Вести

Воја Чолановић (Босански Брод, Краљевина СХС, 15. септембaр 1922. - Београд, Србија, 14. октобар 2014.) био је српски писац, новинар и први уредник Научног програма Телевизије Београд.  Воја (право име: Војислав) Чолановић рођен је 15. септембра 1922. у Босанском Броду, Краљевина СХС, од 1925. до 1932. живео је у Славонском Броду, а отада је непрекидно у Београду, у Улици краља Милутина 7 на Врачару. Непосредно по Шестоаприлском рату 1941, матурирао је у Трећој мушкој гимназији. Због окупације, школовање је могао да настави тек након Другог светског рата и демобилизације из ратног ваздухопловства, у чијим је операцијама учествовао као ваздушни стрелац, за шта је добио орден за храброст. Студирао је на Филозофском, Филолошком и Правном факултету и дипломирао на Високој новинарској и дипломатској школи. У Тањугу и Југопресу радио је као уредник за науку, културу и уметност, уређивао светску књижевност у издавачкој кући Рад, био оснивач и први уредник Научног програма Телевизије Београд.

Милена Дравић (Београд, Краљевина Југославија, 5. октобар 1940. - Београд, Србија, 14. октобар 2018.) била је једна од најпознатијих српских и југословенских филмских, телевизијских и позоришних глумица. Често је називана највећом југословенском филмском дивом. Глумила је у преко 100 филмских остварења, заједно са највећим домаћим и холивудским глумцима и звездама као што су Ричард Бартон и Бред Пит. У филмовима је била јунакиња ратних епопеја, бунтовница црног таласа, изузетна у комедијама и трагедијама. Поред филма и телевизије, упоредо је играла и у позоришту, где је остварила око 70 улога. Битнe улогe: ,,Узаврели град" - Хара, ,,Прекобројна" - Ранка, ,,Козара" - Миља, ,,Пешчани град" - Милена, ,,Хороскоп" - Милка, ,,Битка на Неретви" - Нада, ,,Бициклисти" - Сара, ,,Сутјеска" - Вера, ,,Љубавни живот Будимира Трајковића" - Лепа Трајковић, ,,Мој тата на одређено време" - Светлана, ,,Није лако са мушкарцима" - Гордана Диклић, ,,Небеска удица" - Данка. Супружници: Младомир Пуриша Ђорђевић (1960-1961), Војислав Кокан Ракоњац (1967-1969) и Драган Николић (1971-2016).

Оскар Давичо (Шабац, Краљевина Србија, 18. јануар 1909. - Београд, СФР Југославија, 30. септембар 1989.), српски и југословенски књижевник, био је најмлађи песник у кругу надреалиста. Према речима историчара књижевности Јована Деретића, Давичо је својим талентом, стваралаштвом и ширином утицаја надмашио све остале књижевнике надреалисте. Рођен је 18. јануара 1909. године у Шапцу, у јеврејској чиновничкој породици. Основну школу учио је у Шапцу, гимназију у Београду (Прва мушка), где је матурирао 1926. Прву причу објавио је у београдској ревији Недељне илустрације 1923. године. Са Ђорђем Костићем и Ђорђем Јовановићем је издавао листове Окно и Трагови (три свеске 1928 - 1929). Студирао је романистику у Паризу, на Сорбони (1926 - 1928) и на Филозофском факултету у Београду, где је и дипломирао (1930). Објавио је Четири стране и тако даље (1930), са надреалистичким текстовима. Учествује у стварању алманаха Немогуће у коме сарађује и објављује песму Дијапазон ноћи, прозни текст Пакет удаљен од мене целом својом даљином и један цртеж. Године 1930. објављује прву самосталну поетску прозу Анатомија (штампану у 60 примерака).

„Дани европске баштине“ је манифестација која се сваке године у септембру одржава у земљама Европе, па тако и у Србији. И наша Бања се налази на листи градова у којим се овим поводом организују програми.

Врњачка библиотека ПОЗИВА децу и младе да се придруже овој манифестацији, да пишу и цртају на тему „Наслеђе мога краја“. Циљ је да се културно наслеђе прикаже, на њега подсети и са њим упозна домаћа и међународна јавност. Најважнија је основна идеја - култура у ових месец дана постаје доступна свима.

Консултације у библиотеци од 16. до 21. септембра, од 7 до 20 часова.

Будимо сви заједно на трагу европске баштине!

 

Предраг Ејдус (Београд, ФНР Југославија, 24. јул 1947. - Београд, Србија, 28. септембар 2018.) био је српски глумац и професор глуме.  Рођен је 24. јула 1947. године у Београду, од оца Јеврејина и мајке Српкиње.  Завршио је 14. београдску гимназију, а дипломирао глуму 1972. године на Академији за позориште, филм и телевизију, у класи професора Миленка Маричића. У позориштима широм некадашње Југославије - у Београду, Новом Саду, Суботици, Загребу, у Немачкој, Француској, Канади, САД, Мађарској, Швајцарској - одиграо је око 200 драмских улога. Снимио је више од 50 филмова, телевизијских драма и серија. У његове антологијске позоришне улоге убрајају се ликови: Осипа Мандељштама, Јоакима Вујића, кнеза Мишкина, Франца Кафке, Наполеона, Бориса Годунова, Исака Бабеља, Порфирија Петровича, Кир Јање, Лазе Дунђерског... Играо је у представама Фауст 1 и 2, Кир Јањи, Глембајевима, Млетачком трговцу, Супермаркету, Скупу. Представа Кир Јања, у којој је глумио  насловну улогу, прославила је 2017. године, 25 година извођења. На фотографији је антологијска сцена из монодраме ,,Контрабас“ Патрика Зискинда коју је Предраг Пеца Ејдус извео у Замку културе, на XIX Врњачким културним свечаностима, августа 1991. године. Претходно је те исте године глумац Предраг Пеца Ејдус за ову улогу добио Златну колајну на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну а затим у Новом Саду, на Стеријином позорју, за улогу Лазе Дунђерског, у позоришној представи ,,Је ли било кнежеве вечере“ редитељке и списатељице Виде Огњеновић, у извођењу Народног позоришта, додељена му је и Стеријина награда. Била је то заиста његова година, као што су и многе пре и многе после... Пратиоци сајта и прегледачи до сада су одгледали и одслушали бројне приче у оквиру ,,Библиофонотеке“. Ова сторија је Бајка о пулсирању живота глуме (1:21:00).