Чедомир Мирковић (Неваде код Горњег Милановца, Краљевина Југославија, 18. јануар 1944. - Београд, Србија и Црна Гора, 25. април 2005. ) је био српски књижевни критичар, есејиста и приповедач. Мирковић је дипломирао 1966. на Филолошком факултету у Београду, на Одсеку за југословенске књижевности. Почео је каријеру као члан редакције „Књижевних новина”. Такође је био главни уредник Школског програма и Културно-образовног програма Телевизије Београд. У периоду од 1994. - 2000. био је директор „НИП Просвета”. Једно време био је посланик у Скупштини Југославије и потпредседник Удружења књижевника Србије.
Објавио је десетак књига есеја, приповедака, књижевних критика и један роман. Годинама је био стални књижевни критичар листа Политика, а такође је објављивао кратке текстове и цртице из културног живота у листовима и часописима (Јединство, Летопис Матице српске и др.). Постоји и „Награда Чедомир Мирковић”. Њен други добитник, 2017. године, био је Срба Игњатовић.
Критике и есеји: Писци, књиге, читаоци, (есеји, 1978, 1981,) Једна деценија: књижевна вредновања (1981), Аргументи и оцене: књижевна вредновања (1984), Одабране странице (на македонском, 1987), Суботњи дневник (1989), Суботњи дневник II (1991), Змајев знак на корицама (1992), Суботњи дневник III (1994), Под окриљем нечастивог (шездесет шест савремених српских романсијера, 1995, 1996), У ђаљволовом видокругу (шездесет шест савремених српских песника, 1996), Кругови тајанствене светлости (тридесет три савремена српска приповедача, 1997), Изабране критике: 222 писца, 444 оцене, 1 и 2, (2004); Записи: Без илузија (1981), Поноћни дневник (1983), У критичарској доколици (1987, 1989), Нове доколице (1989), Невидљиви оквири (1994), Одреднице (2000), Надомак ћутања: 1001 дан, дневнички записи 1994.-1999. (1999); Приповетке: Погорелци (1986, 1990, 1999), Мрак у мраку (1999), Рибља кост (2000); Награде: Награда Исидора Секулић, за критику и есејистику, Награда Милан Богдановић, за новинску критику и Награда Издавачке куће Јединства за књигу године (1995).
