Мирослав Беловић, режисер, писац, глумац... (Илиџа, Краљевина СХС, 7. август 1927. - Београд, Србија и Црна Гора, 30. март 2005.). Рођен на Илиџи, околина Сарајева, био је редитељ и професор Факултета драмских уметности у Београду, од 1948-1956. као професор глуме, а од 1970. као професор позоришне режије. Режију је студирао на Драмском институту у Лењинграду (СССР). Члан Југословенског драмског позоришта постао је 1948. године. Почео је као асистент Мате Милошевића и Бојана Ступице. Међу његовим најзначајнијим режијама на сцени ЈДП били су: „Хвалисави војник“ (Плаут), ,,Дантонова смрт“ (Георг Бихнер), ,,Савонарола и његови пријатељи“ (Јован Христић), „Омер и Мерима“ (Мирослав Беловић и Стеван Пешић), ,,Танго" (Славомил Мрожек), „Хваркиња“ (Марин Бенетовић), „Мистер Долар“ (Бранислав Нушић), „Дундо Мароје“ (Марин Држић)...
Последња Беловићева режија на сцени Југословенског драмског позоришта била је представа „Балада са Зејтинлика“ (1992). Управник Југословенског драмског позоришта био је од 1963. до 1966. године. Аутор је књиге „Редитељска дилема“ и низа есеја, студија и чланака о позоришту. Добитник је „Седмојулске награде“, затим Стеријиних награда за режију на Стеријином позорју и награде „Бранко Гавела“. Био је ожењен Мајом Димитријевић, глумицом. У најзрелијем периоду свог уметничког живота, Мирослав Беловић је са својом супругом створио чудесни Театар необичних текстова обликованих у монодраме. Мирослав Беловић је преминуо 30. марта 2005. године у Београду.
Мирослав Беловић се школовао најпре у Београду, на Филозофском факултету и у Драмском студију НП. Позоришну режију студирао је у Лењинграду и Стратфорду на Ејвону. Дипломирао је на Академији за позоришну уметност у Београду. Од 1948. је редитељ у ЈДП у Београду, а више година је био и управник овог позоришта. Од 1963. је самостални (слободни) уметник и професор Факултета драмских уметности у Београду. Награђен је Седмојулском наградом 1961, Наградом „Бранко Гавела“ за рад на домаћим текстовима, Октобарском наградом града Београда и Стеријиним наградама - за сценску адаптацију Капетана Џона Пиплфокса 1963. и три пута за режију: Омер и Мерима 1970, Мистер Долар 1973. и Дундо Мароје 1977. године. Највеће признање за његов дугогодишњи рад на радију је Grande Prix d´Italia за режију Птица А. Обреновића - на Европском такмичењу радио-драме у Риму. Поред редитељског и педагошког рада, Беловић је аутор више драмских текстова, драматизација и сценских адаптација и читавог низа театролошких есеја и чланака; био је и председник Југословенског центра ИТИ-ја. Његове драме и драматизације извођене су у театрима у Београду, Приштини, Ужицу, Крагујевцу, Нишу, Пироту, Зрењанину, Лесковцу, Вршцу, Зајечару и Шапцу. Режирао је широм земље и у иностранству - у Москви, Лењинграду, Софији, Трсту… У СНП је, као гост, режирао Љубавно писмо 1975, а његова драматизација Радовићевог Капетана Џона Пиплфокса изведена је 1982. године. Портретисали су га Феђа Соретић (уље на платну, 1973.), Сава Сандић (биста, бронза, 1974.) и Божидар Продановић (цртеж оловком, 1978.).