Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Љиљана Шљапић (1940 - 2019)
Вести
Погодака: 630

Бранко Миљуш (Горња Драготиња код Приједора, Краљевина Југославија, 22. март 1936. - Београд, Србија, 29. фебруар 2012. ) био је српски графичар и сликар. Бавио се мозаиком, витражом, илустрацијом, графичким дизајном и педагошким радом. Бранко Миљуш је рођен у селу Горња Драготиња код Приједора, 22. марта 1936. године. Са породицом је две године живeо на железничкој станици Горња Драготиња, након чега се сели за Приједор. Почетком Другог светског рата у Приједор су са тенковима стигли Немци, а по њиховом одласку у град су дошле усташе. Усташе су њега, сестру и мајку из Приједора одвеле у Дубицу, гдје је био припремљен транспорт за Јасеновац. У Дубици је рањен шрапнелом у ногу. Транспорт је уместо у Јасеновац отишао у Гарешницу између Загреба и Бјеловара. У Гарешници су привремено смештени код једне породице, а затим су ступили у контакт са његовим најстаријом братом Миланом. Милан је преко веза обезбедио аусвајсе са којима им је обезбеђен пролаз у Србију, након чега долазе у Београд. У Београду му је учитељ био Миладин Зарић, човек који је 20. октобра 1944. године спасао Стари савски мост од рушења.

Вести
Погодака: 721

Ангел Шурев (Велес, Краљевина Југославија, 18. јун 1932. - Београд, Србија и Црна Гора, 14. фебруар 2004.) је био познати српски диригент. Дипломирао је 1956. године на Музичкој академији у Београду. Од 1957. до 1960. године дириговао је у Македонији, после чега се враћа у Београд и Оперу Народног позоришта. Био је диригент Симфонијског оркестра и хора Дома ЈНА од 1966. до 1974. године, затим Београдске филхармоније, чији је био и директор од 1978. до 1982, да би се потом вратио Опери, где је остао стални гост диригент до последњих дана. Шурев је завршио специјализацију на „Санта Ћећилији“ у Риму, три године је био стални диригент у Римској опери. Добитник је бројних признања, а Балет Народног позоришта годинама није могао да се замисли без његове диригентске палице. Балетски уметници називали су га „играјућим диригентом“. Преминуо је у Београду у 72. години. Током богате каријере Ангел Шурев је неуморно изводио и промовисао дела домаћих композитора. Његове оркестрације многих композиција и данас се изводе, а балети „Дама са камелијама” и „Самсон и Далила” су део сталног репертоара Народног позоришта у Београду.

Вести
Погодака: 1050

Даринка Јеврић (Глођане код Пећи, ФНРЈ, 21. октобар 1947. - Београд, Србија, 16. фебруар 2007.) била је новинар и једна од најзначајнијих српских песникиња друге половине ХХ века. Основно и средње образовање завршила је у Пећи и студирала књижевност у Приштини. Радила је у Пећи, потом, од 1975. године, као новинар Културне рубрике „Јединства“ у Приштини до своје смрти. Прве песме објавила је у Јединству и Стремљењима (,,Шеремет кула"), 1966. године. Као новинар, објавила је преко 200 разговора са уметницима, писцима, сликарима и глумцима. Писала је и позоришну критику. По доласку УМНИК-а и КФОР-а јуна 1999. године, упркос свим искушењима и недаћама, остала је да живи у Приштини. Објавила је песничке књиге: ,,Додир лета“(заједно са Ратком Делетићем и Браниславом Тодић), „Преварени тишином“, „Нестварни записи“, „Ижице“, „Хвостанска земља“, „Слово љубве“, „Јудин пољубац“, „Дечанска звона и друге песме“(избор), а постхумно су објављене „Посланице с Проклетија“ (приредиле Митра Рељић и Нада Павићевић).

 

Вести
Погодака: 770

Борислав В. Пекић (Подгорица, Краљевина Југославија, 4. фебруар 1930. - Лондон, Уједињено Краљевство, 2. јул 1992.) био је један од најзначајнијих српских књижевника 20. века, романсијер, драмски писац, филмски сценариста, академик и један од тринаест интелектуалаца који су обновили рад Демократске странке. Добитник је НИН-ове награде за роман Ходочашће Арсенија Његована из 1970. године и низа других признања: Награда Стеријиног позорја (1972); награда удружења издавача, (1977); Награда Радио-Загреба, (1982); Годишња награда Удружења књижевника Србије за Сабрана дела (1985); Његошева награда, (1987); Награда Задужбине Јакова Игњатовића, 1991. Орден заслуга за народ са сребрном звездом за допринос у културном стваралаштву. 14. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 16. - 21. август 1990. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. Филм ,,Време чуда“ је добио трећу награду за сценарио на 14.-том Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Борислав Пекић и Горан Паскаљевић су аутори сценарија за тај филм. Након Пекићеве емиграције у Лондон 1971, југословенске власти су га сматрале персоном нон грата и низ година су осујећивали издавање његових дела у Југославији. Његова најпознатија дела су Златно руно, Беснило, Одбрана и последњи дани, Како упокојити вампира, Атлантида и Време чуда. Од 12. децембра 1985. био је дописни члан Српске академије наука и уметности.

Вести
Погодака: 742

Миодраг Андрић - Љуба Мољац (Крагујевац, Краљевина Југославија, 28. јануар 1943. - Загреб, СФРЈ, 22. јануар 1989.) је био српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Миодраг Андрић је рођен у Крагујевцу. Као дечак са породицом одлази у Београд у ком је одрастао и школовао се. Помало је користио начин глуме као Бастер Китон тј. ни у најсмешнијим ситуацијама он се није смејао. Други су га опет, поредили са чувеним америчким комичарем Ленијем Брусом. Преминуо је у Загребу, 22. јануара 1989. године, претходно добивши излив крви у мозак, и то на бини док се налазио на турнеји са „Три носкетара“ (са Милованом Илићем Минимаксом и Јовом Радовановићем) у банијском месту Глина у Хрватској. Године 2004, по његовом сценарију, је снимљен филм „Пљачка Трећег рајха“. Био је стални члан и првак позоришта „Атеље 212“ из Београда.