Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
Вести
Погодака: 986

Милић од Мачве, право име Милић Станковић, (Белотић, Краљевина Југославија, 30. октобар 1934. - Београд, СР Југославија, 8. децембар 2000.) је био један од најпознатијих српских сликара XX века. Средњошколско образовање је завршио у Шабачкој гимназији. Уписао је студије архитектуре у Београду, а потом Академију ликовних уметности (данас, Факултет ликовних уметности) где је дипломирао 1959. године. Након тога је био на студијском боравку у Паризу. Прву самосталну изложбу отворио је 1. септембра 1959. у Београду. Прву самосталну изложбу у иностранству имао је 1964. године у Женеви. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1960. године. Током 1964. и 1965. године живео је и радио у Паризу, потом у Београду, Бриселу, Белотићу, на Златибору и на Пиросу (Грчка). Био је један од 13 чланова друштва „Медиала“ и члан друштва ,,Фантазмаши“

Вести
Погодака: 912

Татјана Тања Лукјанова (Београд, Краљевина СХС,  6. новембар 1923. - Београд, Србија и Црна Гора, 18. август 2003.) била је српска и југословенска глумица.  Прву улогу одиграла је у Београдском драмском позоришту, у представи Младост отаца 1948. године. Скоро цео радни век била је одана Београдском драмском позоришту у којем је остварила запажене улоге у представама: Мачка на усијаном лименон крову, Бећарац, Избирачица, Хамлет.  Најзначајнију улогу у позоришној каријери, остварила је у представи Харолд и Мод. Била је глумица балетског хода и дечјег гласа и омиљена глумица редитеља свих генерација.  

Београдско драмско позориште је након смрти Татјане Лукјанове, установило и награду „Гран при Татјана Лукјанова“, која се уручује на дан БДП-а. Током каријере одиграла је бројне улоге у телевизијским филмовима и серијама. Млађа публика је памти по улози миша у ТВ серији Лаку ноћ децо а старија по улози комшинице Марте у филму Мише Вукобратовића Није лако са мушкарцима. Татјана Лукјанова је преминула у 80. години.

Вести
Погодака: 618

После гледања документарног видео приказа: Ференц Деак, разговори (трајање: 46:10), као сегмента пројекта Библиофонотека,  КУЛТУРНИ САВЕЗ ВОЈВОЂАНСКИХ МАЂАРА, обратио се мејлом Зорану Рајићу, аутору пројекта, чију садржину објављујемо у целости:

Poštovani gospodine Rajiću,
 
Zahvalni smo Vam na ovom dragocenom materijalu, koji svedoči o jednom prošlom vremenu i o izuzetnom piscu i intelektualcu kojeg je vojvođanska, mađarska zajednica imala. Svakako ćemo naći značajno mesto u našoj arhivi za ovaj materijal jer nam je između ostalog zadatak da otrgnemo od zaborava značajne stvaraoce sa našeg podneblja i čuvamo našu kulturu i nasleđe. Gospodin Ferenc Deak ima posebno mesto u vojvođanskoj mađarskoj kulturi i stvaralaštvu ali je svojim radom doprineo i bogatstvu srpske, odnosno kulture na bivšem jugoslovenskom prostoru. Kao takvom intelektualcu i stvaraocu sigurno da će naša ustanova pružiti čast i poštovanje i obeležiti neki datum i na taj način mu se i odužiti za sve što je dao našoj zajednici. Hvala još jednom za ovaj materijal i želimo Vam puno uspeha u radu i još ovakvih značajnih projekata.
 
Sa poštovanjem, Agneš Rafai Telečki , Kulturni Savez Vojvođanskih Mađara

 

Вести
Погодака: 669

Реч аутора

Данас, на Ђурђиц, је прва годишњица ,,Библиофонотеке”. Наиме, прошле 2017. године је на сајт Народне библиотеке ,,Др Душан Радић” у Врњачкој Бањи постављена њена прва емисија - Библиофонотека, најава. Са овом данашњом причом то је укупно 51 епизода. Само на сајту врњачке библиотеке епизоде ,,Библиофонотеке” имају преко 29.000 прегледа и око 2.000 лајкова. На врњачкој телевизији ВРТ-у, од 1. априла ове године, сваког викенда се емитује документарни серијал ,,Библиофонотека” (премијера емисије је недељом у 16:00 а реприза суботом од 17:30 часова). О овом пројекту до сада су, поред ВРТ-а и Врњачких новина, извештавали ТВ Пинк, ТВ Прва, РТС, ТВ Краљево, Краљево онлајн, Српски телеграф и други. Овим путем редакција пројекта се захваљује свим прегледачима и извештачима.

,,Библиофонотека” је својеврсна реминисценција о умним и драгим људима из света културе који су својевремено долазили у наше мало место лековитих вода као гости у оквиру програма ,,Врњачких културних свечаности” а сада су са оне друге стране сунца и дуге, али су зато постали незаобилазни фрем, партиција или флеш-бек у нашем колективном памћењу. Свака епизода ,,Библиофонотеке” је заправо омаж неком значајном лику из различитих области културног стваралаштва. ,,Библиофонотека” је тако времеплов о културним догађањима, њиховим ствараоцима и актерима, учесницима и сведоцима, на овим просторима, у времену и тачки додира векова, са једне стране традиционалног и институционалног, а са друге модерног, па самим тим и авангардног.

Вести
Погодака: 653

Никола Мајдак је рођен 30. новембра 1927. године у Ваљеву. Завршио је курс филмске секције Пропагандног одељења Врховног штаба НОБ, под вођством Радоша Новаковића, будућег првог човека српске кинематографије, а дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. У дугој и богатој каријери радио је као сниматељ документарних и играних филмова и коредитељ са другим ауторима. Мајдак је аутор првих цртаних филмова овдашње продукције. Био је и сниматељ играних филмова. Снимио је више од 160 документарних филмова, међу којима су најзначајнији они које је радио са Александром Петровићем, Ратомиром Ивковићем и Мићом Милошевићем. Режирао је и више кратких филмова.

Мајдакова каријера у кинематографији трајала је пуних седам деценија - од времена када се, као средњошколац, по ослобођењу Београда, уписао на курс филмске секције Пропагандног одељења Врховног штаба НОБ-а. Међу предавачима су били великани предратне кинематографије, као што су Стеван Мишковић, Михајло Ал. Поповић, Коста Новаковић, Михајло Ивањиков, Андра Глишић, Владета Лукић…