У просторијама наше Библиотеке почело је снимање спота Зашто волим врњачку библиотеку? У споту се појављују наши највернији корисници, свих узраста. Аутор спота је Мирослав Сташић, а спот ће премијерно бити приказан на Дан библиотекара, 14. децембра.
Пишите нам шта бисте ви одговорили на питање: Зашто волиш врњачку библиотеку?
Одговоре који нам се највише допадну наградићемо књигама.
Олга Станисављевић (Крушевац, Краљевина Југославија, 8. мај 1930. - Београд, СФР Југославија, 14. децембар 1987.) је била југословенска и српска филмска, телевизијска и позоришна глумица. Олга Станисављевић је до краја каријере остала верна свом матичном Београдском драмском позоришту. Била је прва супруга глумца Властимира Ђузе Стојиљковића. Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Филмографија глумице Олге Станисављевић: 1959. Три Ане, 1961. Лето је криво за све, 1961. Срећа у торби, 1963. Микрофон је ваш, 1964. На место, грађанине Покорни! (директорова жена), 1964. Изгубљени рај, 1967. Материјално обезбеђење у правом смислу те речи, 1968. Дама с камелијама 1968. Максим нашег доба, 1969. Покојник (ТВ, Рина Марић), 1970. Енглески онакав какав се говори, 1970. Чкаља, 1970. Рођаци (ТВ серија, Мелита), 1970. Љубав на сеоски начин (стрина Лазиница), 1970. Милораде, кам бек (Лазиница), 1971. Дон Кихот и Санчо Панса, 1971. С ванглом у свет, 1971. Дипломци (Мабел Митровић), 1973. Милојева смрт (Вида Плавша), 1973. Личност којој се дивим, 1972. - 1973. Позориште у кући (Рајка Мунгос), 1973. - 1974. Позориште у кући 2 (Рајка Мунгос), 1974. Приче о псима, 1975. Позориште у кући 3 (Рајка Мунгос), 1976. Два другара (Тијанина мајка), 1977. Више од игре (Калиопа Илић), 1978. Сироче , 1978. Уље на ватру, 1979. Какав дан, 1979. Осма офанзива (Цвећарка), 1980. Било, па прошло, 1980. Приповедања Радоја Домановића, 1981. Лаф у срцу и 1981. Позориште у кући 4 (Рајка Мунгос).
Милић од Мачве, право име Милић Станковић, (Белотић, Краљевина Југославија, 30. октобар 1934. - Београд, СР Југославија, 8. децембар 2000.) је био један од најпознатијих српских сликара XX века. Средњошколско образовање је завршио у Шабачкој гимназији. Уписао је студије архитектуре у Београду, а потом Академију ликовних уметности (данас, Факултет ликовних уметности) где је дипломирао 1959. године. Након тога је био на студијском боравку у Паризу. Прву самосталну изложбу отворио је 1. септембра 1959. у Београду. Прву самосталну изложбу у иностранству имао је 1964. године у Женеви. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1960. године. Током 1964. и 1965. године живео је и радио у Паризу, потом у Београду, Бриселу, Белотићу, на Златибору и на Пиросу (Грчка). Био је један од 13 чланова друштва „Медиала“ и члан друштва ,,Фантазмаши“
Татјана Тања Лукјанова (Београд, Краљевина СХС, 6. новембар 1923. - Београд, Србија и Црна Гора, 18. август 2003.) била је српска и југословенска глумица. Прву улогу одиграла је у Београдском драмском позоришту, у представи Младост отаца 1948. године. Скоро цео радни век била је одана Београдском драмском позоришту у којем је остварила запажене улоге у представама: Мачка на усијаном лименон крову, Бећарац, Избирачица, Хамлет. Најзначајнију улогу у позоришној каријери, остварила је у представи Харолд и Мод. Била је глумица балетског хода и дечјег гласа и омиљена глумица редитеља свих генерација.
Београдско драмско позориште је након смрти Татјане Лукјанове, установило и награду „Гран при Татјана Лукјанова“, која се уручује на дан БДП-а. Током каријере одиграла је бројне улоге у телевизијским филмовима и серијама. Млађа публика је памти по улози миша у ТВ серији Лаку ноћ децо а старија по улози комшинице Марте у филму Мише Вукобратовића Није лако са мушкарцима. Татјана Лукјанова је преминула у 80. години.
После гледања документарног видео приказа: Ференц Деак, разговори (трајање: 46:10), као сегмента пројекта Библиофонотека, КУЛТУРНИ САВЕЗ ВОЈВОЂАНСКИХ МАЂАРА, обратио се мејлом Зорану Рајићу, аутору пројекта, чију садржину објављујемо у целости: