Све графике о ширењу епидемије короне унутар граница националних држава показују исти или врло сличан развој, све кривуље се поклапају са задршком од две-три седмице. Ту правилност су први уочили виролози и епидемиолози, али њихово знање није од оног које теши. У јавном писму Великој Британији, у суштини свим Европљанима, италијанска књижевница Франческа Меландри нуди другу врсту знања, ону која полази од емпатије, спаја тугу и храброст у истој реченици.

Опширније...

Зоран Јовановић Добротин (Добротин, код Липљана, Краљевина Југославија, 2. април 1942. - Београд, Србија, 3. април 2016.) био је српски графичар, сликар и професор Универзитета у Приштини у пензији. Основну школу завршио је у родном Добротину, Средњу уметничку у Нишу, 1964. године, а Академију примењених уметности 1970. у Београду, где је потом окончао и постдипломске студије 1972. године. Од 1970. до 1974. године имао је статус слободног уметника у Београду, потом је до пензије (2009. године) редовни професор на Факултету уметности Универзитета у Приштини (сада у Звечану). Члан је УЛУС-а од 1970. године. Имао је педесет једну самосталну изложбу и учествовао на више од 400 колективних у земљи и иностранству.

Зоран Јовановић Добротин био је учесник бројних ликовних колонија, симпозијума и конгреса у земљи и иностранству. Дела му се налазе у музејима савремене уметности у Србији и у свету. Боравио је на студијским путовањима и усавршавању у Паризу, Лондону, Цириху, и у градовима Италије и Грчке. За своје дело добио је 30 престижних награда, међу њима су и Награде за целокупно ликовно стваралаштво, као и Прве награде Јесење изложбе УЛУС-а за сликарство, која обезбеђује и штампање монографије о сликару. Добротин је био велики стваралац у чијем делу је на чудесан начин помирен нерв рођеног цртача са нервом рођеног колористе.

Опширније...

Поштовани корисници, 

у циљу превенције ширења коронавируса, били смо принуђени да ограничимо радно време Народне библиотеке "Др Душан Радић" на један дан недељно.

СРЕДА од 10 до 12 часова је временски период када ће библиотека бити отворена за рад са корисницима: задуживање и раздуживање књига.

Још једном вас молимо: ако је једини повод за ваш долазак у библиотеку враћање књига и немате намеру позајмите неку другу, користите КЊИГОМАТ.

Електронским путем ћемо идентификовати корисника помоћу књиге, тако да нема потребе да нам остављате цедуљице са вашим именом или чланске картице.

А сви они којима је истекао рок за враћање књига, могу их вратити након престанка ванредног стања и неће бити санкционисани због кашњења!

Пратићемо даља упутства надлежних институција, према чему ћемо усклађивати и функционисање наше установе и о томе ћемо вас благовремено обавештавати.

Захваљујемо вам се на разумевању!

Јосип Лешић, театролог, позоришни и филмски редитељ, књижевни критичар (Зрењанин, Kраљевина СХС, 29. март 1929. - Нови Сад, СР Југославија 25. мај 1993. ), члан АНУ БиХ. Његова супруга је сарајевска глумица Равијојла Јованчић-Лешић. Јосип Лешић рођен је у Великом Бечкереку (данас Зрењанин). Основну школу завршио је на отоку Вису, а гимназију у Сарајеву 1948. године. Студиј режије завршио је на Академији за позориште и филм у Београду 1952. године. На истој Академији одбранио је докторску дисертацију под називом: Позоришни живот Сарајева за време аустроугарске управе (1973). На Филозофском факултету у Сарајеву изабран је за редовног професора на Одсеку за општу књижевност и театрологију 1973. године. Предавао је југославенску и светску драмску књижевност и историју позоришта. Предавао је теоријске театарске дисциплине на Академији сценских умјетности у Сарајеву од њеног оснивања (1981). Kао предавач на колегијумима из театрологије годинама је предавао као гостујући професор на факултетима и академијама у Београду, Новом Саду, Бања Луци и Мостару.

Опширније...