Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Љиљана Шљапић (1940 - 2019)
Вести
Погодака: 659

Слободан Стојановић (Ђаковица, Краљевина Југославија, 13. фебруар 1937. - Пожаревац, СР Југославија, 4. јануар 2000.) је био српски драматург. Детињство и младост је проживео у Пожаревцу. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Бавио се позориштем, био је драматург и уметнички директор Савременог позоришта у Београду (касније, Београдско драмско позориште), уредник Телевизије Београд и професор сценарија на Факултету драмских уметности у Београду. Умро је 2000. године у Пожаревцу где је и сахрањен.

У оквиру Фестивала филмског сценарија, у Врњачкој бањи се одржава Летња школа филмске драматургије ,,Слободан Стојановић". Студенти се у школи баве филмском анализом, гледају филмове и имају задатак да напишу текстове о сваком филму. Школа је уско повезана са програмом фестивала. 4. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 16. - 21. август 1980. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. За сценарио филма ,,Снови, живот, смрт Филипа Филиповића“, Слободан Стојановић је добио трећу награду за сценарио на 4.-том Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи заједно са Милованом Витезовићем, Александром Поповићем, Новицом Савићем, Мићом Станисављевићем и Милошем Радивојевићем. 6. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 15. - 20. август 1982. године.

Вести
Погодака: 667

Сценографкиња Марина Чутурило Хелман (55) преминула је у Дортмунду, саопштило је, 21. 12. 2011. године, у Београду, Југословенско драмско позориште. Марина Чутурило Хелман рођена је у Брусу 1956. године. Марина Чутурило Хелман била је архитекта и позоришни сценограф, професор Академије за музику и позориште у Хамбургу. Радила је у позориштима Београда, Сплита, Лубљане, Загреба, Сарајева, Скопља... Београдски ђак, архитекта по професији, својим радом са најбољим редитељима, попут Виде Огњеновић, Дејана Мијача, Егона Савина, Паола Мађелија, Слободана Унковског, Хариса Пашовића, Томажа Пандура, донела је естетски преокрет у поимању сценографске уметности. Документарни видео приказ ,,Марина Чутурило Хелман, интервју“, који ћете видети у оквиру ,,Библиофонотеке“, практично је настао у Београдском драмском позоришту, одмах након премијере позоришне представе ,,Тринаест божијих тричарија", Рамона Делваље Инклана, у режији Паола Мађелија, 06.12.1987. године. Она је била  сценографкиња те представе, још једног великог хита редитеља Мађелија, у позоришту на Крсту.

Вести
Погодака: 777

Ружица Сокић (Београд, Краљевина Југославија, 14. децембар 1934. - Београд, Србија 19. децембар 2013.) била је српска филмска, позоришна и телевизијска глумица. Каријеру је почела давне 1957. године, у филму Доктор, да би потом играла у филмовима Кад будем мртав и бео, Боксери иду у рај, Ужичка република, Савамала и другима. Комедија Тесна кожа донела јој је највећу популарност, а за филм Жута награђена је Златном ареном на Филмском фестивалу у Пули. Неке од њених познијих великих улога су Таска у великом биоскопском хиту Зона Замфирова и кума Аница у популарној серији Грех њене мајке. Ружица је често приказивана као заводница. Неке од тих улога, попут Жуте остале су најупечатљивије. Ту спадају још и снаја Ружа у Другој Жикиној династији и Велиборка Веца у Срећним људима. Сокићева је добитница награда Златни ћуран, „Јоаким Вујић“, „Павле Вуисић“, Златна арена, али и две најпрестижније - награда „Жанка Стокић“ и Добричин прстен.

Вести
Погодака: 577

У просторијама наше Библиотеке почело је снимање спота Зашто волим врњачку библиотеку? У споту се појављују наши највернији корисници, свих узраста. Аутор спота је Мирослав Сташић, а спот ће премијерно бити приказан на Дан библиотекара, 14. децембра.

Пишите нам шта бисте ви одговорили на питање: Зашто волиш врњачку библиотеку?

Одговоре који нам се највише допадну наградићемо књигама.

Вести
Погодака: 1501

Олга Станисављевић (Крушевац, Краљевина Југославија, 8. мај 1930. - Београд, СФР Југославија, 14. децембар 1987.) је била југословенска и српска филмска, телевизијска и позоришна глумица. Олга Станисављевић је до краја каријере остала верна свом матичном Београдском драмском позоришту. Била је прва супруга глумца Властимира Ђузе Стојиљковића. Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Филмографија глумице Олге Станисављевић: 1959. Три Ане, 1961. Лето је криво за све, 1961. Срећа у торби, 1963. Микрофон је ваш, 1964. На место, грађанине Покорни! (директорова жена), 1964. Изгубљени рај, 1967. Материјално обезбеђење у правом смислу те речи, 1968. Дама с камелијама 1968. Максим нашег доба, 1969. Покојник (ТВ, Рина Марић), 1970. Енглески онакав какав се говори, 1970. Чкаља, 1970. Рођаци (ТВ серија, Мелита), 1970. Љубав на сеоски начин (стрина Лазиница), 1970. Милораде, кам бек (Лазиница), 1971. Дон Кихот и Санчо Панса, 1971. С ванглом у свет, 1971. Дипломци (Мабел Митровић), 1973. Милојева смрт (Вида Плавша), 1973. Личност којој се дивим, 1972. - 1973. Позориште у кући (Рајка Мунгос), 1973. - 1974. Позориште у кући 2 (Рајка Мунгос), 1974. Приче о псима, 1975. Позориште у кући 3 (Рајка Мунгос), 1976. Два другара (Тијанина мајка), 1977. Више од игре (Калиопа Илић), 1978. Сироче , 1978. Уље на ватру, 1979. Какав дан, 1979. Осма офанзива (Цвећарка), 1980. Било, па прошло, 1980. Приповедања Радоја Домановића, 1981. Лаф у срцу и 1981. Позориште у кући 4 (Рајка Мунгос).