Вести

Слободан Селенић (Пакрац, Краљевина Југославија, 7. јун 1933. - Београд, СР Југославија, 27. октобар 1995.) је био српски писац и критичар, писао је романе, драме и позоришну критику. Био је дописни члан САНУ и добитник многих награда, између осталих НИН-ове награде 1980. године за роман Пријатељи. Био је и редовни професор на Факултету драмских уметности где је предавао драматургију 20. века. По његовом истоименом роману и сценарију је снимљен филм ,,Убиство с предумишљајем“ редитеља Горчина Стојановића. Филм ,,Убиство с предумишљајем“ је 1996. године добио прву награду за сценарио на ХХ Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Слободан Селенић је аутор сценарија за тај филм. Слободан Селенић у неколико својих романа (Тимор мортис, Писмо глава, Очеви и оци, Убиство с предумишљајем), прати токове самоспознаје и опстанка једне иманентно трагичне културе. Слободан Селенић је био последњи председник Савеза књижевника Југославије.

Најпознатија дела - Романи:  Мемоари Пере Богаља (1968.), Писмо глава (1972.), Пријатељи (1980.), Очеви и оци (1985.), Тимор мортис (1989.), Убиство с предумишљајем (1993.), Постхумно: Малајско лудило (2003.). Драме: Косанћићев венац 7 (1982.), Ружење народа у два дела (1987.), Кнез Павле (1991.). Драмске теорије и критике: Ангажман у драмској форми (1963. и 2003.), Драмски правци XX века (1971. и  2002.), Антологија авангардне драме (1964.), Антологија савремене српске драме (1977.) Драмско доба (сабране позоришне критике 2003.), Искорак у стварност (политички есеји, књига разговора, 1995.).

У понедељак 3. јуна у 12 сати у Салону врњачке библиотеке биће оджана конференција за штампу на којој ће бити предстаљен програм за предстојеће лето. Истовремено, присутни медијски радници, али и пријатељи и сарадници Библиотеке биће у прилици да добију штампани билтен са комплетним програмом за јун, јул, август и септембар месец 2019. године.

Током та четири месеца гости врњачке Библиотеке ће, између осталих, бити: Бранко Кукић, Горан Петровић, Слободан Шијан, Владимир Табашевић, Петар Пеца Поповић, Горан Марковић, Радош Бајић, Мухарем Баздуљ, Неле Карајлић и многи други.

Очекујемо и вас.

Радослав Братић (Брестице , код Билеће, ФНРЈ, 28. јун 1948. - Београд, Србија, 2. јун 2016.) био је награђивани српски књижевник, драматург и уредник. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2015. године. Радослав Братић рођен је у Брестицама код Билеће. Основну школу завршио је у Коритима (код Билеће) и у Билећи, средњу школу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је уредник студентског часописа ,,Знак", часописа ,,Књижевност", листа ,,Књижевна реч", и главни уредник часописа ,,Реласион". Радио је као секретар и потпредседник Удружења књижевника Србије, затим као уредник у издавачкој кући ,,БИГЗ", где је уређивао десетак библиотека. Међу осталим књигама уредио је и сабрана дела Слободана Јовановића, Данила Киша, комплет књига Борислава Пекића, као и едицију „Нове књиге домаћих писаца”. Покренуо је знамениту библиотеку „Разговори с писцима” и у њој објавио више књига. Приредио је и књигу Молитве и молбе Његове светости патријарха српског господина Павла.

Поштовани корисници, обавештавамо вас да ће због редовног пописа и ревизије библиотечке грађе, Народна библиотека "Др Душан Радић" бити затворена за кориснике у периоду од 17. до 21. маја 2019. год.

Први радни дан ће бити среда 22. 5. 2019. год.

Хвала вам на разумевању!

Душан Почек (Београд, Краљевина Југославија, 16. мај 1932. - Београд, Србија, 18. март 2014.) био је српски глумац, најпознатији по улози Јездимира Ускоковића у серији Бољи живот.

Познати глумац Душан Почек преминуо је 18. марта у Београду, у 82. години. Једна од улога по којој га публика памти је Јездимир Ускоковић у популарној серији ,,Бољи живот”. Али памтимо га и по онима које је играо у серијама и филмовима, шездесетих у ,,Путу око света”, ,,Боксери иду у рај”, седамдесетих ,,Љубав на сеоски начин”, ,,Салаш у малом риту”, ,,Више од игре”, осамдесетих ,,Врућ ветар”, ,,Kамионџије”…. И тако даље, и тако редом.

Одмах по завршетку Академије дошао је у Београдско драмско позориште чији је члан био до пензионисања. Упркос тузи коју смрт неминовно доноси, Душана Почека се, пре свега, сви сећају с ведрином. Мање је познато да је Почек студирао медицину. Био је пред сам крај тих студија, када је дошао на Академију. Цео живот је био посвећен и медицини. У позоришту су га звали ,,Докторе”. Збиља када год некоме није било добро увек се прво обраћао Почеку а он би испитивао какве су тегобе а затим констатовао о чему се ради уз опаску ,,Ма није то ништа...” или ,,Немој да се зезаш то може бити опасно, иди код лекара...” а испостављало се да је готово увек бивао у праву.