Јован Радуловић (Полача код Книна, ФНРЈ, 29. септембар 1951. - Београд, Србија, 7. март 2018.) био је српски писац из Далмације. Његове приповетке, романи и драме, везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору. Гимназију је завршио у Книну, а 1971. се преселио у Београд, где је дипломирао на Филолошком факултету. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији, уредник БИГЗ-а и директор Библиотеке града Београда. Након приказивања драме Голубњача, био је на удару комунистичке власти СФРЈ. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Дела су му превођена на енглески, руски, украјински, италијански, немачки, шведски, мађарски и македонски језик. По његовим делима су снимљени филмови режисера Здравка Шотре: Вучари Доње и Горње Полаче и Браћа по матери. Награде: Добитник је Октобарске награде града Београда, Андрићеве награде, Награде „Исидора Секулић“, „Бора Станковић“, „Бранко Ћопић“, „Јоаким Вујић“, „Браћа Мицић“, Награде Виталове књижевне фондације „Златни сунцокрет“, ,,Грачаничке повеље“, „Матија Бан“ и Кочићеве награде 2001. године.

Дела: Илинштак, приповетке; Голубњача, приповетке; Даље од олтара, приповетке; Идеалан плац, приповетке; Мама врана, тата врана и деца вране, приповетке; Вучари Доње и Горње Полаче, ТВ драма; Браћа по матери, роман; Од Огњене до Благе Марије, роман; Прошао живот, роман; Голубњача, драма; Учитељ Доситеј, драма; По српској Далмацији, путописни есеј; Зрна из плеве, прозни и есејистички запис; Уронити у матицу живота, приповетке; Сумњива сахрана, приповетке; У Исламу Грчком, приповетке; Замка за зеца, приче за децу; Старе и нове приче, приповетке; Нема Веронике и друге приче, приповетке; Бора под окупацијом, драма; Случај Голубњача - за и против, документи; Изабране приповетке; Најлепше приповетке Јована Радуловића.