Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Драгомир Брајковић (1947 - 2009)
Вести
Погодака: 838

Бранко Плеша (Кисељак, Краљевина СХС, 6. март 1926. - Београд, СР Југославија, 8. јун 2001.) је био српски филмски и позоришни глумац. Рођен је 6. марта 1926. године у Кисељаку, Босна и Херцеговина. Завршио је основну школу и похађао гим­назију у Винковцима. Студије глуме завршио је у Земаљ­ској глумачкој школи у Загребу и Академији за позоришну уметност у Београду. Први професионални уговор потписао је са Хрватским народним казалиштем у Загребу (се­зона 1945/46.), затим од 1946. до 1947. ангажован је у Сплиту, а 1947. године прелази у Југословенско драмско позориште у Београду, где доживљава пуну афирмацију. Бавио се и педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду. Поред глуме бавио се позоришном, телевизијском и филмском режијом (филм Лилика). Син Горан се такође бавио глумом. Преминуо је у Београду 8. јуна 2001. године, у 76. години.

Вести
Погодака: 682

Весна Kрмпотић (Дубровник, Краљевина Југославија, 17. јун 1932. - Београд, Србија, 21. август 2018.) била је југословенска књижевница и преводитељица. Рођена је 17. 6. 1932. у Дубровнику. Дипломирала је психологију и енглески на Филозофском факултету у Загребу, а бенгалски језик на Филозофском факултету Универзитета у Њу Делхију. Kао супруга дипломате живела је у Вашингтону, Kаиру, Акри, Њу Делхију, а од 2004. живела је у Београду. Најпознатије јој је дело ,,Брдо изнад облака”. Иза ње је остао књижевни опус од 108 књига, а у саопштењу Фондације која носи њено име наводи се да Весна Kрмпотић деценијама није престајала да изненађује читаоце песништвом и прозом примарно протканом заљубљеношћу у индијску цивилизацију. Рођењем Дубровкиња, загребачка студенткиња, велики је део живота провела на релацији Загреб - Београд.

Вести
Погодака: 1012

Слободан Селенић (Пакрац, Краљевина Југославија, 7. јун 1933. - Београд, СР Југославија, 27. октобар 1995.) је био српски писац и критичар, писао је романе, драме и позоришну критику. Био је дописни члан САНУ и добитник многих награда, између осталих НИН-ове награде 1980. године за роман Пријатељи. Био је и редовни професор на Факултету драмских уметности где је предавао драматургију 20. века. По његовом истоименом роману и сценарију је снимљен филм ,,Убиство с предумишљајем“ редитеља Горчина Стојановића. Филм ,,Убиство с предумишљајем“ је 1996. године добио прву награду за сценарио на ХХ Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Слободан Селенић је аутор сценарија за тај филм. Слободан Селенић у неколико својих романа (Тимор мортис, Писмо глава, Очеви и оци, Убиство с предумишљајем), прати токове самоспознаје и опстанка једне иманентно трагичне културе. Слободан Селенић је био последњи председник Савеза књижевника Југославије.

Најпознатија дела - Романи:  Мемоари Пере Богаља (1968.), Писмо глава (1972.), Пријатељи (1980.), Очеви и оци (1985.), Тимор мортис (1989.), Убиство с предумишљајем (1993.), Постхумно: Малајско лудило (2003.). Драме: Косанћићев венац 7 (1982.), Ружење народа у два дела (1987.), Кнез Павле (1991.). Драмске теорије и критике: Ангажман у драмској форми (1963. и 2003.), Драмски правци XX века (1971. и  2002.), Антологија авангардне драме (1964.), Антологија савремене српске драме (1977.) Драмско доба (сабране позоришне критике 2003.), Искорак у стварност (политички есеји, књига разговора, 1995.).

Вести
Погодака: 599

У понедељак 3. јуна у 12 сати у Салону врњачке библиотеке биће оджана конференција за штампу на којој ће бити предстаљен програм за предстојеће лето. Истовремено, присутни медијски радници, али и пријатељи и сарадници Библиотеке биће у прилици да добију штампани билтен са комплетним програмом за јун, јул, август и септембар месец 2019. године.

Током та четири месеца гости врњачке Библиотеке ће, између осталих, бити: Бранко Кукић, Горан Петровић, Слободан Шијан, Владимир Табашевић, Петар Пеца Поповић, Горан Марковић, Радош Бајић, Мухарем Баздуљ, Неле Карајлић и многи други.

Очекујемо и вас.

Вести
Погодака: 725

Радослав Братић (Брестице , код Билеће, ФНРЈ, 28. јун 1948. - Београд, Србија, 2. јун 2016.) био је награђивани српски књижевник, драматург и уредник. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2015. године. Радослав Братић рођен је у Брестицама код Билеће. Основну школу завршио је у Коритима (код Билеће) и у Билећи, средњу школу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је уредник студентског часописа ,,Знак", часописа ,,Књижевност", листа ,,Књижевна реч", и главни уредник часописа ,,Реласион". Радио је као секретар и потпредседник Удружења књижевника Србије, затим као уредник у издавачкој кући ,,БИГЗ", где је уређивао десетак библиотека. Међу осталим књигама уредио је и сабрана дела Слободана Јовановића, Данила Киша, комплет књига Борислава Пекића, као и едицију „Нове књиге домаћих писаца”. Покренуо је знамениту библиотеку „Разговори с писцима” и у њој објавио више књига. Приредио је и књигу Молитве и молбе Његове светости патријарха српског господина Павла.