Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Розалија Леваи (1948 - 2011)
Вести
Погодака: 648

Љиљана Шљапић (Београд, Краљевина Југославија, 1. септембар 1940. - Београд, Србија, 20. јануар 2019.) била је српска глумица и певачица староградских песама. Глумила је у преко 60 позоришних представа и остварила је преко 40 улога на филму и телевизији. Била је и члан је Савеза драмских уметника Србије од 1963. године.

Љиљана Шљапић је рођена 1. септембра 1940. године у Београду. Основну школу и гимназију завршила је у Београду, као и нижу музичку школу (клавирски одсек) и Балетску школу ˝Лујо Давичо˝. Каријеру је започела 1956. године када је примљена у Академско позориште ,,Бранко Крсмановић˝. У периоду између 1959 - 1961. године остварује професионални ангажман у Народном позоришту у Сарајеву, а 1961. године започиње ангажман у Југословенско драмском позоришту у Београду и Атељеу 212. Од 1964. године је у професионалном ангажману у Савременом позоришту у Београду, а након деобе позоришта остаје ангажована у Позоришту на Теразијама, све до 1994. године када одлази у пензију. Остварила је више од 60 позоришних улога у свим жанровима - драма, комедија, оперета и мјузикл и преко 40 улога у ТВ серијама, драмама и на филму.  Више од 20 година је била првакиња Позоришта на Теразијама.

Вести
Погодака: 776

Предраг Милинковић – Прежа (Београд, Краљевина Југославија, 20. август  1933. -  Београд, СР Југославија, 4. април 1998.) је био српски глумац и најпознатији епизодиста у домаћим филмовима. Надимци: ,,Прежа“, ,,Дезмонд“ и „Ел Кабалеро“. Рођен је и живео на Дорћолу у Београду. Играо је у преко две стотине филмова, али његове улоге су увек биле споредне. И поред тога био је врхунски професионалац, истовремено заљубљен у филм, и спреман да поднесе све жртве да би дао свој допринос. Играо је, такође, у много копродукционих филмова. Једна од његових улога је, ипак, била посебно запамћена: играо је батлера Дезмонда, помоћника Рипа Кирбија у серијалу „Стрипоманија“ телевизије Београд.  Надимци су му били „Дезмонд“ и „Ел кабалеро“,  јер је једно време био и врстан играч фламенка и других окретних латиноамеричких игара. Говорио је енглески, шпански, италијански, португалски. Током своје каријере играо је и са Ђином Лолобриђидом, Орсоном Велсом, Аленом Делоном, Ентони  Квином.

Вести
Погодака: 812

Марко Тодоровић (Прњавор, Kраљевина СХС, 2. јун 1929. – Београд, СР Југославија, 29. август 2000.) је био српски и југословенски глумац. Славу је стекао улогом Милана Тодоровића у серијалу „Луде године“. У неколико партизанских филмова играо је улогу Јосипа Броза Тита. Марко Тодоровић, глумац Југословенског драмског позоришта преминуо је у 71. години. Тодоровић је рођен у Прњавору 1929. године, Гимназију је завршио у Аранђеловцу, а на Академији за позоришну уметност дипломирао је 1953. године од када је и стални члан ЈДП-а. Запажене су његове улоге у представама ,,Дубровачка трилогија", ,,Танго", ,,Хамлет", ,,Сеобе", ,,Буба у уху", ,,Kад су цветале тикве", ,,Kолубарска битка" и тв-серијама ,,Одлазак ратника - повратак маршала", у којој је глумио лик Јосипа Броза Тита, ,,Никола Тесла" и другим.  Награђен је са две Стеријине награде за глумачка остварења, наградом ,,4. јули", Плакетом ЈДП-а, двема Плакетама града Београда. Маркова улога Јосипа Броза Тита је обележила његову каријеру у серији ,,Одлазак ратника, повратак маршала"  (1986.). Његов лик био је на насловној страни листа „ТВ Новости” од 29. новембра 1985. године, са Тодоровићем као Титом.

Вести
Погодака: 531

Пројекат „Изложбене витрине и књигомат“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“, који је подржало Министарство културе и информисања, започео је са реализацијом. Од 7. августа на тераси Библиотеке налази се КЊИГОМАТ.

Ако се питате: Чему служи?

Његова намена је да корисници Библиотеке могу вратити позајмљене књиге и у време када Библиотека не ради! Једноставно убаците књигу у КЊИГОМАТ и првог радног дана она ће бити раздужена.

Важна напомена за све оне који месецима па и годинама нису вратили позајмљене књиге. Да се не бисте сретали очи у очи са намргођеним библиотекаром који ће вас свакако укорити за претерану немарност, а можда и наплатити казнене поене, сада можете ноншалантно убацити све књиге које дугујете у КЊИГОМАТ. Ми ћемо вам се још и захвалити путем Јавног сервиса (гарантујемо да нећемо помињати имена)!

И још једна погодност за љубитеље писане речи:

Драги читаоче: У доњем делу КЊИГОМАТА налази се полица за самопослуживање. Књиге које ми ту оставимо, слободно можете позајмити и проследити даље или задржати за себе, а било би лепо када би у ту исту полицу и Ви додали неку Вашу књигу.

 

Вести
Погодака: 676

Зоран Тадић (Ливно, Краљевина Југославија, 2. 9. 1941. - Загреб, Хрватска, 9. 9. 2007.) био је југословенски филмски критичар, редитељ и педагог.  Зоран Тадић један је од најзначајнијих југословенских филмских редитеља. Студирао је компаративну књижевност и филозофију у Загребу. Филмом се почео бавити као критичар и публициста 1961. године, а затим као асистент, помоћник редитеља и косценариста. Филм Ритам злочина (1981.) његов је дугометражни првенац, а уједно и његов најуспелији и најпознатији рад (фантастични трилер, по сценарију П. Павличића). Зоран Тадић је редитељ филмa ,,Сан о ружи“. Филм ,,Сан о ружи“ је 1986. године добио другу награду за сценарио на Х Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Аутор тог сценарија је Павао Павличић. На ХI Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 1987. године, трећу награду за сценарио филма ,,Осуђени“ добили су Зоран Тадић и Павао Павличић. Зоран Тадић је редитељ филмa  ,,Осуђени“.