Ђурђија Цветић (Београд, Краљевина Југославија, 25. август 1942. - Београд, Србија, 6. август 2015.) била је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица. Ђурђија Цветић је глуму дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића 1969. године, од када је и чланица Југословенског драмског позоришта. Гостовала је у Звездара театру, Народном позоришту, Београдском драмском позоришту, Црногорском народном позоришту у Подгорици, Народном позоришту у Сомбору и многим другим позориштима. Достојанствена, одмерена, ненаметљива хероина позоришне и животне сцене, глумица Ђурђија Цветић оставила је за собом непоновљиву Дездемону, Анку, Јелисавету Протић, Рањевску, Елену. Розику, Клитемнестру и многе друге јунакиње како на сцени матичног Југословенског драмског позоришта чија стална чланица је била од 1969. године, тако и у многим другим гостујућим позориштима. Током дуге и плодне каријере коју је градила са мером истинске позоришне даме, Ђурђија Цветић је својим сценским рукописом оставила дубок траг у српској позоришној уметности, о чему сведоче бројне награде које је добила за своју магију глуме, од „Милоша Жутића”, преко „Жанке Стокић”, до „Татјане Лукјанове” и многих других. Припадала је генерацији „Бојанових беба“, групи младих глумица и глумаца које је Бојан Ступица позвао у Југословенско драмско позориште, у време његове генерацијске обнове.
