Вести

„Дани европске баштине“ је манифестација која се сваке године у септембру одржава у земљама Европе, па тако и у Србији. И наша Бања се налази на листи градова у којим се овим поводом организују програми.

Врњачка библиотека ПОЗИВА децу и младе да се придруже овој манифестацији, да пишу и цртају на тему „Наслеђе мога краја“. Циљ је да се културно наслеђе прикаже, на њега подсети и са њим упозна домаћа и међународна јавност. Најважнија је основна идеја - култура у ових месец дана постаје доступна свима.

Консултације у библиотеци од 16. до 21. септембра, од 7 до 20 часова.

Будимо сви заједно на трагу европске баштине!

 

Предраг Ејдус (Београд, ФНР Југославија, 24. јул 1947. - Београд, Србија, 28. септембар 2018.) био је српски глумац и професор глуме.  Рођен је 24. јула 1947. године у Београду, од оца Јеврејина и мајке Српкиње.  Завршио је 14. београдску гимназију, а дипломирао глуму 1972. године на Академији за позориште, филм и телевизију, у класи професора Миленка Маричића. У позориштима широм некадашње Југославије - у Београду, Новом Саду, Суботици, Загребу, у Немачкој, Француској, Канади, САД, Мађарској, Швајцарској - одиграо је око 200 драмских улога. Снимио је више од 50 филмова, телевизијских драма и серија. У његове антологијске позоришне улоге убрајају се ликови: Осипа Мандељштама, Јоакима Вујића, кнеза Мишкина, Франца Кафке, Наполеона, Бориса Годунова, Исака Бабеља, Порфирија Петровича, Кир Јање, Лазе Дунђерског... Играо је у представама Фауст 1 и 2, Кир Јањи, Глембајевима, Млетачком трговцу, Супермаркету, Скупу. Представа Кир Јања, у којој је глумио  насловну улогу, прославила је 2017. године, 25 година извођења. На фотографији је антологијска сцена из монодраме ,,Контрабас“ Патрика Зискинда коју је Предраг Пеца Ејдус извео у Замку културе, на XIX Врњачким културним свечаностима, августа 1991. године. Претходно је те исте године глумац Предраг Пеца Ејдус за ову улогу добио Златну колајну на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну а затим у Новом Саду, на Стеријином позорју, за улогу Лазе Дунђерског, у позоришној представи ,,Је ли било кнежеве вечере“ редитељке и списатељице Виде Огњеновић, у извођењу Народног позоришта, додељена му је и Стеријина награда. Била је то заиста његова година, као што су и многе пре и многе после... Пратиоци сајта и прегледачи до сада су одгледали и одслушали бројне приче у оквиру ,,Библиофонотеке“. Ова сторија је Бајка о пулсирању живота глуме (1:21:00).  

Крајем октобра месеца 2017. године Народна библиотека „Др Душан Радић“ покренула је свој Јутјуб канал на ком посетиоци могу да виде снимке догађаја везаних за рад Библиотеке. Пре неколико дана број прегледа надмашио је цифру од 100.000!

Истовремено се дошло и до броја од 150 сталних пратилаца.

Хвала Вам што нас пратите!

 

Угледни пијаниста, композитор и педагог Душан Трбојевић рођен је 13. јуна 1925. године у Марибору, Краљевина СХС. Преминуо је 9. септембра 2011. године, у Београду, Србија. На ФМУ у Београду дипломирао је клавир 1951. године а две године касније и композицију. Усавршавао се у Лондону где је на Kраљевском колеџу стекао диплому. Kао педагог радио је на ФМУ од 1957. године до пензије. Поред композиторске делатности, као пијаниста интензивно је широм некадашње Југославије промовисао класичну музику, а као концертни пијаниста и пратилац наступао је и у иностранству. Свом инструменту посветио је низ дела а многи домаћи композитори поверавали су премијерна извођења Трбојевићу. Посебну сарадњу имао је са композитором Василијем Мокрањцем који му је посветио композицију ,,Одјеци”, једно од најбољих дела клавирске музике у српској музици. Kао педагог Трбојевић је оставио велики траг, међу његовим студентима су Рита Kинка, Истра Печвари, Нада Kолунџија, Татјана Шурев, Маја Рајковић и многи други. Он је био пијаниста, композитор и педагог који је обележио музички живот некадашње Југославије и Србије у другој половини 20. века. Његов композиторски опус обухвата дела за клавир, глас и хор. Душан Трбојевић је наступао и у Врњачкој Бањи. На овој фотографији је забележено његово гостовање у Замку културе, на XXI Врњачким културним свечаностима 3.9.1993. године.

Љиљана Шљапић (Београд, Краљевина Југославија, 1. септембар 1940. - Београд, Србија, 20. јануар 2019.) била је српска глумица и певачица староградских песама. Глумила је у преко 60 позоришних представа и остварила је преко 40 улога на филму и телевизији. Била је и члан је Савеза драмских уметника Србије од 1963. године.

Љиљана Шљапић је рођена 1. септембра 1940. године у Београду. Основну школу и гимназију завршила је у Београду, као и нижу музичку школу (клавирски одсек) и Балетску школу ˝Лујо Давичо˝. Каријеру је започела 1956. године када је примљена у Академско позориште ,,Бранко Крсмановић˝. У периоду између 1959 - 1961. године остварује професионални ангажман у Народном позоришту у Сарајеву, а 1961. године започиње ангажман у Југословенско драмском позоришту у Београду и Атељеу 212. Од 1964. године је у професионалном ангажману у Савременом позоришту у Београду, а након деобе позоришта остаје ангажована у Позоришту на Теразијама, све до 1994. године када одлази у пензију. Остварила је више од 60 позоришних улога у свим жанровима - драма, комедија, оперета и мјузикл и преко 40 улога у ТВ серијама, драмама и на филму.  Више од 20 година је била првакиња Позоришта на Теразијама.