Вести

Оливера Ђурђевић (Београд, Краљевина СХС, 7. јануар 1928. - Београд, Србија, 28. децембар 2006.) је била истакнута српска чембалисткиња, пијанисткиња, камерни музичар и професорка Факултета музичке уметности у Београду. Била је прва југословенска чембалисткиња, добитница Октобарске награде 1978. године, као и Седмојулске награде, плакете Удружења музичара Србије и Удружења музичара Југославије.

Оливера Ђурђевић је завршила студије клавира на Факултету музичке уметности у Београду у класи професора Емила Хајека. Дипломирала је 1952. године после чега је две године била на специјализацији чембала код Ли Стаделмана на Високој музичкој школи у Минхену. Од 1964. доцент, а затим професор Факултета музичке уметности у Београду.

Павле Васић (Ниш, Краљевина Србија, 30. август 1907. - Београд, СР Југославија, 12. март 1993.) је био сликар, историчар уметности, ликовни критичар, педагог. Образовање је стекао у Београду. Његов деда по мајци Павле Јанковић, артиљеријски пуковник, је био заслужан за његов животни пут. Наиме, посматрајући свакодневно свог унука како не испушта оловке и боје из руку, прво му је купио монографију француског сликара Ораса Вернеа, а потом га 1922. уписао у Уметничку школу а паралелно је похађао и III мушку гимназију. Након две године напустио је Уметничку школу. По завршеној матури, опчињен сликарством Јована Бијелића, Васић je, 1926. године, ступио у његов атеље и учио сликарство три године. Паралелно са својим сликарским ангажовањем давао је испите на Правном и на Филозофском факултету. Звање доктора наука из области историје и теорије уметности одбранио је 1956. године на Универзитету у Љубљани.

 

Студио „Фростбирд" направио је колекцију миришљавих свећа „За љубитеље књига". Свеће назване: „Старе књиге", „Читање у кишно поподне", „Подрум са књигама", „Читање у кафеу", „Оксфордска библиотека" садрже, како тврди произвођач, мирис штампе, прашине, папира са нотом ваниле. Други произвођач направио је парфимисану свећу „Шерлокова истрага" са мирисом кожне фотеље и нагорелог дрвета (у камину).

Купци различито реагују на овај, не баш јефтини производ који кошта 18 долара. „Сада могу да читам са ајпода, али и да осетим мирис старе, добре књиге", пише један читалац.

Други су пак разочарани свећама и тврде да осим мириса ваниле или лимуна ништа друго нису ни осетили. Мирисна нота ваниле није случајна. Овај лепи зачин спада у мирисе са изузетном асоцијативном снагом. Шипка ваниле људе враћа у детињство, мајчину или бакину кухињу у којој се пекао колач. Па, и књига постаје део носталгије.

 

Стеван Раичковић (Нересница код Кучева, Краљевина СХС, 5. јул 1928. - Београд, Србија, 6. мај 2007.) је био српски песник и академик. Гимназију је учио у Сенти, Крушевцу, Смедереву и Суботици, где је 1947. године  и матурирао. Студирао је на Филозофском факултету у Београду, а већ са 17 година почео је да објављује песме у „Књижевности“, „Младости“, „Књижевним новинама“ и „Политици“. Од 1949. године почиње да објављује песме по београдским листовима и часописима. Исте године постао је сарадник Литерарне редакције Радио Београда, а на том запослењу је остао до 1959. године, када почиње да ради као уредник у издавачкој кући "Просвета".
Раичковић је био уредник у „Просвети“ до 1980. године. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1972. године, а за редовног 1981. године  Објавио је више од двадесет збирки песама, седам књига за децу, неколико књига есеја. Прву збирку „Детињствa“ објавио је 1950. године, да би већ следећом „Песма тишине“, две године касније, био примећен.

У понедељак, 23. априла, поводом Светског дана књиге и ауторских права у врњачкој библиотеци ћете имати прилику да купите неки од 100 наслова по акцијској цени од само 100 динара по књизи.

Акција ће трајати током целог дана.

Посетите нашу библиотеку да заједно, окружени књигама, прославимо овај дан!