Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Књига приповедака врњачких писаца
Вести
Погодака: 788

Феликс Пашић (Сплит, Краљевина Југославија, 19. фебруар 1939. - Београд, Србија, 31. јул 2010.) био је српски позоришни и литерарни критичар, новинар, публициста и преводилац. Добитник је више признања и награда, од тога две Стеријине награде за позоришну критику (1983, 1992) и Стеријина награда за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе (2006). Новине: Борба, Вечерње новости и Дневни телеграф. Књиге: Савременици (1965), Олуја (1987), Како смо чекали Годоа кад су цветале тикве (1992),  Карло Булић - авантура као живот (1992), Зоран (1995), Глумци говоре I, II (2003), Мира Траиловић, госпођа из великог света (2006), Јоакимови потомци (2006). Монографије: Град театар Будва - Првих десет година (1998), Десет фестивала позоришта за децу (2002), Град театар Будва - Других десет година (2007), Београдско драмско позориште - 60 година (2007), Вук, з. п. Тршић, Вукови сабори 1933-2008 (2008), Звездара театар 1984-2009 (2009). Феликс Пашић је био неуморни тумач сцене. У овој причи Библиофонотеке појављује се и „Овидије са Граба“, песник и преводилац Синан Гуџевић који, у самоизолацији на Пештерској висоравни, преводи са латинског Овидијеве Метаморфозе и друге песнике. Та емисија је добила награду Арман Лану на Међународном телевизијском фестивалу у Монте Kарлу, 1985. године као најбоља документарна емисија. Уредник је био Феликс Пашић.

Вести
Погодака: 779

Јосиф Татић (Нови Сад, ФНР Југославија, 13. април 1946. - Београд, Србија, 8. фебруар 2013.) био је српски глумац. Битне улоге: Бољи живот - Јатаганац, „Грлом у јагоде“ - Танасије Виторовић Тале Сурови, „Шовинистичка фарса“ - Слободан Михајловић и Улица липа – Тихомир. Јосиф Татић је играо и у култној представи Хадерсфилд. Јосиф Татић је рођен у глумачкој породици, његови родитељи Бранко и Христина су такође били глумци. Студирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Од 1968. године био је члан Југословенског драмског позоришта, али је играо и у другим позориштима у земљи, у СКЦ-у, Звездари театру, Народном позоришту у Београду, као и у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Вести
Погодака: 788

Мира Алечковић (Нови Сад, Краљевина СХС, 2. фебруар 1924. - Београд, Србија, 27. фебруар 2008.) била је српска књижевница и песникиња, хуманиста и дугогодишњи председник Удружења књижевника Југославије и Удружења књижевника Србије.  Рођена је 2. фебруара 1924. године у Новом Саду (крштена је у Николајевској цркви као Мирослава, мада је нико тако није звао већ само - Мира), као дете Машана Алечковића, новинара родом из Требиња (из Засада, на путу ка Дубровачким вратима) и Новосађанке Драгице Трпинац, која је била инспектор пошта и једна од првих жена телеграфиста у Краљевини СХС и Краљевини Југославији, из војвођанске породице Марић. Бака по мајци Мире Алечковић, Милица Марић била је сестра Милоша Марића, оца Милеве Марић Ајнштајн.

Вести
Погодака: 985

Света Лукић (Београд, Краљевина Југославија, 18. октобар 1931. - Београд, СР Југославија, 31. јануар 1997.) био је српски књижевник, естетичар, књижевни историчар, филмски, радио и телевизијски сценариста. Дипломирао је на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду, а почео је да објављује књижевне радове још 1951. године. Радио је у Издавачком предузећу ,,Просвета" и уређивао библиотеке ,,Kаријатиде", ,,Kњижевни погледи", као и Малу енциклопедију Просвете. Уређивао је часописе ,,Дело", ,,Kултура", ,,Човекова средина", сарађивао у часопису ,,РТВ-теорија и пракса". Објавио је пет романа о Београду и Србији, више књига студија и расправа - Уметност и критеријуми, Естетичка читанка,  По књижевној Југославији, Цело јато, Нови медији - нова уметност и др. Објављивао је књиге прозе, приповетке, лирску прозу, а још је писао и  филмска сценарија и радио-драматизације књижевних дела. Kњиге су му превођене на енглески, италијански, пољски, мађарски, румунски, словачки. У Телевизији Београд огледао се у различитим жанровима, писао је за Редакцију програма из културе, научну, образовну а познате су његове ТВ драме: После одмора, 1965; Kалендар Јована Орловића, 1968; На дан пожара, 1969; Последње совуљаге и први петли, 1983; Врење, 1986; серија Слом, 1979. године. За свој књижевни рад добио је Нинову награду за публицистику ,,Димитрије Туцовић", за књижевну критику ,,Милан Богдановић" и ,,Ђорђе Јовановић", награду сарајевске ,,Свјетлости" и РТБ-а. Филмови: Сибирска леди Магбет, Човек и звер, На дан пожара, Регинин сат, Зарудела зора на Морави.

Вести
Погодака: 964

Михајло „Бата“ Паскаљевић (Пожаревац, Краљевина СХС, 14. јануар 1923. - Београд, Србија и Црна Гора, 26. јануар 2004.) је био српски филмски, позоришни и ТВ глумац. Након гимназије ступио је у КУД „Иво Лола Рибар“ и Академско позориште у Београду, затим са групом младих глумаца у тек основано Београдско драмско позориште, чији је стални члан од 1950. године. Иако се опробао у најразноврснијем репертоару, нарочито глумачким улогама у представама Сламнати шешир Ежена Лабиша и Бал лопова Жана Ануија убрзо показује изразите склоности према водвиљу. Посветивши се овој врсти комике, у свим медијима игра низ споредних улога које му доносе популарност. На 11.-ом  Фестивалу филмског сценарија (Врњачка Бања, 16. - 21. август 1987. године; Организатор: Културни центар Врњачке Бање), Михајло „Бата“ Паскаљевић добио је Специјалну награду града домаћина за улогу у филму „Већ виђено“. Горан Марковић је редитељ филмa „Већ виђено “.