Божидар Божа Продановић (Прањани, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 14. јул 1923. -Београд, СР Југославија, 24. јануар 2006.) је био српски сликар, родом из Прањана. Основну школу завршио је у родним Прањанима, а гимназију у Чачку и Горњем Милановцу. Након тога је дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду, у класи Марка Челебоновића. После студија, радио је као професор у Уметничкој школи у Пећи 1950.-1953. године, а након тога и као професор ФЛУ у Београду до 1986. године где своја знања преноси на многе генерације студената. Излагао је на бројним самосталним и групним изложбама, као и на манифестацијама попут Октобарског салона, Графике београдског круга, Тријенала ликовних уметности у Београду итд. Бавио се мозаиком, цртежом и сликарством. Имао је преко 50 самосталних изложби, а излагао је и у иностранству. Учествовао је на 17. Венецијанском бијеналу 1954. и 2. Медитеранском бијеналу у Александрији 1957. године. Добитник је низа награда, између осталог Октобарске награде Београда за сликарство и Златне плакете УЛУС-а. Mузеји чувају уметничку заоставштину сликара Божидара Продановића. Умро је 24. јануара 2006. године у Београду.
Од 1950. године почињу многе самосталне и колективне изложбе како у земљи, тако и у иностранству. Издао је репродукцију мапа графика и мапу оригиналних бакрописа као и пет књига ,,Записа” са текстовима о ликовној уметности. Награђиван је више пута. Сликарски опус је разноврстан, а теме многобројне: мотиви Прањана, Милановца, мотиви са Kосова, далеких острва, урбани мотиви Београда, актови и фигуре, мртве природе на његовим сликама су препознатљиве и јединствене. Проводећи велики део лета између Бјелила и Kрашића неуморно слика и оставља на платнима утиске и инпресије које је доживљавао на свој начин. Може се слободно рећи да нико као он није тако много и лепо осликао подручје Kртола - посебно Бјелила. Много је слика и акварела и са Луштице и целе Боке Которске, на којима је он оставио трајан запис на сликама у галеријама и домовима. Ликовна делатност Божидара Продановића обухвата уљано сликарство, затим цртеже, графику и мозаик.
„Боје су тешке и опоре као туга, али и као сок од наранџе и лагане као дах који затрепери и нестане. Боје су у сунцу и сунце их претаче у црвени цвет и зелени лист. Прегореле су у влажном оронулом зиду. Сивом копреном прекрију обурване стене које су за кратко засијале бојом постања, у сунцу и ватри сазидане. Сунце је боја а оно и уништава боје - камен у сиво а зелени лист живота у жуту боју трајања. Ми боје пребирамо, спајамо и раздвајамо и са њима певамо песму, свирамо фрулу, па све - и дрво и кућа и зрело жито - постају светлост. Прво - осећати; имати креативан однос према животу, људима стварима и природи. Друго - имати неодољиву жељу да се то осећање изрази и најзад, треће - имати слуха. Без тога музичар не може остварити оне чаробне и тачне односе звукова; књижевник, поета односе међу речима, оно што се догађа међу њима и око њих, а сликар - тачне односе боја, њихов звук уз ритам и хармонију линија и површина. Слика је тајна, настала уз ветар, низ зелену долину, ветар који је праћен песмом птица и мирисом пољског цвећа. То је, као кад се питам, шта ми води прсте на фрули да нижу мелодију. Али, ветру су препреке гране, по које дрво или ограда од жбуња, а настајању слике отпор је у самим бојама, четкама и платну. У савлађивању тог отпора израста и израња уметничко дело.“ Божидар Продановић, - ,,Тачка живота“ Записи о уметности и човеку, Дечје новине, Горњи Милановац 1996. стр. 13.
Божидар Божа Продановић је више деценија четком, пером и писаљком бележио своја запажања, своје мисли и своја сећања. У атељеу, у чистој природи, на улицама градова, на путовањима, насликао је стотине слика, нацртао хиљаде цртежа, изрезао многе графике, мозаиком прекрио десетине квадратних метара зидова, написао многе надахнуте странице. Његове слике се налазе у галеријама и музејима, друштвеним збиркама и домовима љубитеља уметности и пријатеља. Његови мозаици обогаћују архитектуру многих јавних грађевина, његове мисли и поетска надахнућа чувају корице објављених књига. Излагао је много пута, самостално или са осталим југословенским али и страним уметницима. Божидар Божа Продановић је нудио радост са сликама које познајемо али и са онима које су први пут напуштале уметников атеље.