Миомир Мики Стаменковић (Крушевац, Краљевина СХС, 31. октобар 1928. - Београд, Србија, 20. децембар 2011.) је био српски филмски и позоришни редитељ. На југословенском филму, као помоћник и асистент познатим редитељима, појавио се 1955. године с филмом „Ешалон доктора М.“, Живорада Жике Митровића, с којим је потом дуго сарађивао. Од 1964. до 2010. године снимио је низ играних и документарних филмова, те телевизијских филмова, и режирао педесетак позоришних представа. Снимио је и знатан број историјских документарних филмова, као и филмове о глумцима: Бори Тодоровићу, Ружици Сокић, Николи Симићу и Богдану Диклићу. Најпознатији филмови: Под истим небом, 1964, Вук са Проклетија, 1968, Клопка за генерала, 1971, Како умрети, 1972, СБ затвара круг, 1974, Девојачки мост, 1976, Размена (ТВ мини - серија), 1978, Нека друга жена, 1981, Опасни траг, 1984, Двоструки удар, ТВ драма 1985, Марш победе, 1986, Лагер Ниш, 1987, Волио бих да сам голуб 1990, Милутин ( филмска монодрама),1993, Деца Пакла (тв монодрама) и друге. Позната је његова трилогија о победничком и страдаланичком походу српске војске у првом светском рату ,,Марш смрти", ,,Марш победе" и ,,Југославија по вољи народа". Миомир Мики Стаменковић био је један од пионира српског филма и један је од оснивача Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи а и његов дугогодишњи уметнички директор.

Опширније...

Почео 64. Међународни сајам књига, у халама више од 500 излагача.

Под слоганом „Писмо = глава“ вечерас је у Београду врата публици отворио 64. Међународни сајам књига. Смотру, која је окупила 500 излагача, међу којима је више од 60 из иностранства, отворио је књижевник Милован Витезовић.

Милован Витезовић је рекао да Србија ове године прославља осам векова аутокефалности СПЦ и да је Сајам књига круна те прославе. „Према истраживањима у свету, постоји 5.000 српских средњовековних списа и ми ћемо затражити њихов повраћај у матицу. Једног дана изложићемо те списе, макар саградили посебну халу за то“, рекао је Витезовић.

Навео је да сваки народ има своју Библију, свој еп, своју Тору, свој Куран, своју Рамајану, своје саге, своје тајне.

„Да поменем најлепшу похвалу књизи: 'Књига је вреднија од свих споменика, од свих гробница, урежених и осликаних стубова, јер она сама гради споменик у срцу онога ко је чита', пише у једном египатском натпису из времена Првог царства“, рекао је Витезовић.

У име земље почасног госта говорио је директор Међународног сајма књига у Каиру, Хаитам ел Хај Али.

Поштовани корисници,

Петак 25. октобар 2019. ће због колективног одласка на 64. Међународни београдски сајам књига бити НЕРАДАН ДАН у Народној библиотеци „Др Душан Радић“.

Хвала на разумевању.

Марко Николић (Краљево, НР Србија, ФНР Југославија, 20. октобар 1946. - Београд, Србија, 2. јануар 2019.) био је српски филмски и позоришни глумац. Телевизијску славу је стекао главном улогом - Драгише Попадића (,,Гига Моравац") у ТВ серији Бољи живот, затим улогом Велимира Давидовића („Бата Шејн“), у ТВ серији Срећни људи, као и улогом Карађорђа, у неколико ТВ драма и у серији Вук Караџић. Добитник је више сталешких награда за своја глумачка остварења, а издвајају се Награда „Павле Вуисић” и Награда Цар Константин. Марко Николић је рођен у Краљеву 20. октобра 1946. године. Његови родитељи су живели и радили у Теслићу, али су убрзо принуђени да напусте град након доласка усташа и населе се у Краљеву, у тада окупираној Србији. Николић је одрастао у Краљеву, а још од малена посећивао је Краљевачко позориште. Његова мајка Лепосава такође је била глумица, отац шумарски инжењер, а имао је и старијег брата. Као дечак тренирао је кошарку у краљевачкој Слоги и у својој седамнаестој години доспео до сениорског тима.

Опширније...