Борис Дворник (Сплит, Краљевина Југославија, 16. април 1939. - Сплит, Хрватска, 24. март 2008.) је био југословенски и хрватски позоришни и филмски глумац, редитељ и сценариста. Супруга му је била Диjана Дворник. Био је отац Дина и Деана Дворника, познатих поп музичара. Битне улоге: Ђузeпe Заватони (Мост), Роко Прч у чувеној серији „Наше мало мисто“, Димњачар у популарној серији ,,Капелски кресови“, Кубура (Кад чујеш звона) и др. Значајне награде: Златна арена за најбољег глумца на фестивалу у Пули, Златна арена за најбољу споредну мушку улогу, на фестивалу у Пули и Награда Владимир Назор за животно дело (филм).
Дворник је рођен 16. априла 1939. у Сплиту, у породици дрвосече. Свој таленат за глуму је открио у детињству, док је наступао у дечјим представама. Након учења за електричара, почео је да се професионално бави глумом. Завршио је Средњу глумачку школу у Новом Саду, а касније се уписао на Казалишну академију Универзитета у Загребу. На филму је дебитовао 1960. године у филму Францеа Штиглица Девети круг са тематиком холокауста. Глумио је младића који за време Другог светског рата покушава спасити младу Јеврејку оженивши се њом. Након филма је стекао велику популарност, коју потом учвршћује улогама из савременог живота у комедијама „Мартин у облацима“ (1961) и „Прекобројна“ (1962) Бранка Бауера. Ово је начинило од Бориса Дворника једну од великих звезда кинематографије бивше Југославије, слично Љубиши Самарџићу, Милени Дравић и Велимиру Бати Живојиновићу (са којим је касније развио блиско пријатељство).
До средине 1960.-тих година Дворник је наступао углавном у комедијама, а од 1966. године почиње се с великим успехом појављивати и у филмовома са тематиком из Народноослободилачког рата. За улоге у филмовима „Мост“ (Х. Крвавац, 1969.) и „Кад чујеш звона“ (Антун Врдољак, 1969.) награђен је Златном ареном на фестивалу у Пули. За улогу у ратном филму „У гори расте зелен бор“ (Антун Врдољак, 1971.) и за улогу шофера-заводника у „Опклади“ (Здравко Рандић, 1971.) освојио је Сребрну арену. Наступао је у више од 40 дугометражних играних филмова (неретко је наступао и у краткометражним), у многим телевизијским драмама и у више телевизијских серија. Зенит популарности Бориса Дворника је дошао 1970.-тих улогом Рока Прча у чувеној серији „Наше мало мисто“. 1980.-тих година, након што је стекао статус једног од најпризнатијих глумаца бивше Југославије, Борис Дворник је углавном радио у Хрватском народном казалишту у свом родном Сплиту. Током последњих година Дворникова каријера је патила од последица можданог удара. Преминуо је од можданог удара у ноћи између 23. и 24. марта 2008. у Сплиту.
Филмографија глумца Бориса Дворника: 1960. Девети круг (Иво Војновић), 1961. Мартин у облацима (Мартин Барић), 1962. Сјенка славе (Бази), 1962. Прекобројна, 1962. Медаљон са три срца, 1962. Да ли је умро добар човјек? (Мики), 1963. Земљаци, 1963. Двоструки обруч (Криле), 1963. Радопоље (Човек без чавала), 1963. Лицем у лице (Андрија Мачкић), 1964. Свануће, 1964. Лито виловито (Иве), 1964. Међу лешинарима (Фред), 1965. Човек није тица (возач камиона), 1965. Човик од свита, 1966. Коњух планином, 1966. Winnetoy und sein Freund Old Firehand (Pater), 1967. Каја, убит ћу те!, 1967. Летови који се памте, 1969. Кад чујеш звона, 1969. Мост (Заватони), 1969. Догађај (Шумар), 1969. Битка на Неретви (Стипе), 1969. Љубав и понека псовка (Мате Пивац), 1970.
Живот је масовна појава, 1970. Бабље лето, 1970. Дружба Пере Квржице (полицајац Јозо), 1971. Опклада (Камионџија Тонче), 1970.-1971. Наше мало мисто (Роко Прч), 1971. У гори расте зелен бор (Дикан), 1972. Лов на јелене (конобар Зељо), 1972. Предграђе, 1972. Трагови црне девојке, 1973.
Живјети од љубави (Медан), 1973. Образ уз образ (Борис), 1973. Сутјеска (Далматинац), 1973. Ћа смо на овон свиту... (ТВ серија), 1974. Траг (ТВ), 1974. Капелски кресови (Димњачар), 1974. Човик и по (Вице), 1974. Нож, 1974. Дервиш и смрт (Хасан Џелевџија), 1974. Црвени удар (капетан авијације), 1975. Хитлер из нашег сокака (Марко), 1976. Ужичка република, 1977. Човик и архитектура (Спиро), 1977. Хајдучка времена (Дане Десница), 1977. Летачи великог неба, 1978. Окупација у 26 слика (Влахо), 1978. Пуном паром, ТВ серија (Редатељ), 1978. Вучари Доње и Горње Полаче, 1978. Роко и Цицибела (Роко), 1979. Повратак (Барба Фране), 1979. Свјетионик (ТВ серија, Мештар Михо), 1980. Два сандука динамита, 1980. Време, води (наредник Жика), 1980. The Return, 1980.-1981. Вело мисто (местар), 1982. Киклоп (Мајор југославенске војске), 1982. Мој тата на одређено време (Бора), 1982. Сервантес из Малог миста (Роко Прч), 1983. Киклоп (ТВ серија, Мајор југославенске војске), 1983. Писмо - Глава (Бајин брат), 1984. Тајна старог тавана (Шиме), 1985. Хорватов избор, 1985. Од петка до петка, 1986. Хокејаши (Роко Прч), 1986. Путовање у Вучјак (Ђула Борош), 1987. Tempi di guerra (Бранко), 1987. Марјуча или смрт, 1987. Тесна кожа 2 (Вујо), 1988. Тридесет коња (ТВ, Баре), 1988. Шпијун на штиклама (Божур), 1988. Загрљај, 1987.-1988. Бољи живот (Лујо Лукшић), 1990. Неуништиви, 1990. Карневал, анђео и прах, 1991. Тајна старог млина, 1991. Бољи живот 2 (Лујо Лукшић), 1996. Наусикаја, 1998. Кањон опасних игара (Фране), 1998. Трансатлантик, 2001. Посљедња воља (Јуре), 2002. Виза за будућност (Винко Ускок), 2003. Доктор лудости (пролазник), 2004. Дуга мрачна ноћ (Лука Колар), 2005. Дуга мрачна ноћ (Лука Колар), 2005. Балада о сарку и 2007.-2008. Понос Раткајевих (Бранко Лоргер).
