Вести

Драги читаоци,

Светски дан књиге и ауторских права се ближи, а наша библиотека у сарадњи са ЛИНК групом за вас има сјајну вест.

BusinessAcademy https://www.biznis-akademija.com/  као чланица едукативних установа у оквиру ЛИНК групације, ове године вам пружа прилику да усавршите свој енглески или савладате вештину обраде текста, помоћу којих ћете напредовати како на личном, тако и на професионалном плану.

Уколико желите да добијете један од понуђених бесплатних курсева (енглески језик / обрада текста MS Word), потребно је да сте активни члан библиотеке "Др Душан Радић", да сте редовни корисник читаонице са рачунарима, да сте вољни да проширите своје знање, и да сте млада особа (до 25 година). Три читаоца ће добити могућност да потпуно бесплатно похађају курс по жељи.

Уколико будете један од добитника, добићете поклон-кôд, помоћу којег остварујете право на бесплатан онлајн курс. Након што добијени кôд унесете у форму која се налази на дну стране, добићете на мејл сва потребна упутства за похађање курса.

Позивамо вас да и даље редовно читате књиге и улажете у себе јер је то знање које вам нико не може одузети, а овим акцијом желимо да вас додатно мотивишемо у томе.

https://www.biznis-akademija.com/dan-knjige/ 

Ранко Мунитић (Загреб, 3. април 1943. - Београд, 28. март 2009.) је био теоретичар, критичар, новинар и историчар уметности - један од најзначајнијих стручњака за популарну културу и медије у СФРЈ. Поља интересовања су му најчешће била југословенски филм, кинематографска анимација, стрип, документарни филм, уметничка фантастика, телевизија, глума и глумци. Био је такође филмски и телевизијски сценариста, режисер, водитељ и продуцент.

Ранко Мунитић је рођен током Другог светског рата, 3. априла 1943. у Загребу. Као дете живи у Трогиру. Студирао је историју уметности на загребачком Филозофском факултету. У Пули, на аматерском филмском фестивалу „Мала Пула“ 24. јула 1968. упознаје Зорицу Јевремовић. Њих двоје се 1. маја 1971. венчавају у Београду, где Зорица додаје презиме Мунитић девојачком, потом одлазе за Загреб. Новембра исте године се враћају у Београд, где живе до краја марта 2009. године, када је он преминуо.

Мунитић је први чланак објавио у средњошколском часопису Полет, маја 1961. године. Први професионални чланак објавио је у листу за уметност и културу Телеграм, новембра 1962. Од тада објављује критике, есеје, шире студије и преко 70 ауторских монографија. Поља интересовања су му најчешће била југословенски филм, кинематографска анимација, стрип, документарни филм, уметничка фантастика, телевизија, глума и глумци. Као сценариста први пут се појавио филмом „Путујући кино“ (1964). Писао је сценарије за цртане и документарне филмове, телевизијске емисије, а сарађивао је на неколико сценарија за целовечерње игране филмове. Написао је и сценарио за филм „Официр с ружом“ (1987) Дејана Шорака.

 

На отварању манифестације ,,Тасини дани", у понедељак 15. априла, у Сараорцима код Смедерева, учествоваће Зоран Рајић, аутор пројекта ,,Библиофонотека" и Срђан Чеперковић, стручни сарадник и модератор за нова издања савремене српске поезије и прозе у оквиру делатности Народне библиотеке ,,Др Душан Радић" у Врњачкој Бањи.

 

Петар „Пера“ Краљ (Загреб, Краљевина Југославија, 4. април 1941. - Београд, Србија, 10. новембар 2011.) био је српски глумац. Битне улоге: Синовци, Живео живот Тола Манојловић, Бела лађа... Петар Краљ је рођен 4. априла 1941. године у Загребу, као син јединац оца Ђорђа, професора историје у гимназији, пореклом са Баније и мајке Станиславе, девојачки Коцан, професорке географије пољско-украјинског порекла. Почетком Другог светског рата породица се сели, прво у Руму, а потом у Сремску Митровицу где проводи детињство.

Гимназију је завршио у Новом Саду 1960. године. Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Био је члан Атељеа 212 од 1968. до 1979. године, када је прешао у слободне уметнике. Највише је играо у Атељеу 212 и Народном позоришту. Мала сцена Атељеа 212 данас се, њему у част, зове „Сцена Петар Краљ“. Био је ожењен бившом балерином Соњом Дивац, а у првом браку са глумицом Љиљаном Газдић му се 1973. године родила кћерка Милица, данас успешна редитељка. Преминуо је 10. новембра 2011. у Београду после дуге и тешке болести, у 70. години. Сахрањен је 14. новембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, а опело је служио Радован Биговић. Живео је у Милешевској 38, у Београду, где је испред куће 4. априла 2014. године постављено спомен обележје.

Мирослав Беловић, режисер, писац, глумац... (Илиџа, Краљевина СХС, 7. август 1927. - Београд, Србија и Црна Гора, 30. март 2005.). Рођен на Илиџи, околина Сарајева, био је редитељ и професор Факултета драмских уметности у Београду, од 1948-1956. као професор глуме, а од 1970. као професор позоришне режије. Режију је студирао на Драмском институту у Лењинграду (СССР). Члан Југословенског драмског позоришта постао је 1948. године. Почео је као асистент Мате Милошевића и Бојана Ступице. Међу његовим најзначајнијим режијама на сцени ЈДП били су: „Хвалисави војник“ (Плаут), ,,Дантонова смрт“ (Георг Бихнер), ,,Савонарола и његови пријатељи“ (Јован Христић), „Омер и Мерима“ (Мирослав Беловић и Стеван Пешић), ,,Танго" (Славомил Мрожек), „Хваркиња“ (Марин Бенетовић), „Мистер Долар“ (Бранислав Нушић), „Дундо Мароје“ (Марин Држић)...