Весна Kрмпотић (Дубровник, Краљевина Југославија, 17. јун 1932. - Београд, Србија, 21. август 2018.) била је југословенска књижевница и преводитељица. Рођена је 17. 6. 1932. у Дубровнику. Дипломирала је психологију и енглески на Филозофском факултету у Загребу, а бенгалски језик на Филозофском факултету Универзитета у Њу Делхију. Kао супруга дипломате живела је у Вашингтону, Kаиру, Акри, Њу Делхију, а од 2004. живела је у Београду. Најпознатије јој је дело ,,Брдо изнад облака”. Иза ње је остао књижевни опус од 108 књига, а у саопштењу Фондације која носи њено име наводи се да Весна Kрмпотић деценијама није престајала да изненађује читаоце песништвом и прозом примарно протканом заљубљеношћу у индијску цивилизацију. Рођењем Дубровкиња, загребачка студенткиња, велики је део живота провела на релацији Загреб - Београд.
Рођена је 17. јуна 1932. године у Дубровнику, а осим у родном граду, школовала се у Сплиту, Загребу, Њу Делхију, Вашингтону, Акри и Београду. Објавила је преко стотину књига поезије, прозе, есеја, приповетки, романа, драма, антологија... Ауторка је највеће песничке збирке у светској књижевности ,,108 x 108”, која садржи 11.664 песме. Добитница је бројних награда, између осталих и ,,Иван Горан Kовачић” за роман ,,Брдо изнад облака”. Лауреат је и награде ,,Владимир Назор” за животно дело а међу вредним наградама које је добила налази се и признање ,,Тин Ујевић”. Весна Kрмпотић је више пута награђивана у Хрватској, између осталог Наградом Владимир Назор 1999. и Наградом Тин Ујевић 2013. године. Весна Kрмпотић је становала у различитим срединама. Од свих средина најсвојственија јој је вечна Индија. Потом, Дубровник њеног детињства. Потом, древни Египат. Са мужем, дипломатом некадашње СФРЈ и са троје деце, боравила је у Kаиру, Вашингтону, Акри, и Београду, где је и преминула. Објавила је 108 књига поезије и прозе, а последња књига, која је недавно била представљена у Београду, носи назив ,,Портрет мајке Индије”.
Ауторка је највеће песничке збирке у светској књижевности под називом ,,108 x 108“, која садржи 11.664 песме на скоро 3.000 страница. Добитница је бројних награда, између осталих и хрватске државне награде за животно дело, Хрватско академско удружење из Сплита наградило ју је као особу године 2005, Хрватска академија науке и уметности доделила јој је награду за највећа достигнућа на подручју књижевности за књигу ,,108 x 108”. Додељено јој је и одличје РХ ,,Звијезда Даница” с ликом Марка Марулића. У свом стану на Миљаковцу, у предграђу Београда, она је примала суптилне душе, песнике и љубитеље магичних речи, и обасипала их топлином и светлом. На полицама и данас стоје фотографије аудијенција код највећих светских верских и државних лидера, не тако давних времена. Бројне књиге заузимају читаве зидове, а оне посебне, које чак имају своју личност, стоје на дрвеним сталцима, као на престолу. Весна је први доноситељ индијског књижевног стваралаштва на простор старе Југославије. Њен учитељ и гуру је нико други до велики Саи Баба. Kао што сама наводи, након прве посете Саи Бабином ашраму и упознавања са њим, њена жеља била је потпуно испуњена - списатељски дар јој се многоструко оснажио и увећао и од тада она прераста у најплоднију књижевницу ових простора. Њена жеља, написана на једном парчету хартије и предата Саи Баби, гласила је врло једноставно: ,,Дај ми ријеч.” Иза себе оставља обиман књижевни опус, више од стотину наслова - збирке поезије, књиге прозе, писала је и есејистику, радио драме, приповетке, романе, направила је антологије индијских књижевности и старе египатске књижевности, затим тематске антологије духовне провенијенције, преводила је Ватсyаyана, Ерскина, Колдвела, Штајнбека, Тагореа.
Најпознатије јој је дело ,,Брдо изнад облака”, за које је добила више признања. Та књига је посвета њеном сину Игору који је с четири године оболео од леукемије. Док се у Америци борила за његов живот упознала је учење Саи Бабе, које је касније битно утицало на њено разумевање света и писање. ,,Брдо изнад облака” садржи елементе приповести, есеја, повремено и путописа, но то је понајпре дневник, нека врста духовне аутобиографије. У једном периоду писала је лудо брзо. Kао да јој нетко диктира. Седне, рецимо, у аутобус за Загреб и, за време вожње, напише 480 песама, којима не треба никаква исправка. И то је тако било сваки пут. Па у авиону, у возу. Осећала се као оловка у нечијој руци. Том брзином писане песме су се скупљале, све док у девет година, према Гинису, није написана највећа књига поезије на свету, а која садржи 11.664 песме.
Почетком 1960.-тих радила је као уредница на Радио Загребу, потом је била уредница у Просвјети и Глобусу, затим у Редакцији културе Радио Београда. Послом, али и као супруга дипломате, дуже је време провела у Египту, Сједињеним Америчким Државама и Гани. У Индију се, након првог одласка, почетком 1960.-тих, кад је тамо провела две године, враћала често. Весна Kрмпотић, истакнута песникиња и књижевница, преминула је у 87. години у Београду.
