Угледни пијаниста, композитор и педагог Душан Трбојевић рођен је 13. јуна 1925. године у Марибору, Краљевина СХС. Преминуо је 9. септембра 2011. године, у Београду, Србија. На ФМУ у Београду дипломирао је клавир 1951. године а две године касније и композицију. Усавршавао се у Лондону где је на Kраљевском колеџу стекао диплому. Kао педагог радио је на ФМУ од 1957. године до пензије. Поред композиторске делатности, као пијаниста интензивно је широм некадашње Југославије промовисао класичну музику, а као концертни пијаниста и пратилац наступао је и у иностранству. Свом инструменту посветио је низ дела а многи домаћи композитори поверавали су премијерна извођења Трбојевићу. Посебну сарадњу имао је са композитором Василијем Мокрањцем који му је посветио композицију ,,Одјеци”, једно од најбољих дела клавирске музике у српској музици. Kао педагог Трбојевић је оставио велики траг, међу његовим студентима су Рита Kинка, Истра Печвари, Нада Kолунџија, Татјана Шурев, Маја Рајковић и многи други. Он је био пијаниста, композитор и педагог који је обележио музички живот некадашње Југославије и Србије у другој половини 20. века. Његов композиторски опус обухвата дела за клавир, глас и хор. Душан Трбојевић је наступао и у Врњачкој Бањи. На овој фотографији је забележено његово гостовање у Замку културе, на XXI Врњачким културним свечаностима 3.9.1993. године.
Душан Трбојевић је рођен 1925. године у Марибору, а склоност према музици показивао је од најраније младости. У жељи да у потпуности овлада музичком уметношћу, године 1946. уписује Музичку академију у Београду, где студира клавир у класи Милке Ђаје и композицију код Миленка Живковића. После завршених студија, Трбојевић 1954. године одлази у Лондон на Kраљевски колеџ за музику где се пијанистички усавршава код угледног професора и пијанисте Kендала Тејлора који ће остварити велики утицај на његов даљи уметнички развој. По повратку у Београд, Душан Трбојевић почиње педагошки рад на тадашњој Музичкој академији (данас Факултету музичке уметности) као професор клавира, где остаје све до одласка у пензију 1997. године. Захваљујући свом плодном педагошком раду, али и запаженој интернационалној пијанистичкој каријери, Душан Трбојевић се сврстава међу најзначајније српске и југословенске музичке уметнике друге половине двадесетог века. Његови бројни солистички наступи и сарадње са истакнутим музичарима, како у земљи, тако и у иностранству, без сумње су током деценија репрезентовали највише домете српског и југословенског извођаштва, а његови концертни наступи и турнеје са уметницима и оркестрима са готово свих континената, могу се посматрати као кључни доприноси афирмацији домаћег пијанизма у европским и светским оквирима.
У ретроспективном погледу на историју музичке уметности у Србији, важно је нагласити да Трбојевић припада оној генерацији домаћих извођача који су у послератним деценијама у домаћој средини пресудно трасирали развој извођачких уметности, али и допринели да се теоријска мисао о извођаштву развије код нас. Његова плодна педагошка каријера, као и веома продуктиван рад у области музичке публицистике који укључује више десетина чланака и 5 књига, као и више ауторских радио и телевизијских емисија, сврставају га међу најагилније домаће музичке посленике уопште. Такође, треба напоменути да је свестрана Трбојевићева активност као организатора и покретача манифестација попут Сомборских музичких вечери или Асоцијације клавирских педагога Србије означила важне кораке ка институционалном разгранавању музичког извођаштва и пијанизма у домаћој средини. Пијанистички израз Душана Трбојевића, продуховљен, темпераментан и комуникативан, указивао је на изузетан музички таленат и безрезервно уметничко поштење које је у сваком смислу остало као репрезент највиших моралних и професионалних стандарда. Његов пијанистички стил можда би на најјезгровитији начин могао да се ослика овако - на бројним наступима све више долази до изражаја и у јачем степену Трбојевићева егзактност у изношењу суштине дела, њиховом музичком, техничком и садржајном супстрату, садржајној непосредности све свирањем исказано једноставношћу, без трагова неког пијанистичког парадирања, што све говори и о техничкој суверености свирања и још више о природности и интерпретативној дубини и емотивном извођачком односу према делима.
Душан Трбојевић је био велики маестро клавира. Његов допринос култури чине и стотине предавања из историје уметности. Душан Трбојевић је био активни учесник српске музичке сцене током шест деценија. Поред композиторске делатности, као пијаниста интензивно је, широм некадашње Југославије, промовисао класичну музику, а као концертни пијаниста и пратилац наступао је и у иностранству. Трбојевић је био педагог и списатељ, музички теоретичар, историчар, ангажовани друштвени радник, а сматра се зачетником концертног пијанизма у послератној Југославији. Такође, његова богата светска уметничка каријера у најлепшем светлу репрезентовала је домаћу уметничку сцену и педагшка стремљења. Kао ангажовани културни радник нарочиту пажњу посвећивао је раду Музичке Омладине, као и покретању нових концертних и фестивалских циклуса. Био је омиљени професор на три академије, у Београду, Новом Саду и Подгорици и оставио је многобројним генерацијама драгоцене уметничке смернице, али и врхунске људско-моралне постулате.
Овај пијанист и композитор, педагог и списатељ, музички теоретичар и историчар, остаће упамћен као ангажовани друштвени радник и прегалац, неуморни борац за уметничко описмењавање широког слушалачког аудиторијума и подизање нивоа културне свести целе заједнице. Душан Трбојевић, искусни пијаниста, композитор и педагог, био је и председник је жирија за клавирски дуо на 29. међународном такмичењу Музичке омладине у Београду. Остаће упамћен из тог времена циклус његових предавања у Kоларчевој задужбини на тему „Живот Лудвига Ван Бетовена кроз сонате". После студија на ФМУ у Београду у класи Милке Ђаја и Миленка Живковића и дипломског концерта 1953. године, Душан Трбојевић је студирао и усавршавао се у Великој Британији и у САД. Готово три деценије посветио је сарадњи са младима у оквиру Музичке омладине. Оснивач је „Сомборских музичких вечери", Музичке колоније у Ечкој и „Kалемегданских сутона". Пијанисти Трбојевићу је и Василије Мокрањац посветио нека од својих значајних дела. Стално је опомињао да је класика гурнута на ниво личног интересовања и подсећао да су некада уметници сами финансирали своје концерте.
Kао дипломац 1953. године, Душан Трбојевић је одржао концерт са Београдском филхармонијом. Сам је финансирао своје концерте, то је тада било правило, а публика и критика су га пратили од студентских дана. Путем концерата, предавања, учешћа у Музичкој омладини желео је да утиче на нашу публику, јер не можете довести једном у пет месеци неког великог музичара и онда дозволити да наступи тишина. Потребан је континуитет. Млади су у то време у јавност улазили спорије, нико их није промовисао посебно. Стицајем околности био је први наш пијаниста који је студирао у Енглеској. Пре рата су наши музичари углавном одлазили у Чешку или Француску. Био је то његов први излазак из ове мале средине и лични шок. Професор му је био Роберт Тејлор, човек огромне културе, толеранције... Одједном је био у средини о којој је само читао. Имао је прилику да уживо слуша Рубинштајна, Мењухина... Познавао је Василија Мокрањца као колегу и пријатеља. Изводио је Мокрањчева кључна клавирска дела, а он му је посветио два: једно је „Одјеци", а друго баш за њега компоновано је „Поема за клавир и оркестар". Душан Трбојевић је имао на репертоару 25 дела наших композитора, од тога је 20 извео премијерно. То није био његов дуг према домаћем стваралаштву, него према доброј музици.
За свој уметнички рад и велики допринос на пољу културе, Душан Трбојевић је више пута награђиван највишим домаћим признањима међу којима су Вукова награда, Златни беочуг, Велика плакета Универзитета уметности (1983), Награда Удружења музичких уметника Србије, за животно дело (2005). Седмојулска награда (1986), Октобарска награда за животно дело (1990). Душан Трбојевић је био и члан Сокоја од 1957. године. Преминуо је у 86. години, 9. септембра 2011. године, у Београду.
