Вести

Живојин „Жика“ Миленковић (Ниш, Краљевина СХС, 26. јануар 1928. - Београд, Србија, 18. март 2008.) је био српски филмски и позоришни глумац. Умро је у 80. години. Битне улоге: Соћа, Гарац, Цветко, Трајко… Миленковић је рођен у Нишу. Глумачку каријеру почео је у Нишком народном позоришту. Касније прелази у Београдско драмско позориште, где је глумио до пензионисања. Једно време у Нишу био је професор књижевности. Глумио је у преко 30 филмова, преко 300 телевизијских емисија (драме и серије) и око 150 позоришних представа.

Глумачку каријеру започео је у послератним годинама, у свом родном граду. Недуго затим, стигао је у Београд, а онда је уследио и пријем у ансамбл Београдског драмског позоришта. Миленковић је један од заиста ретких глумаца који, током читаве каријере, није променио матично позориште, већ је остао у њему све до одласка у пензију. Прва Миленковићева улога пред камерама догодила се у ТВ драми „Три Аморове стреле“, 1959. године. Међутим, филмски редитељи нису га препознали као глумца који има потенцијал за улоге на великом платну и то је потрајало пуних 10 година, ако изузмемо улоге у филмовима „Народни посланик“ (1964) Жике Митровића и „Kад будем мртав и бео“ (1967) Жике Павловића.

Маја Димитријевић (Загреб, Краљевина СХС, 10. јануар 1926. - Београд, СР Југославија, 19. август 1997.) је била југословенска филмска и позоришна глумица. Маја Димитријевић је била глумица и преводилац. Дипломирала је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Члан Југословенског драмског позоришта била је од 1952. Остварила је велик број значајних улога у делима Нушића, Трифковића, Костића, Војновића, Држића, Крлеже, Гогоља, Достојевског, Чехова, Горког, Шекспира, Гончарова, Блока, Стриндберга, Лорке, Сартра, Коктоа, Конгрива, О’Кејсија, Есхила, Софокла, Еурипида, Молијера, Лопе де Вега, Калдерона, Шеридона… Највеће и најбоље улоге је остварила у режијама свог професора Бојана Ступице, Мате Милошевића и Томислва Танхофера. Битне улоге: Глинени голубови, У затвору, Казивања, Београдска деца,  Даринка из Рајковца, Надежда Петровић, Милена Павловић Барили, Изгубљени син, Бурлеска о Грку и многе друге. На фотографији: Маја Димитријевић после извођења монодрама ,,Љубавне исповести Софије Маловразић“ и ,,Надежда Петровић“ у салону Народне библиотеке Др Душан Радић у Врњачкој Бањи, јула 1986. године.

Након што је одгледала документарни видео приказ: Ангел Шурев, разговори, огласила се пијанисткиња Татјана Шурев, ћерка диригента Ангела Шурева, која је такође саговорница у том сегменту Библиофонотеке и њеном аутору Зорану Рајићу послала мејл који објављујемо у целости а потом следе коментари и других прегледача поводом неких документарних видео приказа који су привукли њихову пажњу.

 

Dobar dan gospodine Rajiću,

Veoma ste me prijatno iznenadili sa Vašim dokumentarnim video prikazom koji sam sa velikim zadovoljstvom odgledala i odslušala intervju. Naravno da je probudilo mnogo emocija ali lepih i inspirativnih.

Uz najlepše pozdrave hvala,

Dr. Tatjana Surev Music Director St. Agnes Academy, Key Biscayne, Florida, USA
 

Основна школа Херој Света Младеновић у Сараорцима код Смедерева је на свој школски сајт поставила документарни видео приказ: Танасије Младеновић, интервју из Библиофонотеке a директорка школе Јасмина Радојковић упутила је позив њеном аутору Зорану Рајићу и монтажеру Мирославу Сташићу за учешће на традиционалној културној манифестацији Тасини дани, 15. 4. 2019. године.

 

Остали коментари прегледача:

Милан Комненић, разговори

Vesna Komnenic:

Дивно. Велика захалност за овај пројекат који ће учинити много за незаборав људи који су тај незаборав заслужили.

 

Душко Трифуновић, интервју

Davor Mucic (Sarajevo): Veliki Dule :-))

 

Данило Бата Стојковић, разговори

Slaven Sosic (Podgorica): Auu mnogo hvala na ovome!

Nikola Stankovic: Hvala puno, konacno da neko postavi ovako nesto o ovako velikom glumcu

 

Милош Жутић, разговори

MochaVideos: Kakva veličina od glumca i coveka!

Јован Радуловић (Полача код Книна, ФНРЈ, 29. септембар 1951. - Београд, Србија, 7. март 2018.) био је српски писац из Далмације. Његове приповетке, романи и драме, везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору. Гимназију је завршио у Книну, а 1971. се преселио у Београд, где је дипломирао на Филолошком факултету. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији, уредник БИГЗ-а и директор Библиотеке града Београда. Након приказивања драме Голубњача, био је на удару комунистичке власти СФРЈ. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Врњачка библиотека се ове године први пут нашла у улози домаћина личностима из света културе на штанду Врњачке Бање на 41. Међународном сајму туризма у Београду, једне од најуспешнијих манифестација у земљи и региону. Култура постаје неизоставни део туристичке понуде.

Преносимо вам део атмосфере са штанда.