Драган Кресоја (Београд, ФНРЈ, 23. март 1946. -  Београд, СР Југославија, 6. новембар 1996.) је био српски филмски редитељ. Снимио је шест самосталних дугометражних филмова и био асистент режије за многе друге пројекте. Најпознатија редитељска остварења су му „Крај рата“, „Октоберфест“, „Оригинал фалсификата“ и „Тамна је ноћ“. Трагично је погинуо 1996,  у 51. години, у хеликоптерској несрећи, када се хеликоптер у којем је снимао прве кадрове филма „Сутон над Београдом“ срушио на ушћу Саве у Дунав. У тој несрећи погинуо је и његов син, који је био камерман.

Драган Кресоја рођен је 23. марта 1946. у Београду.  Кинематографску каријеру почео је раних 1960.-тих година у Кино клубу Београд.  Свој први филм, под називом „Досада“, снимио је 1964. године и са њим успешно обишао многе фестивале.  Након две године уследили су кратки филмови „Хепенинг” и „Жена је жена“. Радио је као асистент режије на бројним пројектима,  од којих су најзначајнији филмови „Битка на Неретви“, „Ужичка република“, „Специјално васпитање“, „Љубавни живот Будимира Трајковића“, „Национална класа“, „Вариола вера“, „Балкан експрес“, „Мољац“, „Хајде да се волимо“, „Дом за вешање“, „Шпијун на штиклама“ и „Последњи круг у Монци“, као и серије „Грлом у јагоде“ и „Камионџије 2“. На овај начин стекао је богато редитељско искуство, које ће му касније користити у раду на самосталним филмовима.

Опширније...

На Митровдан, 8. 11. 2019. године, на сајт Народне библиотеке ,,Др Душан Радић“ постављена је јубиларна стота прича документарног серијала Библиофонотека о нашем познатом књижевнику Добрилу Ненадићу.

Библиофонотека је за мене метафора. Због тога јој више не пишем знаке навода и извода. Она је као ваздух који дишем. Не руководим ја више њом, него она управља мојим животом. Она је као ноћ које се највише плашим. Ноћу су болови најјачи. Када их нема, будим се и тражим их по ћошковима собе где би можда могли да се сакрију. У том мраку светли само она. Она је муза без које нема инспирације. Она је као најдража љубавница без које нема ни лека, ни мелема који би могли да ме исцеле. Када се једне такве ноћи коначно преселим у онострано,  желео бих да она буде присутна и да одлазећи на леђима осетим њен поглед.

У овостраном свету нисам успео да добијем и пронађем нека решења и одговоре на бројна питања, па сам због тога себи створио паралелни виртуелни свет у оностраном, свет којим се лакше крећем, не ходам отежано и у коме увек могу да дођем до ваздуха, до последњег даха. У оностраном сам себи одабрао улогу стенд ап трагичара (stand up tragedian) или бар стенд ап мелодраматичара (stand up melodramatician) јер ми је у овостраном одувек било чудно зашто нема њих а постоје стенд ап комичари (stand up comedians)!? Тако, сваке ноћи по ко зна више који пут разговарам са мојим давним саговорницима,  драгим људима и пријатељима... И сваком таквом приликом је као да их први пут чујем,  као да су казивања и беседе потпуно нови. Што би они више да причају, то бих ја радије да све више ћутим, да их слушам и понекад се слатко исплачем.

Опширније...

Добрило Ненадић (Вигоште код Ариља, Краљевина Југославија, 23. октобар 1940. - Вигоште код Ариља, Србија,  15. август 2019.) био је српски књижевник и дипломирани инжењер агрономије.

Рођен је 23. октобра 1940. у Вигошту код Ариља. Дипломирао је на Воћарско-виноградарском одсеку Пољопривредног факултета у Земуну и радио као агроном. По његовом сценарију снимљен је филм Доротеј 1981. године. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. године предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.  Преминуо је 15. августа 2019. године  у Вигошту код Ариља.

Опширније...

Љубиша Самарџић (Скопље, Краљевина Југославија, 19. новембар 1936. - Београд, Србија, 8. септембар 2017.) био је српски и југословенски глумац, редитељ и продуцент. Каријеру је започео шездесетих година прошлог века глумећи углавном у партизанским филмовима, али му је несумњиву популарност донела и сарадња са глумицом Миленом Дравић, као и режисером Пуришом Ђорђевићем. Самарџић је једини српски глумац награђен Златним лавом на Филмском фестивалу у Венецији (1967). Надимак му је био Смоки, по улози коју је тумачио у филму Пешчани град. Рођен је у Скопљу, у породици рудара који су радили у руднику угља Јелашница код Нишке Бање. Још у гимназији је повремено радио да би издржавао породицу. Студирао је право, а потом је прешао на Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Његов таленат је откривен веома рано и добио је стипендију за студије код режисера Бојана Ступице. Самарџић је завршио Академију у Београду. Глумац Љубиша Самарџић је добио Прву награду за улогу на 1.-ом Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 1977. године, који је тада носио назив ,,Југословенски играни филм у акцији“. 1. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 15. - 21. август 1977. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. Награду за дијалог добили су Горан Марковић и Мирослав Симић у оквиру сценарија за филм ,,Специјално васпитање“. Горан Марковић је редитељ филмa ,,Специјално васпитање“. Глумац Љубиша Самарџић је добио Прву награду за улогу милиционера Цанета у том филму, мада је те године на истом фестивалу играо и једну од главних улога у првонаграђеном филму ,,Љубавни живот Будимира Трајковића“ редитеља Дејана Караклајића, а за који су сценарио написали Предраг Перишић и Милан Јелић.

Опширније...