Глумица Мирјана Вукојичић, дугогодишња чланица ансамбла Југословенског драмског позоришта (16. децембар 1947. - 2. март 2017.) је припадала генерацији „Бојанових беба” и својим талентом, сензибилитетом и посвећеношћу позоришту дала значајан допринос слави ЈДП-а и позоришној уметности на овим просторима.

Мирјана Вукојичић завршила је Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1970. године и непосредно затим постала део уметничке породице ЈДП-а. Одиграла је на десетине улога, међу којима се издвајају Офелија у Шекспировом „Хамлету”, Соња Мармеладова у остварењу „Зли дуси” Ф. М. Достојевског, Стела у комаду „Трамвај звани жеља” Т. Вилијамса, Анријета у Молијеровим „Ученим женама”, Корделија у „Краљу Лиру”...

Своје глумачко умеће несебично је даривала позоришној публици, а током каријере радила је са водећим редитељима: Мирославом Беловићем, Дејаном Мијачем, Паолом Мађелијем, Радославом Дорићем, Радославом Миленковићем, Егоном Савином, Видом Огњеновић, Димитријем Јовановићем, Стевом Жигоном, Бранком Плешом... Изузетне сценске креације дала је и у савременим комадима „Лаку ноћ, мајко” Марше Норман, „Милена из Прага” по Милени Јасенској и „Дејство гама-зрака на сабласне невене” Пола Зиндела. Бавила се есејистиком у области театрологије и оставила је вредне записе, најчешће о колегама глумцима. Радила је филмске и телевизијске улоге. Преминула је после дуже болести у Београду 2. марта 2017. године.

Последње писмо песникиња Весна Парун послала је својој пријатељици, глумици Мирјани Вукојчић.

Листопад 2010, Стубичке Топлице.

„Знам један оточић насред пучине, који је полудио од самоће”

Драга Мирјана, добра пријо моја,

дужна ти остадох толике одговоре, и на све писано што си ми слала, и теби и свима које си спомињала. Неизмерно ти хвала на свему, јер ти си започела цијелу ту моју европску бајку, оном дивном фрушкогорском посјетом светом пјеснику Бранку, те на обнови оног најлепшег Балкана у мени. Затим што си окупила све београдске зналце поезије у класичноме Коларцу…

Проживјех то са страшћу, али и моја душа и тијело бијаху преслаби да то понесу…Жељела бих да сад у својој откривалачкој фази, нешто лијепо и човјеку корисно, радиш умјетнице и свјећенице душе пјесничке. Да нас је било више таквих попут тебе и мене у она поратна и пјеснику тешка времена. Па и данас бежи све што ваља. На ријетким појединцима све остаје. Дужна сам ти остала много успомена из прошлих дана, будућности немам… Волим твој дах.

Твоја од срца, као дијете прије мајчине успаванке,

Весна Парун

Дирљиви запис о сусрету са песникињом, глумица Мирјана Вукојчић је објавила у дневном листу „Политика”.

Молба за ћирилицу

Одговор на Веснино писмо записала сам у петак, 22. октобра. Нисам стигла да га пошаљем истог дана. Данас, 25. октобра, хтела сам да јој пошаљем одговор, на дан када се отвара Сајам књига, и када ће њена књига, избор поезије коју је сачинио Петру Крду, поводом европске награде, бити представљена на ћирилици. А то је важно зато што ме је неколико пута молила да њена следећа књига буде објављена у Србији на ћириличном писму… Мали захтев. Велика молба.

Смрт је бржа, понекад. Она је затекла Весну у сну. Благословено је одсањала своју награду - „европску бајку”, своју књигу на ћирилици, свој Балкан, свој оток Зларин, своје маслине…

Ромен Ролан у „Бићу Микеланђела” написао је: „Постоји управо само једно херојство у свету, видети свет онаквим какав јесте и волети га”.

Весна је љубила живот изнад свега.

Мирјана Вукојчић