Бранко Миљуш (Горња Драготиња код Приједора, Краљевина Југославија, 22. март 1936. - Београд, Србија, 29. фебруар 2012. ) био је српски графичар и сликар. Бавио се мозаиком, витражом, илустрацијом, графичким дизајном и педагошким радом. Бранко Миљуш је рођен у селу Горња Драготиња код Приједора, 22. марта 1936. године. Са породицом је две године живeо на железничкој станици Горња Драготиња, након чега се сели за Приједор. Почетком Другог светског рата у Приједор су са тенковима стигли Немци, а по њиховом одласку у град су дошле усташе. Усташе су њега, сестру и мајку из Приједора одвеле у Дубицу, гдје је био припремљен транспорт за Јасеновац. У Дубици је рањен шрапнелом у ногу. Транспорт је уместо у Јасеновац отишао у Гарешницу између Загреба и Бјеловара. У Гарешници су привремено смештени код једне породице, а затим су ступили у контакт са његовим најстаријом братом Миланом. Милан је преко веза обезбедио аусвајсе са којима им је обезбеђен пролаз у Србију, након чега долазе у Београд. У Београду му је учитељ био Миладин Зарић, човек који је 20. октобра 1944. године спасао Стари савски мост од рушења.
Миљуш је завршио сликарски одсек на Академији ликовних уметности у Београду 1958. у класи професора Недељка Гвозденовића и магистраске студије графике код професора Бошка Карановића 1961. Специјализовао је графику у атељеу Џонија Фридландера у Паризу. Био је сликар, графичар, мозаичар и витражиста. Бавио се илустрацијом и графичким дизајном и педагошким радом. Био је редовни професор на Факултету ликовних уметности у Београду, Академији лепих уметности у Београду, Академији уметности у Бањaлуци и гостујући професор на неколико факултета у Србији. Умро је у Београду 29. фебруара 2012. године. Бранко Миљуш је добитник 22 престижне награде, међу којима су најзначајније: награда на првом Октобарском салону, „Политикине“ награде, награде на међународној изложби ,,Bianco e nero" у Лугану, затим је освојио и Велики печат Галерије „Графички колектив“, прву награду за сликарство на изложби ,,Ex tempore" у Пирану, награду ,,Piter Ludvig" у Бечу, награду за животно дело „Златни беочуг“ и Седмојулску награду Републике Србије.
Имао је 40 самосталних изложби и неколико стотина колективних изложби у земљи и иностранству. Одабране самосталне изложбе: 1993. Музеј савремене уметности, Београд; 1996. Национална галерија, Хараре, Зимбабве; 1999. Галерија Прогрес, Београд; 2001. Градска галерија, Зрењанин; 2002. Лазарева, Ковин; 2003. Галерија 107, Земун; 2005. Народни музеј, Пожаревац; 2008. Галерија Хаос, Београд. Одабране међународне изложбе: 1986. Међународна изложба Tonozancanario vico arte 86, Фиренца, Италија; 1989. Међународна изложба графике, Варна, Бугарска; 1998. Међународна изложба графике: БГД 98, Београд; 1999. Међународна изложба графике, Љубљана, Словенија; 2005. Cremona art and the printing press.
