Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Милутин Петровић ‒ документарна серија „Филм и књижевност“
Вести
Погодака: 840

На Митровдан, 8. 11. 2019. године, на сајт Народне библиотеке ,,Др Душан Радић“ постављена је јубиларна стота прича документарног серијала Библиофонотека о нашем познатом књижевнику Добрилу Ненадићу.

Библиофонотека је за мене метафора. Због тога јој више не пишем знаке навода и извода. Она је као ваздух који дишем. Не руководим ја више њом, него она управља мојим животом. Она је као ноћ које се највише плашим. Ноћу су болови најјачи. Када их нема, будим се и тражим их по ћошковима собе где би можда могли да се сакрију. У том мраку светли само она. Она је муза без које нема инспирације. Она је као најдража љубавница без које нема ни лека, ни мелема који би могли да ме исцеле. Када се једне такве ноћи коначно преселим у онострано,  желео бих да она буде присутна и да одлазећи на леђима осетим њен поглед.

У овостраном свету нисам успео да добијем и пронађем нека решења и одговоре на бројна питања, па сам због тога себи створио паралелни виртуелни свет у оностраном, свет којим се лакше крећем, не ходам отежано и у коме увек могу да дођем до ваздуха, до последњег даха. У оностраном сам себи одабрао улогу стенд ап трагичара (stand up tragedian) или бар стенд ап мелодраматичара (stand up melodramatician) јер ми је у овостраном одувек било чудно зашто нема њих а постоје стенд ап комичари (stand up comedians)!? Тако, сваке ноћи по ко зна више који пут разговарам са мојим давним саговорницима,  драгим људима и пријатељима... И сваком таквом приликом је као да их први пут чујем,  као да су казивања и беседе потпуно нови. Што би они више да причају, то бих ја радије да све више ћутим, да их слушам и понекад се слатко исплачем.

Вести
Погодака: 757

Добрило Ненадић (Вигоште код Ариља, Краљевина Југославија, 23. октобар 1940. - Вигоште код Ариља, Србија,  15. август 2019.) био је српски књижевник и дипломирани инжењер агрономије.

Рођен је 23. октобра 1940. у Вигошту код Ариља. Дипломирао је на Воћарско-виноградарском одсеку Пољопривредног факултета у Земуну и радио као агроном. По његовом сценарију снимљен је филм Доротеј 1981. године. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. године предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.  Преминуо је 15. августа 2019. године  у Вигошту код Ариља.

Вести
Погодака: 759

Љубиша Самарџић (Скопље, Краљевина Југославија, 19. новембар 1936. - Београд, Србија, 8. септембар 2017.) био је српски и југословенски глумац, редитељ и продуцент. Каријеру је започео шездесетих година прошлог века глумећи углавном у партизанским филмовима, али му је несумњиву популарност донела и сарадња са глумицом Миленом Дравић, као и режисером Пуришом Ђорђевићем. Самарџић је једини српски глумац награђен Златним лавом на Филмском фестивалу у Венецији (1967). Надимак му је био Смоки, по улози коју је тумачио у филму Пешчани град. Рођен је у Скопљу, у породици рудара који су радили у руднику угља Јелашница код Нишке Бање. Још у гимназији је повремено радио да би издржавао породицу. Студирао је право, а потом је прешао на Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Његов таленат је откривен веома рано и добио је стипендију за студије код режисера Бојана Ступице. Самарџић је завршио Академију у Београду. Глумац Љубиша Самарџић је добио Прву награду за улогу на 1.-ом Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 1977. године, који је тада носио назив ,,Југословенски играни филм у акцији“. 1. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 15. - 21. август 1977. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. Награду за дијалог добили су Горан Марковић и Мирослав Симић у оквиру сценарија за филм ,,Специјално васпитање“. Горан Марковић је редитељ филмa ,,Специјално васпитање“. Глумац Љубиша Самарџић је добио Прву награду за улогу милиционера Цанета у том филму, мада је те године на истом фестивалу играо и једну од главних улога у првонаграђеном филму ,,Љубавни живот Будимира Трајковића“ редитеља Дејана Караклајића, а за који су сценарио написали Предраг Перишић и Милан Јелић.

Вести
Погодака: 621

На културној манифестацији ,,Документи - Дани документарног стваралаштва Гацко 2019", која ће да буде одржана 28. и 29. октобра, учествује Зоран Рајић, аутор пројекта ,,Библиофонотека" Народне библиотеке ,,Др Душан Радић".

У дворани Дома културе Гацко, та два дана, биће приказане следеће документарне видео сторије из серијала  ,,Библиофонотека": Радослав Братић, интервју (47:01), Војислав Лубарда, разговори (1:05:12), Јован Радуловић, интервју (25:01), Душко Трифуновић, интервју (56:54), Момо Капор, разговори (48:09), Бато Ченгић, интервју (48:13), Бошко Карановић, интервју (24:12) и Бранко Миљуш, интервју (16:41).

Вести
Погодака: 690

Миомир Мики Стаменковић (Крушевац, Краљевина СХС, 31. октобар 1928. - Београд, Србија, 20. децембар 2011.) је био српски филмски и позоришни редитељ. На југословенском филму, као помоћник и асистент познатим редитељима, појавио се 1955. године с филмом „Ешалон доктора М.“, Живорада Жике Митровића, с којим је потом дуго сарађивао. Од 1964. до 2010. године снимио је низ играних и документарних филмова, те телевизијских филмова, и режирао педесетак позоришних представа. Снимио је и знатан број историјских документарних филмова, као и филмове о глумцима: Бори Тодоровићу, Ружици Сокић, Николи Симићу и Богдану Диклићу. Најпознатији филмови: Под истим небом, 1964, Вук са Проклетија, 1968, Клопка за генерала, 1971, Како умрети, 1972, СБ затвара круг, 1974, Девојачки мост, 1976, Размена (ТВ мини - серија), 1978, Нека друга жена, 1981, Опасни траг, 1984, Двоструки удар, ТВ драма 1985, Марш победе, 1986, Лагер Ниш, 1987, Волио бих да сам голуб 1990, Милутин ( филмска монодрама),1993, Деца Пакла (тв монодрама) и друге. Позната је његова трилогија о победничком и страдаланичком походу српске војске у првом светском рату ,,Марш смрти", ,,Марш победе" и ,,Југославија по вољи народа". Миомир Мики Стаменковић био је један од пионира српског филма и један је од оснивача Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи а и његов дугогодишњи уметнички директор.