Предраг Ејдус (Београд, ФНР Југославија, 24. јул 1947. - Београд, Србија, 28. септембар 2018.) био је српски глумац и професор глуме. Рођен је 24. јула 1947. године у Београду, од оца Јеврејина и мајке Српкиње. Завршио је 14. београдску гимназију, а дипломирао глуму 1972. године на Академији за позориште, филм и телевизију, у класи професора Миленка Маричића. У позориштима широм некадашње Југославије - у Београду, Новом Саду, Суботици, Загребу, у Немачкој, Француској, Канади, САД, Мађарској, Швајцарској - одиграо је око 200 драмских улога. Снимио је више од 50 филмова, телевизијских драма и серија. У његове антологијске позоришне улоге убрајају се ликови: Осипа Мандељштама, Јоакима Вујића, кнеза Мишкина, Франца Кафке, Наполеона, Бориса Годунова, Исака Бабеља, Порфирија Петровича, Кир Јање, Лазе Дунђерског... Играо је у представама Фауст 1 и 2, Кир Јањи, Глембајевима, Млетачком трговцу, Супермаркету, Скупу. Представа Кир Јања, у којој је глумио насловну улогу, прославила је 2017. године, 25 година извођења. На фотографији је антологијска сцена из монодраме ,,Контрабас“ Патрика Зискинда коју је Предраг Пеца Ејдус извео у Замку културе, на XIX Врњачким културним свечаностима, августа 1991. године. Претходно је те исте године глумац Предраг Пеца Ејдус за ову улогу добио Златну колајну на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну а затим у Новом Саду, на Стеријином позорју, за улогу Лазе Дунђерског, у позоришној представи ,,Је ли било кнежеве вечере“ редитељке и списатељице Виде Огњеновић, у извођењу Народног позоришта, додељена му је и Стеријина награда. Била је то заиста његова година, као што су и многе пре и многе после... Пратиоци сајта и прегледачи до сада су одгледали и одслушали бројне приче у оквиру ,,Библиофонотеке“. Ова сторија је Бајка о пулсирању живота глуме (1:21:00).
Предраг Пеца Ејдус је био члан аматерског позоришта Дадов од 1962. до 1968, a члан Драме Народног позоришта у Београду постао је одмах након дипломирања 1972, и ту је остао до 1993, када је са Светланом Бојковић и Предрагом - Микијем Манојловићем отишао из Народног позоришта, у знак протеста због доласка Александра Берчека на место управника позоришта. Пре тога био је в. д. директора Драме Народног позоришта. У Југословенско драмско позориште прешао је 1993. године. Од септембра 2006. године поново постаје глумац Народног позоришта. На функцији управника Народног позоришта у Београду био је од 23. новембра 2007. године до 10. марта 2009. године. Био је и председник Удружења драмских уметника Србије од 1985. до 1989. године.
Првак Драме Народног позоришта у Београду и некадашњи управник Предраг Пеца Ејдус био је један од најбољих српских глумаца, кога су колеге обожавале, а публика и критика веома ценили. Завршио је 14. Београдску гимназију, а глуму на Академији за позориште, филм и телевизију уписао је у класи професорке Огњенке Милићевић код које је студирао прве две године. На трећој години професор му је био Предраг Бајчетић, а дипломирао је 1972. године у класи професора Миленка Маричића. Током дуге и веома успешне каријере одиграо је преко 200 позоришних улога. Своје упечатљиве креације остваривао је на сценама широм некадашње Југославије - у Београду, Новом Саду, Суботици, Загребу, у Немачкој, Француској, Канади, САД, Мађарској, Швајцарској... У његова антологијска позоришна остварења убрајају се ликови Осипа Мандељштама, Јоакима Вујића, Кнеза Мишкина, Франца Кафке, Наполеона, Алексеја Фјодоровича Карамазова, Салијерија, Игњаца Глембаја, Бориса Годунова, Исака Бабеља, Порфирија Петровича, Лазе Дунђерског, Фауста, Шајлока, Дагија, Гавриловића, Шабељског... У сећању бројних љубитеља позоришта свакако ће остати упамћен и по маестралном тумачењу Кир Јање, насловног лика истоимене Стеријине комедије кога је непрекидно играо од премијере 25. децембра 1992. године. Последњи, 237. пут, одиграо је Кир Јању 21. априла 2018. године. Као куриозитет, остаће забележено и да је ролу Бернарда Драха, у представи ,,Шовинистичка фарса", по тексту Радослава Павловића, у режији Егона Савина, одиграо чак 1800 пута. Такође, био је успешан и у другим медијима - снимио је више од 50 филмова, телевизијских драма и серија. У периоду од 1962. до 1968. године био је члан аматерског позоришта „Дадов“.
Предраг Пеца Ејдус је 2008. године добио ,,Добричин прстен" - највеће признање које се у Србији додељује позоришним глумцима и глумицама за животно дело, односно целокупно позоришно глумачко остварење. Прошле године добио је још две награде за животно дело - Стеријину награду за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе и Награду за животно дело „Златни ћуран“. Тим поводом, у Музеју Народног позоришта у Београду, 28. марта прошле године била је отворена изложба „Предраг Ејдус - чаробњак сцене“, ауторке Мирјане Одавић. До 19. маја, 2018. године бројни посетиоци, осим фотографија из разних позоришних представа, могли су да виде и Ејдусов портрет (рад академског сликара и професора Чедомира Васића), монографију коју је објавило Удружење драмских уметника Србије, као и неке од укупно 46. награда које је добио током блиставе каријере попут Добричиног прстена, Нушићеве награде за животно дело, Награде „Раша Плаовић“, „Златног ћурана“, Награде „Миливоје Живановић“, Статуете „Јоаким Вујић“ за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији... У периоду од 1985. до 1989. године био је председник Удружења драмских уметника Србије. Паралелно са глумом, више од деценију и по бавиo се успешно и педагошким радом на Академији уметности у Београду. Изабран је 2006. у звање редовног професора на предмету Глума. Преминуо је 28. септембра 2018. године у Београду. Комеморација је одржана 8. октобра у Народном позоришту у Београду. Био је ожењен Милицом Ејдус, архитектом и сценографом. Имају кћер Вању (глумицу), и сина Филипа. По националности се изјашњавао као Југословен.
Улоге у Народном позоришту (избор): Кристофер Урсфик - ,,Ричард III", Питер Најлс - ,,Црнина пристаје Електри", Полицајац разводник - ,,Ко се боји Радоја Домановића", Браственик Младенов - ,,Ташана", Сергеј Александрович - ,,Село Степанчиково", Мечбенкс - ,,Кандида", Пинар - ,,Суђење госпођи Бовари", Хепи - ,,Смрт трговачког путника", Клитандар - ,,Мизантроп", Петар - ,,Малограђани", Подгорник - ,,Армагедон или друга смрт", Силвије - ,,Како вам драго", Чацки - ,,Невоље због памети", Осип Мендељштам - ,,Страх и нада Надежде Мандељштам", Борис Бажанов - ,,Лењин, Стаљин, Троцки", Јан Кунц - ,,Меморандум", Моска - ,,Валпоне", Мишкин - ,,Настасја Филиповна”, Николај II - ,,Свети ђаво Распућин", Алексеј Фјодорович Карамазов - ,,Браћа Карамазови", Шамика Кирић - ,,Вечити младожења", Астров - ,,Ујка Вања", Александар Карађорђевић - ,,Апис", Милан Новаковић - ,,Покојник", Лаза Дунђерски, бечки богаташ - ,,Је ли било кнежеве вечере", Наполеон - ,,Наполеон I", Кир Јања - ,,Кир Јања", Оргон - ,,Тартиф", Мишел - ,,Говорна мана", Митар - ,,Покондирена тиква", Рабин - ,,Демон", Фауст - ,,Фауст I", Фауст Плуто - ,,Фауст II", Живота Цвијовић („Др“), Тиресија („Цар Едип“), Андре Шкунца („Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“), Спасоје Благојевић (,,Покојник”), Дужд („Кањош Мацедоновић“), Базилије („Живот је сан“), Бискуп од Винчестера („Хенри Шести“), Просјак (,,Чудо у Шаргану"), Гавриловић (,,Родољупци"), Шабељски, Матвеј Семјонович, гроф, ујак Иванова („Иванов“).
Улоге у другим позориштима (избор): Порфирије Петрович - ,,Злочин и казна” (Битеф театар),
Хамберт Хамберт - ,,Лолита” (Битеф театар), Борис Годунов - ,,Борис Годунов” (Атеље 212),
Господин Грин - ,,У посети господину Грину“ (Атеље 212), Обломов - ,,Обломов” (Црногорско народно позориште), Франц Кафка - ,,Клопка” (Српско народно позориште Нови Сад), Игњац Глембај - ,,Господа Глембајеви” (Српско народно позориште Нови Сад), Анастас Врце - ,,Баш бунар” (Звездара театар), Шломо - ,,Mein Kampf” (Југословенско драмско позориште), Лабуд Ашкерц - ,,Тамна је ноћ” (Култ театар), Карл Краус - ,,Последњи дани човечанства” (Југословенско драмско позориште), Шварц - ,,Супермаркет” (Југословенско драмско позориште), Златикум - ,,Скуп” - (Југословенско драмско позориште), Салијери - ,,Амадеус” (Београдско драмско позориште), Шајлок - ,,Млетачки трговац” (Југословенско драмско позориште), Кнез - ,,Ујкин сан” (Српско народно позориште Нови Сад), Даги - ,,Делиријум тременс” (Београдско драмско позориште)...
Награде: Дебитантска награда за главну улогу у филму ,,Поленов прах” на Фимском фестивалу у Нишу 1974. године, ,,Златни ловоров вијенац” у Сарајеву на 22. Фестивалу југословенског театра за улогу Осипа Мендељштама у представи ,,Страх и нада Надежде Мандељштам" 1981. године, Специјална награда на Слободарским позоришним свечаностима у Младеновцу за улогу Хрвата у ,,Шовинистичкој фарси”, Награда за најбоље глумачко остварење Савета драмских уметника Србије 1985. године, Награда Заједнице културе Београда за улогу Наполеона у представи ,,Мадам Сан Жен” и за Јоакима Вујића у представи Виде Огњеновић ,,Како засмејати господара”,
Статуета ,,Ћуран” за улогу Јоакима Вујића у представи ,,Како засмејати господара” на 15. Данима комедије у Јагодини 1986. године, Награда ,,Златни смијех” за улогу Јоакима Вујића у представи ,,Како засмејати господара” на XI Данима сатире у Загребу, Награда ,,Златни смијех” за улогу Милорада у представи ,,Браћа по оружју” на XIII Данима сатире у Загребу, ,,Златни ловоров вијенац” у Сарајеву на 30. Фестивалу југословенског театра за улогу Мишкина у представи ,,Настасја Филиповна” 1989. године, Златна колајна на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну за улогу у монодрами ,,Контрабас” 1991. године, Стеријина награда за улогу Лазе Дунђерског у представи ,,Је ли било кнежеве вечере" 1991. године, Октобарска награда града Београда за улоге Наполеона I у истоименој представи Брукнера и Порфирија у ,,Злочину и казни” Достојевског 1992. године, Златни медаљон ,,Љубиша Јовановић” на свечаностима ,,Љубише Јовановића” у Шапцу за улогу Лазе Дунђерског у представи ,,Је ли било кнежеве вечере" и улоге у монодрами ,,Контрабас”, Стеријина награда за насловну улогу у ,,Кир Јањи”, Награда публике на Стеријином позорју за улогу Кир Јање, Годишње награде Народног позоришта 1980, 1986, 1990. и 1993. године за улоге Осипа Мандељштама, Јоакима Вујића, Лазе Дунђерског и Кир Јање, Годишња награда ЈДП-а за улогу Херцла у представи ,,Mein Kampf”, Награда на Бориним позоришним данима у Врању за улогу Јове у представи ,,Београд на коленима” Култ театра, 1999. године, Награда ,,Миливоје Живановић” на Глумачким свечаностима у Пожаревцу за улогу Игњата Глембаја у представи ,,Господа Глембајеви” и улогу професора Шварца у ,,Супермаркету”, Награда ,,Раша Плаовић” за улогу Златикума у ,,Скупу”, Годишња награда ЈДП-а за улогу професора Шварца у ,,Супермаркету” и улогу Златикума у ,,Скупу”, Награда ,,Ардалион” за најбоље одиграну мушку улогу Златикума у ,,Скупу”, Награда за глумачка остварења на фестивалу ,,Вршачка јесен” за улогу Златикума у ,,Скупу” и Игњата Глембаја у представи ,,Господа Глембајеви”, Статуета ,,Јоаким Вујић” за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији 2004. године, Гран при ,,Татјана Лукјанова” за улогу Салијерија у ,,Амадеусу” и за улогу Дагија у ,,Делиријум тременсу” 2006. године, Награда града Београда за животно дело ,,Златни беочуг”, Нушићева награда за животно дело глумцу комичару на Нушићевим данима у Смедереву 2008. године, Награда за животно дело ,,Добричин прстен” 2008. године, Награда за најбољег глумца, за улогу Гавриловића у ,,Родољупцима” на 24. Фестивалу ,,Вршачка позоришна јесен”, Награда стручног жирија за улогу Шабељског, Матвеја Семјоновича, грофа у представи "Иванов", на фестивалу ,,Позоришно пролеће" у Шапцу, Награда ,,Вељко Маричић" за најбољу епизодну улогу (Шабељски, Матвеј Семјонович), гроф у представи ,,Иванов", на 24. Meђународном фестивалу малих сцена у Ријеци, Златни ћуран, за животно дело глумцу комичару, на Данима комедије у Јагодини, 2018. године, Специјална Стеријина награда за свеукупан допринос позоришној уметности Србије, 2018. године.
Филмографија глумца Предрага Ејдуса: 1971. Халелуја, 1971. Дон Кихот и Санчо Панса, 1972. Пораз (ТВ филм), 1972. Милева Ајнштајн (ТВ, Алберт Ајнштајн), 1973. 1973. 1973. Време Сутјеске, Филип на коњу (серија, Писар), Наше приредбе (ТВ серија), 1974. Провод (ТВ, Алберт Стокс), 1974. Слободан превод Мизантропа, 1974. Црна листа (ТВ, Џоов син), 1974. Поленов прах (Седмак), 1975. Синови (Словенац), 1975. Андра и Љубица (Панта), 1976. Иди тамо где те не познају (Жупник), 1976. Морава 76 (серија, Славко, партијски секретар), 1976. Четири дана до смрти (Никола Хећимовић), 1976. Музика позорнице (серија), 1977. Мизантроп, 1978. Поглед у ноћ (Милојко Милодраг), 1978. Повратак отписаних (ТВ серија, Мали), 1979. Прва српска железница (ТВ, Мита Ракић), 1979. Слом (серија, Инструктор ПК КПЈ), 1980. Мама, 1980. Снови, живот, смрт Филипа Филиповића (Руски комуниста), 1980. Као Београд цео, 1981. Непокорени град (серија, Отокар Кершовани), 1981. Пикник у Тополи (Макса), 1981. Жеђ, 1981. Високи напон (Удбаш), 1981. Светозар Марковић (серија, Алекса Кнежевић), 1981. Седам секретара СКОЈ-а (серија), 1982. Жива земља (Бановић), 1982. Кројачи џинса (Вуле), 1982. Подвизи, 1982. Приче преко пуне линије (серија, Миличин муж), 1983. Снохватице (Јован Јовановић Змај), 1983. Певања на виру, 1984. Последња авантура (Лекар), 1985. Случај Лазе Костића (Тужилац 1), 1985. Брисани простор (ТВ серија, Јокохама), 1985. Учини то својски (ТВ, Зоран), 1986. Врење (ТВ, Моша Пијаде), 1986. Од злата јабука (Лекар), 1986. Бал на води (Анђелковић, сликар), 1986. Приче са краја ходника (Гинеколог), 1986. Шовинистичка фарса (Бернард Драх), 1986. Штрајк у ткаоници ћилима, 1987. Погрешна процена, 1987. Дом Бергманових (ТВ, Леон), 1987. Женска прича (Бранко Перишић), 1987. Последња прича, 1987. Вук Караџић (серија, Иван Југовић), 1988. Како засмејати господара (Јоаким Вујић, шнајдерски калфа), 1988. Вања, 1989. Последњи круг у Монци (Жабац), 1989. Кривда (ТВ, Баја Предић), 1989. Другарица министарка (серија, Рајковић), 1989. Хајде да се волимо 2 (Бернард Драх), 1990. Заборављени (серија, Директор/Управник), 1990. Покојник (ТВ, Инжењер Павле Марић), 1990. Секс - партијски непријатељ бр. 1 (Мија), 1990. Хајде да се волимо 3 (Бернард Драх), 1991. Контрабас (ТВ), 1991. Смрт госпође министарке (ТВ, Александар Аца Цветковић), 1991. Холивуд или пропаст, 1991. Мала (Директор), 1992. Шовинистичка фарса 2 (Бернард Драх), 1992. Увод у други живот (Мајор), 1992. Тито и ја (Предраг Голдштајн), 1992. Девојка с лампом (ТВ, Свештеник), 1992. Јевреји долазе (Рајтер), 1992. Танго аргентино (Директор), 1993. Пун месец над Београдом (Николај Васиљевич Гогољ), 1993. Коцкар (Господин Естли), 1993. Броз и ја (ТВ серија, Предраг Голдштајн), 1994. Вуковар, једна прича (Стјепан), 1995. Симпатија и антипатија (ТВ, Др Макаријус), 1993.-1995. Театар у Срба (серија, Јован Стерија Поповић), 1995. Отворена врата (серија, Живојин Дучић), 1995. Пакет аранжман (Професор), 1995. Тамна је ноћ (Доктор Лабуд Ашкерц), 1995. Туђа Америка (Доктор), 1995. Убиство с предумишљајем (Др Цветковић), 1996. Јој, Кармела (ТВ, Паулино), 1996. Контраш (серија), 1996. Потера за благом, 1996. Шовинистичка фарса 3 (Бернард Драх), 1997. Љубав, женидба и удадба (ТВ, Јован Стерија Поповић), 1998. Канал мимо (серија, Директор), 1998. Не мирише више цвеће (Миле француз), 1998. Никољдан 1901. године (ТВ, Риста Опалић), 1999. Пропутовање (Борислав – старији), 2000. Видимо се у Ден Хагу (Бернард Драх), 2001. Лола (ТВ, Ика Пушибрк), 2001. Рондо (ТВ филм), 2002. Сузе Дениса Тита (Физичар), 2002. Глад, 2002. Зона Замфирова (Трубач), 2002. Лисице (серија, Ратко), 2003. Живот је марш (ТВ, Јосип Броз Тито), 2003. У посети код господина Грина (ТВ, Господин Грин), 2003. Казнени простор (ТВ серија, Ђан Пјетро Донати), 2004. Скела (ТВ, Звоноливач), 2004. Пљачка Трећег рајха (Банкар), 2004. Пад у рај (Таксиста), 2004. Јесен стиже, дуњо моја (Газда Гранфилд), 2004. Те quiero, Радиша - (ТВ филм, Психијатар), 2005. Мирис формалина, 2005. Ивкова слава (Канић), 2005. Леле, бато (ТВ, Доктор Јаковљевић), 2006. Друго стање (серија, Доца), 2005.-2006. Стижу долари 2 (серија, Маринковић), 2007. Два, 2007. Позориште у кући (серија, Телембаковић), 2007. С. О. С. - Спасите наше душе (Јошка), 2007. Оно наше што некад бејаше (серија, Атанас Димић), 2008. Краљевина Србија (ТВ, Барон фон Гисел - Аустроугарски царски посланик), 2007.-2015. Улица липа (серија, Обрен), 2009. Последња аудијенција (серија), 2010. Шишање (Професор Хаџи-Танкосић), 2010.-2011. Мирис кише на Балкану (ТВ серија, Леон Салом), 2011.-2012. Непобедиво срце (ТВ серија, Алекса Новаковић) 2012. Шешир професора Косте Вујића (професор француског језика), 2012. Луд, збуњен, нормалан (Белај Бег Јованче), 2012. Устаничка улица (Отац), 2007.-2012. Бела лађа (Лазар Хаџи-Здравковић), 2012. Кад сване дан (Рабин), 2013. На путу за Монтевидео (Бранислав Нушић), 2013. Луд, збуњен, нормалан (Јован Белајбег), 2013. Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија, Професор француског језика), 2014. Талог (ТВ драма, Андрија Милошев), 2015. Брат Дејан (Душан), 2015. Кад би овце биле розе (Наставник), 2015. Нађа, 2015. Придошлица (Брана), 2015. Ургентни центар (Доктор Брковић), 2016. Санта Марија дела Салуте (Јован Ђорђевић), 2017. Изгредници (филм, Гинеколог), 2017. Санта Марија дела Салуте (ТВ серија, Јован Ђорђевић), 2018. Жигосани у рекету (Боле), 2018. Шифра Деспот (Пензионер Синиша). Синхронизација: 2013. Грозан ја 2 (Сајлос Овногуз), 2015. Хотел Трансилванија 2 (Влад Дракула), 2016. У потрази за Дори (Хенк), 2017. Грозан ја 3 (Сајлос Овногуз), 2017. Лепотица и звер (Часворт, дијалози) 2018. Хотел Трансилванија 3: Одмор почиње (Влад Дракула).
