Света Лукић (Београд, Краљевина Југославија, 18. октобар 1931. - Београд, СР Југославија, 31. јануар 1997.) био је српски књижевник, естетичар, књижевни историчар, филмски, радио и телевизијски сценариста. Дипломирао је на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду, а почео је да објављује књижевне радове још 1951. године. Радио је у Издавачком предузећу ,,Просвета" и уређивао библиотеке ,,Kаријатиде", ,,Kњижевни погледи", као и Малу енциклопедију Просвете. Уређивао је часописе ,,Дело", ,,Kултура", ,,Човекова средина", сарађивао у часопису ,,РТВ-теорија и пракса". Објавио је пет романа о Београду и Србији, више књига студија и расправа - Уметност и критеријуми, Естетичка читанка, По књижевној Југославији, Цело јато, Нови медији - нова уметност и др. Објављивао је књиге прозе, приповетке, лирску прозу, а још је писао и филмска сценарија и радио-драматизације књижевних дела. Kњиге су му превођене на енглески, италијански, пољски, мађарски, румунски, словачки. У Телевизији Београд огледао се у различитим жанровима, писао је за Редакцију програма из културе, научну, образовну а познате су његове ТВ драме: После одмора, 1965; Kалендар Јована Орловића, 1968; На дан пожара, 1969; Последње совуљаге и први петли, 1983; Врење, 1986; серија Слом, 1979. године. За свој књижевни рад добио је Нинову награду за публицистику ,,Димитрије Туцовић", за књижевну критику ,,Милан Богдановић" и ,,Ђорђе Јовановић", награду сарајевске ,,Свјетлости" и РТБ-а. Филмови: Сибирска леди Магбет, Човек и звер, На дан пожара, Регинин сат, Зарудела зора на Морави.
