Станислава Сташа Пешић (Гроцка, код Београда, 7. јун 1941 - Београд, 20. новембар 1997) је била филмска, позоришна и телевизијска глумица. Након студија глуме на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду ангажована је у Народном позоришту. На филму дебитује 1961. и за улогу Саше у „Песми“ Радоша Новаковића награђена је на фестивалу у Пули. Након тога, игра главне и веће споредне улоге у филмовима „Медаљон са три срца“ (1962), „Право стање ствари“ (1964), „Штићеник“ (1966) и „Куда после кише“ (1967) Владана Слијепчевића, „Три сата за љубав“ (1968) Фадила Хаџића и „Бог је умро узалуд“ (1969) Радивоја Ђукића. Велику медијску популарност донела јој је улога Олге у ТВ серији „Позориште у кући“. На Телевизији Београд је радила и као водитељка програма за децу. Неколико месеци пред смрт објављена је њена књига Деветнаест друштвених игара. Преминула је 20. новембра 1997. године у Београду. Политичарка Весна Пешић је њена сестра.

Опширније...

Професору Павлу Ковачевићу и Сави Мартиновићу припала је награда Удружења књижевника Србије „Радоје Домановић” за 2017. годину за укупан допринос српској сатири.

Одлуку је донео жири у саставу: Радомир Андрић (председник), Милован Витезовић, Петар Жебељан, Слађана Митровић, Радослав Тилгер, Александар Чотрић и Бојан Љубеновић.

У образложењу је наведено да је Павле Ковачевић (1940) у књижевном стваралаштву достигао врхунске домете, а као афористичар је ушао у сазвежђе великана сатире већ првом књигом До сарказма и напред (1967).

„У Ковачевићевом опусу највише фасцинирају дубина његових запажања и сликовитост и елеганција књижевног стила”, оценио је жири.

Опширније...

Епископ Стефан (световно Стеван Боца; Муњавa, 21. август 1916 - манастир Жича, 4. фебруар 2003) је био епископ далматински и жички, професор богословља и црквени писац. Рођен је 21. августа 1916. године у Муњави (Јосипдол), срез Огулин, где је завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Огулину, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски и Филозофски факултет Универзитета у Београду. За катихету у Оточцу, постављен је 1939. године. Епископ горњокарловачки Сава га 1940. године рукополаже за ђакона. За време Другог светског рата протеран је у Србију, где врши катихетску дужност у Крагујевцу до 1949. године. Године 1955. постављен је за професора Богословије Светог Саве у манастиру Раковици код Београда, а 1958. године, одлази у Енглеску, где је са радом „Хришћанско васпитање деце у средњем адолесцентском добу“ дипломирао на Колеџу Светог Августина у Кентерберију. На студијама у Енглеској затекао га је избор за епископа далматинског. Замонашен је 10. јула 1959. године у манастиру Раковици од патријарха Германа, а рукоположен на Петровдан исте године од митрополита солунског Пантелејмона. Патријарх српски Герман и патријарх антиохијски Теодосије, уз саслужење више архијереја, хиротонисали су га 9. августа 1959. године у Саборној цркви у Београду.

Опширније...

Бранко Пешић (Земун, 1921 - Лињано, 2006), био је архитекта и професор на факултету као и пројектант многих великих објеката у Београду и у свету. Технички факултет у Београду -архитектонски одсек уписао је 1939, но услед ратног прекида студија дипломирао је 1947. године. У периоду 1947 - 1951. радио је као пројектант, шеф градилишта и бироа у Дирекцији за изградњу Новог Београда. Године 1951. изабран је за асистента на Грађевинском факултету у Београду где, до пензионисања 1986.  ради у својству предавача, затим професора на предмету Зградарство. Био је и хонорарни асистент на Архитектонском факултету у Београду. Исти предмет, предавао је више година и на факултетима у Нишу, Новом Саду, Зрењанину и Подгорици. Аутор је уџбеника за предмет Зградарство, као и већег броја објављених књига и стручних радова. Од његових 117 реализованих пројеката најзначајнији су: југословенски павиљони на бројним међународним сајмовима (међу којима су највећи у Њујорку, Лозани, Москви, Паризу, Диселдорфу и Пекингу); пројекти више зграда у Београду. Вршио је и надзор над реализацијом својих пројеката. Учествовао је на 28 архитектонских конкурса на којима је добио 20 награда.

Опширније...