем а публика широм Југославије одмах је заволела. Гледаоци су уживали у њеној улози секретарице Ружице код друга Јатаганца у култној серији ,,Бољи живот”, као и њеном раду на филму ,,Тајванска канаста. Преминула је 2011. године заборављена од свих. Сахрањена је у родном селу Ђала у кругу најуже фамилије.

Већином гласова жирија четрдесету по реду књижевну награду „Политикиног забавника“ намењену младима добио је Стефан Тићми (Митић) за књигу „Ја сам Акико", у издању „Лагуне“.

У образложењу жирија, између осталог, се каже да „Ја сам Акико" плени својом свежином, поетичношћу, изненађује хумором блиским младим генерацијама, као и неправолинијским приповедањем несвакидашњим за дечју поезију.

 

„Aко постоји уопште успех у књижевности, мислим да је то што је читају и клинци. Стиже ми брдо порука и од клинаца и од старијих људи, што би се рекло од седам до хиљаду седам (година)", каже добитиник награде Стефан Тићми. 

Како се истиче у образложењу, у књизи се преиспитује идентитет девојчице која, одрастајући уз оца, истражује свет око себе и трага за својим пореклом, остаје запитана над околностима живота одраслих и тумачи их на један оригиналан и маштовит начин.

Жири напомиње да иако неилустрована, књига постиже изванредну ритмичност ликовним варирањем слога.

понедељак, 14. јан 2019,

Извор: РТС

Добитник 65. НИН-ове награде за роман године је Владимир Табашевић за књигу "Заблуда Светог Себастијана" у издању "Лагуне".

У најужем избору за 65. НИН-ову награду били су и романи: "Прекасно" Бранке Криловић, "Одустајање" Јелене Ленголд, "Ухвати зеца" Лане Басташић, "Десети живот" Саше Савановић и "Београдски трио" Горана Марковића.

О финалистима je одлучиваo жири који чине Тамара Крстић, Марјан Чакаревић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Зоран Пауновић.

Владимир Табашевић је рођен 1986. у Мостару под пуним именом Бошњак Табашевић Владимир. Студирао је филозофију у Београду.

Објавио је књиге поезије "Коагулум" (2010), "Трагус" (2011), "Кундак" (2012), "Хрватски кундак" (2014).

Заступљен је у прегледима и изборима савремене поезије: "Простори и фигуре" (Службени гласник, 2013), "Рестарт" (Дом културе студентски град, 2014), "Троје"(Самиздат, Б92, 2016).

Његов први роман "Тихо тече Мисисипи" (Студио Знак, 2015) штампан је самостално и нашао се у ужем избору за НИН-ову награду.

Оснивач је и један од уредника интернет часописа Презупч, који се бави питањем класних односа у друштву.

Добитник је регионалне награде за причу "Рат", у оквиру Бибер фестивала и награде "Мирко Ковач" за најбољу књигу младог аутора.

Живи у Београду.