Вести

Након што је одгледала документарни видео приказ: Ангел Шурев, разговори, огласила се пијанисткиња Татјана Шурев, ћерка диригента Ангела Шурева, која је такође саговорница у том сегменту Библиофонотеке и њеном аутору Зорану Рајићу послала мејл који објављујемо у целости а потом следе коментари и других прегледача поводом неких документарних видео приказа који су привукли њихову пажњу.

 

Dobar dan gospodine Rajiću,

Veoma ste me prijatno iznenadili sa Vašim dokumentarnim video prikazom koji sam sa velikim zadovoljstvom odgledala i odslušala intervju. Naravno da je probudilo mnogo emocija ali lepih i inspirativnih.

Uz najlepše pozdrave hvala,

Dr. Tatjana Surev Music Director St. Agnes Academy, Key Biscayne, Florida, USA
 

Основна школа Херој Света Младеновић у Сараорцима код Смедерева је на свој школски сајт поставила документарни видео приказ: Танасије Младеновић, интервју из Библиофонотеке a директорка школе Јасмина Радојковић упутила је позив њеном аутору Зорану Рајићу и монтажеру Мирославу Сташићу за учешће на традиционалној културној манифестацији Тасини дани, 15. 4. 2019. године.

 

Остали коментари прегледача:

Милан Комненић, разговори

Vesna Komnenic:

Дивно. Велика захалност за овај пројекат који ће учинити много за незаборав људи који су тај незаборав заслужили.

 

Душко Трифуновић, интервју

Davor Mucic (Sarajevo): Veliki Dule :-))

 

Данило Бата Стојковић, разговори

Slaven Sosic (Podgorica): Auu mnogo hvala na ovome!

Nikola Stankovic: Hvala puno, konacno da neko postavi ovako nesto o ovako velikom glumcu

 

Милош Жутић, разговори

MochaVideos: Kakva veličina od glumca i coveka!

Јован Радуловић (Полача код Книна, ФНРЈ, 29. септембар 1951. - Београд, Србија, 7. март 2018.) био је српски писац из Далмације. Његове приповетке, романи и драме, везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору. Гимназију је завршио у Книну, а 1971. се преселио у Београд, где је дипломирао на Филолошком факултету. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији, уредник БИГЗ-а и директор Библиотеке града Београда. Након приказивања драме Голубњача, био је на удару комунистичке власти СФРЈ. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Врњачка библиотека се ове године први пут нашла у улози домаћина личностима из света културе на штанду Врњачке Бање на 41. Међународном сајму туризма у Београду, једне од најуспешнијих манифестација у земљи и региону. Култура постаје неизоставни део туристичке понуде.

Преносимо вам део атмосфере са штанда.

 

 

Бранко Миљуш (Горња Драготиња код Приједора, Краљевина Југославија, 22. март 1936. - Београд, Србија, 29. фебруар 2012. ) био је српски графичар и сликар. Бавио се мозаиком, витражом, илустрацијом, графичким дизајном и педагошким радом. Бранко Миљуш је рођен у селу Горња Драготиња код Приједора, 22. марта 1936. године. Са породицом је две године живeо на железничкој станици Горња Драготиња, након чега се сели за Приједор. Почетком Другог светског рата у Приједор су са тенковима стигли Немци, а по њиховом одласку у град су дошле усташе. Усташе су њега, сестру и мајку из Приједора одвеле у Дубицу, гдје је био припремљен транспорт за Јасеновац. У Дубици је рањен шрапнелом у ногу. Транспорт је уместо у Јасеновац отишао у Гарешницу између Загреба и Бјеловара. У Гарешници су привремено смештени код једне породице, а затим су ступили у контакт са његовим најстаријом братом Миланом. Милан је преко веза обезбедио аусвајсе са којима им је обезбеђен пролаз у Србију, након чега долазе у Београд. У Београду му је учитељ био Миладин Зарић, човек који је 20. октобра 1944. године спасао Стари савски мост од рушења.

Ангел Шурев (Велес, Краљевина Југославија, 18. јун 1932. - Београд, Србија и Црна Гора, 14. фебруар 2004.) је био познати српски диригент. Дипломирао је 1956. године на Музичкој академији у Београду. Од 1957. до 1960. године дириговао је у Македонији, после чега се враћа у Београд и Оперу Народног позоришта. Био је диригент Симфонијског оркестра и хора Дома ЈНА од 1966. до 1974. године, затим Београдске филхармоније, чији је био и директор од 1978. до 1982, да би се потом вратио Опери, где је остао стални гост диригент до последњих дана. Шурев је завршио специјализацију на „Санта Ћећилији“ у Риму, три године је био стални диригент у Римској опери. Добитник је бројних признања, а Балет Народног позоришта годинама није могао да се замисли без његове диригентске палице. Балетски уметници називали су га „играјућим диригентом“. Преминуо је у Београду у 72. години. Током богате каријере Ангел Шурев је неуморно изводио и промовисао дела домаћих композитора. Његове оркестрације многих композиција и данас се изводе, а балети „Дама са камелијама” и „Самсон и Далила” су део сталног репертоара Народног позоришта у Београду.