Јелена Јовановић Жигон (Београд, Краљевина Југославија, 3. новембар 1933. године) је српска глумица. Супруга је покојног глумца Стеве Жигона и мајка глумице Иване Жигон. Дубровачке летње игре: Бјанка у Отелу, Францика у Краљу Бетајнове, Надежда у Варварима су њене најпознатије улоге у позоришту.
Филмографија глумице Јелене Жигон: Општинско дете (1953), Вратићу се (1957, Сведок на суду, као Јелена Јовановић), Дилижанса снова (1960, Циганка), После биоскопа (1960), Љубав и мода (1960, Вера), Први грађанин мале вароши (1961, Катарина Илић), Пустолов пред вратима (1961, глумчева жена), Судар на паралелама (1961, Супруга), Обрачун (1962, Азира), Звиждук у осам (1962, Позната глумица), Мушкарци (1963), Две ноћи у једном дану (1963), Инспектор (1965), Le Soldatesse (1965), Лавиринт смрти (1965), Kommissar X - In den Klauen des goldenen Drachen (1966), Er ging allein (1967, Жанет Месемер), Дивље семе (1967), Јутро (1967, Ружа), Fantastici tre supermen (1967), Брат доктора Хомера (1968, Вера), Моја страна света (1969, као Јелена Јовановић-Жигон), Република у пламену (1969), Клопка за генерала (1971, Вера), Једанаеста најтежа година (1973), Последњи (1973), Јунак мог детињства (1973, ТВ мини серија), Опасни сусрети (1973), Доктор Младен (1975, Анђа), Promised Woman (1975, Антигона), У бањи једног дана (1976), Грлом у јагоде (1976, Мама Лола), The Picture Show Man (1977, Madame Cavalli), Више од игре (1977, Сеја Шљивић), Љубав у једанаестој (1978), Луде године (1978, Јелена Тодоровић), Дјетињство младости (1979, ТВ серија), Сећам се (1979), Ланци (1979), Дошло доба да се љубав проба (1980, Јелена Тодоровић), Врућ ветар (1980, Бошковићева секретарица), Љуби, љуби, ал' главу не губи (1981, Јелена Тодоровић), Какав деда, такав унук (1983, Јелена Тодоровић), Тимочка буна (1983), Иди ми, дођи ми (1983, Јелена Тодоровић), Шта се згоди кад се љубав роди (1984, Јелена Тодоровић), Жикина династија (1985, Јелена Тодоровић), Ћао инспекторе (1985, начелникова жена), Друга Жикина династија (1986, Јелена Тодоровић), Луталица (1987, Ђина), Бeкство из Собиборa (1987, Шломова мајка), Сулуде године (1988, Јелена Тодоровић), Последњи круг у Монци (1989, Николина мајка), Жикина женидба (1992, Јелена Тодоровић), Рођен као ратник (1994), Полицајац са Петловог брда (1994, ТВ серија, Маринина мајка), Пакет аранжман (1995, Даркова мајка), Крај династије Обреновић (1995, госпођа Новаковић), Птице које не полете (1997, Учитељица), The Dark Side of the Sun (1997), Куд плови овај брод (1999), Пропутовање (1999, Марија), Европесма - Европјесма 2006 (2006, Хостеса), Сељаци (2006, Апотекарица), Милун(ка) (2011, Милунка Савић), Смешно ћоше код Ђоше (2012, ТВ серија, Цврле), Равна гора (2014, ТВ серија, Лујза Мишић), За краља и отаџбину (2015, Лујза Мишић).
Ивана Жигон (Београд, СФРЈ, 2. фебруар 1968. године) је српска глумица. Кћерка је глумца и редитеља Стеве Жигона и глумице Јелене Жигон. Првакиња драме Народног позоришта од 1999. године, председник Друштва српско-руског пријатељства од 2002. и уметнички руководилац рецитаторско-певачког ансамбла „Косовски божури“ од 2005. године чији су чланови деца из енклава Косова и Метохије. Улоге у позоришту: - 1989. Косовка девојка у сценском спектаклу Косовски бој у режији Петра Зеца, Сава центар - 1990. Улога Памеле у Женском оркестру Ануја у режији Петра Зеца, Центар за културу Судентски град - 1991. Улога Ане Проспер у Маркизи де Сад Ј. Мишиме у режији Радмиле Војводић ЈДП - 1992. Милева у Крмећем касу Аце Поповића, режија Радмиле Војводић у БДП - 1993. Марија у Богојављенској ноћи Шекспира, режија Јагош Марковић, ЈДП - 1993. Зора Шишарка у Белој кафи, Александра Поповића у режији Бранка Плеше, ЈДП
- Госпођица Јулија у Госпођици Јулији Стринберга у режији Стеве Жигона, Душко Радовић, Бојан Ступица, НПБ - 1995. Улога Коштане у Коштани Боре Станковића у режији Бранислава Мићуновића, Народно позориште у Нишу. - 1995. Гага у Девојци модре косе Виде Огњеновић у њеној режији ЈДП - 1995. Елиза Дулитл у Пигмалиону Бернарда Шоа у режији Јовице Павића НПБ
- 1995. Дездемона у Отелу Шекспира, у режији Стеве Жигона, Новосадски летњи фестивал
- 1995. Леди Магбет у Магбету, Шекспира, Новосадски летњи фестивал - Марина у Лизистрати,
Аристрофана у режији Петра Зеца - 1996. Настасја Филиповна Идиоту Достојевско Народно позориште Београд - Милица у Извањцу Игора Бојовића, режија Јовица Павић, Црногорско народно позориште - 2000. Улога Нине Заречне у Галебу Чехова у режији Стеве Жигона НПБ
- 2003. Улога Лепе Хелене у Фаусту 2 Гетеа у режији Мире Ерцег НПБ.
Награде: - 1990. Ћуран на Фестивалу комедије у Јагодини Женском оркестру, - За Коштану: 1996. Мила Стојадиновић на фестивалу Јоаким Вујић, Међународне награде - 2003. „Златни Витез“ у Москви за најбољу женску улогу Госпођицу Јулију. Бави се режијом видео радова као што су: 2000. Молитва за Нови век, 2001. Последњи Европљанин - Интервју са Никитом Михалковим, 2002. Последња велика мисија Михаила Пташука 2003. Филм о Белорусији и интервју са председником Белорусије Александром Григорјевичем Лукашенком ,,Земља под белим крилима'', 2004. Филм о Куби ,,Срце од чоколаде'', 2009. Документарни филм „65 година верности“ - о путовању Голоточана у Москву.
Филмографија глумице Иване Жигон: Нора (1975, ТВ), У бањи једног дана (1976), Један дан (1977), Љубав у једанаестој (1978), Герсла (1979, Дара), Луталица (1987), Бруклин - Гусиње (1988), Последњи круг у Монци (1989), Свет (1989, Нада, Томина ћерка), Хајде да се волимо 3 (1990, Лора), Холивуд или пропаст (1991), Рај (1993), Вечита славина (1994, Магдалена, ћерка Смиљкина), Ориђинали (1995, Рушка), Римско царство (2000), О штетности дувана (2004).
Ивана Жигон је 2005. године основала хор деце из енклава Косова и Метохије «Косовски божури» који чине 15 најталентованијих ученика школа из енклава: Ораховац, Велика Хоча, Приштина, Гораждевац, Грачаница, Кметовце, Летница, Косовка Митровица. Одржали су преко 100 концерата у Србији, Црној Гори, Русији, Белорусији и Француској на српском, руском и енглеском језику. Као председник Друштва српско руског пријатељства од 2002. године предводила је подухвате за помоћ Косову и Метохији, организовала је «Дане културе Косова и Метохије» у Москви, уручивала је стипендије студентима, наградила 150 ученика по селима Космета компјутерима, у хуманој мисији организовала је и гостовања руских певачких ансамбала по селима КиМ, путовање 520 најугроженије деце из енклава Косова и Метохије у Русију, као и путовање 57-члане делегације ветерана Другог светског рата и голооточана у Москву поводом 60-годишњице Победе над фашизмом. На њен предлог градоначелник Москве Јуриј Лушков донео је одлуку о изградњи Московског села и 75 породица добило је кључеве нових кућа почетком 2007. у селу Исток. За овај рад награђена је: - 2004. Специјалном наградом Вечерњих новости за подвиг године, - 2005. Орденом за „Веру и верност“ Андреј Првозвани, Центра националне славе Русије - 2009. године. Течно говори руски, енглески, француски, а служи се и шпанским.
Удата је и живи у Београду са мужем Григоријем Брковићем са којим има сина Стефана Стеву Жигона.
