Ранко Мунитић (Загреб, 3. април 1943. - Београд, 28. март 2009.) је био теоретичар, критичар, новинар и историчар уметности - један од најзначајнијих стручњака за популарну културу и медије у СФРЈ. Поља интересовања су му најчешће била југословенски филм, кинематографска анимација, стрип, документарни филм, уметничка фантастика, телевизија, глума и глумци. Био је такође филмски и телевизијски сценариста, режисер, водитељ и продуцент.
Ранко Мунитић је рођен током Другог светског рата, 3. априла 1943. у Загребу. Као дете живи у Трогиру. Студирао је историју уметности на загребачком Филозофском факултету. У Пули, на аматерском филмском фестивалу „Мала Пула“ 24. јула 1968. упознаје Зорицу Јевремовић. Њих двоје се 1. маја 1971. венчавају у Београду, где Зорица додаје презиме Мунитић девојачком, потом одлазе за Загреб. Новембра исте године се враћају у Београд, где живе до краја марта 2009. године, када је он преминуо.
Мунитић је први чланак објавио у средњошколском часопису Полет, маја 1961. године. Први професионални чланак објавио је у листу за уметност и културу Телеграм, новембра 1962. Од тада објављује критике, есеје, шире студије и преко 70 ауторских монографија. Поља интересовања су му најчешће била југословенски филм, кинематографска анимација, стрип, документарни филм, уметничка фантастика, телевизија, глума и глумци. Као сценариста први пут се појавио филмом „Путујући кино“ (1964). Писао је сценарије за цртане и документарне филмове, телевизијске емисије, а сарађивао је на неколико сценарија за целовечерње игране филмове. Написао је и сценарио за филм „Официр с ружом“ (1987) Дејана Шорака.
Као члан Управног Борда АСИФА-а, Међународног удружења синеаста анимираног филма, учествовао је 1970.-тих и 1980.-тих у светском подухвату популаризације и промоције кинематографске анимације. Био је члан жирија и комисија на двадесетак фестивала краткометражног и анимираног филма широм света. Приредио је у иностранству стотинак ретроспектива југословенског филма, посебно „Загребачке школе цртаног филма“ и „Београдске школе документарног филма“.
Од 1960.-тих учествује у главним телевизијским емисијама о филму у Загребу и Београду, а од 1980.-тих реализовао је као аутор за новосадски студио осамдесет једночасовних портрета водећих глумаца у сопственој серији „Вече са звездама“. Од децембра 2011. у Београду ради Центар за медије „Ранко Мунитић“ који је основала Зорица Јевремовић. Од априла 2012. године Центар додељује награду „Трепетало из Трогира - Регионална награда за медије Ранко Мунитић“. До сада су је добили Недељко Драгић, Пуриша Ђорђевић, Душан Макавејев, Лордан Зафрановић и Карпо Аћимовић Година. У оквиру центра, од децембра 2012, квартално излази вишејезични Медиантроп, регионални часопис за медије и културу, усмерен на подручје Југоисточне Европе.
Библиографија (књиге) - Југословенски / српски филм: Прометеј с отока Вишевице, Загреб (1965), Битка на Неретви, Загреб (1969), Живјет ће вечно овај народ, Загреб (1974), Те слатке филмске лаже, Београд, (1977), 207 фестивалских дана у Пули, Пула, (1978), Obdobja jugoslavenskoga filma, Љубљана (1978), Југославенски филмски случај, Сплит (1980), Српски век филма, Београд (1999), Београдски филмски критичарски круг I, Ниш (2002), Кино клуб Београд или Тројански коњ југословенског модерног филма, Београд (2003), Београдски филмски критичарски круг II, Ниш (2005), Адио, Југо-филм, Београд (2005), Београдски филмски критичарски круг III, Ниш (2007), Филмска слика и стварност, Београд (2009), Питање филмске критике, Београд (2012); Аутори: Jean Vigo, Љубљана (1970), Живојин Павловић, Београд (1997), Срђан Карановић, Београд (2000), Горан Марковић, Београд (2001), Емир Кустурица, Београд (2001), Мартинац, Загреб (2011); Документарни филм: Београдска школа документарног филма, Београд (1967), О документарном филму, Београд (1975), Filmske zvrsti in žanri, Љубљана (1977), Документарни филм - да или не?
Београд (1982); Анимирани филм, теорија: О анимацији, Београд (1973), Dežela animiranih čudes, Љубљана (1976), Теорија анимације, Београд (1981), Увод у естетику кинематографске анимације, Загреб - Београд (1982), Критичка ретроспектива загребачке школе, Загреб (1982), Естетика анимације, Београд (2007), Зборник о анимацији, Београд (2009), Естетика анимације, Загреб (2012); Анимирани филм, историја: Загребачки круг цртаног филма I, II, III, IV, Загреб (1978 - 1986), Кинематографска анимација у Југославији, Београд (1979), Пет свјетских фестивала у Загребу, Загреб (1984), 80 филмова Загребачке школе, Нови Сад (1984), Пола века анимираног филма у Србији, Београд (1999); Фантастика: Фантастика на екрану I, II, Београд (1971 - 1973), Алиса на путу кроз подземље и кроз свемир, Београд (1986), Чудовишта која смо волели I, II, Београд (1990 - 1997), Чудовишта која смо волели 1, 2, 3, 4, 5, Београд, (2007 - 2011); Стрип: Стрип - девета уметност, Београд (1975), Sexarion superstrip, Београд (1988), Fucking comics, Београд (2006), Девета уметност, стрип, Београд (2006, два издања); Сабрани текстови: Туцање диносаура, Сплит (1984), Огледало од хартије, Београд (1998), 14.444 критичарска дана, Београд, Ниш, (2001); Телевизија: Дупли пас, Београд (2012, - коаутор Зорица Јевремовић); Успомене: Филмски пријатељи, Нови Сад (1997), Филмски непријатељи, Нови Сад (1999); Филмографија - Редитељ: Путујући кино (1964); Сценариста: Путујући кино (1964), Вријеме вампира (1971), Официр с ружом (1987), Павле Вуисић 1926-1988 (1997), Данило Бата Стојковић - филмска остварења (1999), Душица Жегарац - филмска остварења (2000), Александар Берчек - филмска остварења (2002), Бора Тодоровић - филмска остварења (2003). ,,Вече са звездама“ (Ранко Мунитић је комплетан аутор) је телевизијска документарна серија од 80 једночасовних епизода посвећена значајним српским глумцима и глумицама, нека врста критичког пантеона, хола славе нашег глумишта. Производња и емитовање: ТВ Нови Сад 1990.-1997. године. Поред свега овога, Ранко Мунитић је написао још двадесетак монографија о нашим познатим глумцима.
