Вести

Војислав Воја Брајовић (Београд, НР Србија, ФНР Југославија, 11. мај 1949. године) је српски глумац и бивши министар културе у Влади Републике Србије.  Основну школу и гимназију завршио је у Ваљеву. Године 1967. уписао се на Факултет драмских уметности у Београду, на смеру за глуму, у класи професора Предрага Бајчетића, а 1971. године је дипломирао у класи професорке Огњенке Милићевић.  Од 1969. године је стални члан Југословенског драмског позоришта у Београду.  Од 15. маја 2007. до 8. јула 2008. био је министар културе у Влади Републике Србије. Војислав Брајовић је 25. добитник награде Добричин прстен 2009. године (свечано му је уручена у Југословенском драмском позоришту 26. децембра).  Његова ћерка је Искра Брајовић. Супруга му је Милица Михајловић. Он је ,,Тихи“ из ,,Отписаних“ (1974. -1975.).

Александар Аца Поповић (Уб, Краљевина Југославија, 20. новембар 1929. - Београд, СР Југославија, 9. октобар 1996.) био је један од најзначајнијих српских драмских писаца. Највише је писао комедије и сатире а успешно се бавио и другим жанровима, па је иза себе оставио богат опус драма за децу, сценарија за телевизијске драме и серије. За драмска дела освојио је многобројне награде, а позоришне представе рађене по његовим текстовима постале су заштитни знак многих позоришта. Написао преко 50 позоришних комада. Рођен на Убу 20. новембра 1929. године. По завршетку гимназије, одличан математичар, предаје се писању поезије и постаје кандидат за члана Удружења књижевника. Крајем '40.-тих је ухапшен и проводи пет година на Голом Отоку. Након робије био је присиљен да се окуша у разним занатима. Почетком '50.-тих прихвата позив Душка Радовића из Радио Београда и пише радио-драме за децу. Прво дело је објавио 1959. године. У питању је био криминалистички роман Убиство у троуглу. У свом разноврсном опусу ствара драме и комедије, драме за децу, ТВ драме и телевизијске серије. Његова представа „Мрешћење шарана“, којом је отворен Звездара театар, 8.10.1984. године. је била забрањивана. Представа ,,Пазарни дан“ у истом позоришту му је скидана са репертоара од стране Уметничког савета. Управо су то теме разговора у ,,Библиофонотеци“. За своје позоришне текстове добио више значајних награда, а посебно на Стеријином позорју.

 

Живорад Жика Лазић рођен је 28. децембра 1933. године, у селу Лугавчина, у близини Пожаревца. Српски сценариста и писац Живорад Жика Лазић преминуо је 13. септембра 2009. године, у Београду, у 76. години, после краће и тешке болести. Мати га је узела за руку и из села одвела у Београд на школе где је положио велику матуру и студирао психологију на Филозофском факултету. Отац је Марије и Милоша.

Аутор је сценарија за многе култне серије српске кинематографије, међу којима су „Музиканти“, „Љубав на сеоски начин“, „Грађани села Луга“, „Докторка на селу“ и ,,Сељаци”. Творац је и неколико сценарија за игране филмове, а комади по мотивима његових историјских романа извођени су на сцени Народног позоришта у Београду. У српској књижевности појавио се први пут са књигом приповедака ,,Путем поред реке” 1957. године. Након свог првенца објавио је још двадесетак књига, романа и збирки приповедака. Аутор је сценарија за неколико играних филмова, а комади по његовим историјским романима играни су на сцени Народног позоришта у Београду. Превођен је на седам светских језика (енглески, немачки, руски, дански, бугарски и друге). Из штампе му је изашла и књига ,,Скаске о вожду”. Радио је и као новинар у листу Интервју, Илустрованој политици, НИН-у и Дуги а хонорарно је писао за Политику и Вечерње новости, трагајући за идеалним главним уредником, али, причао је, у својој новинарској каријери није га срео… Добитник је многобројних награда. Фебруара, ратне 1993. године, био је један од првих ратних извештача, који се директно из београдске Кнез Михаилове улице упутио на прву линију фронта, вођен искључиво својом професионалном етиком, патриотизмом и жељом да буде тамо где нико други од његових колега није имао ни жеље, ни храбрости да oде.

Оливера Викторовић Ђурашковић (Београд, СФРЈ, 15. децембар 1963.) је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица. Оливера је глуму дипломирала на Академији уметности у Новом Саду. Остварила је велики број улога на сценама Београдског драмског позоришта, Народног позоришта, Југословенског драмског позоришта, Српског народног позоришта у Новом Саду, Позоришта Бошко Буха и Позоришта Душан Радовић. Године 2003. је изабрана за доцента на Академији уметности а од 2008. је ванредни професор. Бавила се педагошким радом са децом и омладином у већем броју школских установа и центара за културу. Идејни је творац Фестивала за децу Позориште Звездариште.

Михајло Мика Викторовић (Београд, Краљевина СХС, 14. фебруар 1929. - Београд, СР Југославија, 26. септембар 1998.) је био српски глумац. Познат је по бројним улогама које је остварио на даскама Народног позоришта, на таласима Радио Београда, као и на телевизији. Остао је упамћен по улози господина Јовановића у познатој радио емисији ,,Јовановићи" која се крајем осамдесетих емитовала на Радио Београду, као и по улози Цигановића у серији Бољи живот. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Његова ћерка Оливера Викторовић Ђурашковић је такође глумица.