Бранислав Брана Петровић (Бјелуша код Ужица, Краљевина Југославија, 7. април 1937. - Београд, СР Југославија, 25. септембар 2002. године) је био српски песник и новинар. Рођен је 1937. године у селу Бјелуша, које сада припада општини Ариље. Основну школу завршио је у Слатини. Гимназију је завршио у Чачку. Студирао је на Правном факултету а дипломирао је на Филолошком факултету у Београду на одсеку за југословенску књижевност и српски језик. Радио као новинар у „Борби“, колумниста у НИН-у, уредник у часопису „Видици“ и „Српски књижевни гласник“, уредник у Издавачком предузећу „Просвета“. Избор из колумни које је објављивао у НИН-у, објавио је у књизи „Квадратура круга“.
Освајао је више награда за своју поезију. Његове песме, поеме и приче налазе се у бројним антологијама и зборницима. Збирке песама: Моћ говора, Просвета, Београд (1961); Обод, Цетиње, (1972, друго издање); Градилиште, Просвета, Београд, (1964); О проклета да си улицо Риге од Фере, Просвета, Београд, (1970. и 1971. године, друго издање); Предосећање будућности, Српска књижевна задруга, Београд (1973); Трагом прах, Глас, Београд, (1976); Све самљи, Рад / Народна књига / БИГЗ, Београд, (1977); Одбрана света (изабране песме и поеме), Рад, Београд, (1980); Изабране песме, Српска књижевна задруга, Београд, (1986); Да видиш чуда, Јединство, Приштина, (1990) и Жежевасион, НИН, Београд, (2004. године, књига из песникове заоставштине објављена постхумно). Награде: Змајева награда, Награда ,,Бранко Миљковић'' , Жичка хрисовуља, Награда ,,Исидора Секулић'', Дисова награда за укупно песничко дело, Награда „Десанка Максимовић“.
Песник Бранислав Брана Бранчило (за пријатеље) Петровић је овако говорио о поезији: ,,Није песник тај који ствара поезију, не доливајмо његовој лепој сујети. Није он тај који ствара (пева) из ничега, из непостојећег, или најпосле из језика. Поезија је својство света као јединствене, божанске поезије, која се нама указује као видљиво и невидљиво у свеколиком постојању. Песник само открива то својство света да у себи садржи и поезију као што садржи и електричну струју и атомску енергију и ко зна шта све још што нити слутити можемо. Нама није дато да у потпуности разумемо генијалну творевину нашег Творца, величајну грађевину постојећег и непостојећег. ... Сад, кад се АВАНТУРА ДИВНА приводи крају, ја мислим да је песник само онај који пентрајући се по урвинама света из свог искуственог виђења тог света, долази до расутог грумења поезије и да их, то грумење, прилаже у ризницу језика. На питање ШТА ЈЕ ПОЕЗИЈА морам одговорити онако као што је велики научник из српских Смиљана за струју: Ја мислим да је поезија Бог. И мислим да је та мисао за мене дефинитивна.''
Умро је 2002. године. Основна школа у Слатини носи његово име. Основна школа у Слатини „Бранислав Петровић“ покрива подручје девет села и похађа је 330 ученика, што је број који је константан последњих година. У школи ради 50 наставника и помоћног особља. Дан школе је на Благовести, дан рођења песника Бранислава Бране Петровића, који је ту поникао.
