Ранко Мунитић (Загреб, 3. април 1943. - Београд, 28. март 2009.) је био теоретичар, критичар, новинар и историчар уметности - један од најзначајнијих стручњака за популарну културу и медије у СФРЈ. Поља интересовања су му најчешће била југословенски филм, кинематографска анимација, стрип, документарни филм, уметничка фантастика, телевизија, глума и глумци. Био је такође филмски и телевизијски сценариста, режисер, водитељ и продуцент.
Ранко Мунитић је рођен током Другог светског рата, 3. априла 1943. у Загребу. Као дете живи у Трогиру. Студирао је историју уметности на загребачком Филозофском факултету. У Пули, на аматерском филмском фестивалу „Мала Пула“ 24. јула 1968. упознаје Зорицу Јевремовић. Њих двоје се 1. маја 1971. венчавају у Београду, где Зорица додаје презиме Мунитић девојачком, потом одлазе за Загреб. Новембра исте године се враћају у Београд, где живе до краја марта 2009. године, када је он преминуо.
Мунитић је први чланак објавио у средњошколском часопису Полет, маја 1961. године. Први професионални чланак објавио је у листу за уметност и културу Телеграм, новембра 1962. Од тада објављује критике, есеје, шире студије и преко 70 ауторских монографија. Поља интересовања су му најчешће била југословенски филм, кинематографска анимација, стрип, документарни филм, уметничка фантастика, телевизија, глума и глумци. Као сценариста први пут се појавио филмом „Путујући кино“ (1964). Писао је сценарије за цртане и документарне филмове, телевизијске емисије, а сарађивао је на неколико сценарија за целовечерње игране филмове. Написао је и сценарио за филм „Официр с ружом“ (1987) Дејана Шорака.
Опширније...
