На Митровдан, 8. 11. 2019. године, на сајт Народне библиотеке ,,Др Душан Радић“ постављена је јубиларна стота прича документарног серијала Библиофонотека о нашем познатом књижевнику Добрилу Ненадићу.
Библиофонотека је за мене метафора. Због тога јој више не пишем знаке навода и извода. Она је као ваздух који дишем. Не руководим ја више њом, него она управља мојим животом. Она је као ноћ које се највише плашим. Ноћу су болови најјачи. Када их нема, будим се и тражим их по ћошковима собе где би можда могли да се сакрију. У том мраку светли само она. Она је муза без које нема инспирације. Она је као најдража љубавница без које нема ни лека, ни мелема који би могли да ме исцеле. Када се једне такве ноћи коначно преселим у онострано, желео бих да она буде присутна и да одлазећи на леђима осетим њен поглед.
У овостраном свету нисам успео да добијем и пронађем нека решења и одговоре на бројна питања, па сам због тога себи створио паралелни виртуелни свет у оностраном, свет којим се лакше крећем, не ходам отежано и у коме увек могу да дођем до ваздуха, до последњег даха. У оностраном сам себи одабрао улогу стенд ап трагичара (stand up tragedian) или бар стенд ап мелодраматичара (stand up melodramatician) јер ми је у овостраном одувек било чудно зашто нема њих а постоје стенд ап комичари (stand up comedians)!? Тако, сваке ноћи по ко зна више који пут разговарам са мојим давним саговорницима, драгим људима и пријатељима... И сваком таквом приликом је као да их први пут чујем, као да су казивања и беседе потпуно нови. Што би они више да причају, то бих ја радије да све више ћутим, да их слушам и понекад се слатко исплачем.
Библиофонотеку сам због тога замислио и као путујуће позориште или као некакав театар у гостима. Није дуго потрајало, па је тако, поред две промоције у Врњачкој Бањи, Библиофонотека имала још два своја јавна извођења ван Малог Места Лековитих Вода и то у царевом граду Смедереву (манифестација Тасини дани, 15. и 16. април, ове године) и Гацку, срцу Херцеговине и престоници њених језера (манифестација Документи - Дани документарног стваралаштва, 28. и 29. октобар, ове године). Иначе, на основу коментара прегледача и пратилаца сајта, као и приспелих мејлова, Библиофонотека се гледа и слуша у земљама региона, државама ЕУ: Холандија, Италија, Шпанија, Аустрија, Мађарска, Словенија, Румунија и др. Најисточнија тачка где је неко кликнуо на неку сторију из документарног серијала Библиофонотека је Нагоја Универзитет у Јапану. Учинио је то словеначки познати професор Петер Крижан који тамо предаје физику. Најзападнија пак, тачка на свету где је неко одгледао и одслушао неку причу из Библиофонотеке је Музичка академија Сент Агнес у Ки Бискејну, на Флориди, у САД-у. Била је то проф. др Татјана Шурев, наша позната пијанисткиња, која тамо живи и ради а иначе је ћерка нашег врхунског диригента - маестра Ангела Шурева. То није све, она је летос дошла у Врњачку Бању, посетила Замак културе, где је некада давно, пре тридесет година и наступала, као и нашу библиотеку из једног јединог разлога - да види место и упозна редакцију која у својој регистратури чува успомене и записе о наступима њеног оца и ње лично. Само овај детаљ као да је из необјављене новеле Антона Павловича Чехова чије је странице неко тек сада пронашао или из управо откривене а непознате кратке приче Милорада Павића... У свим овим догађајима Библиофонотека је добила своје отелотворење - изашла из виртуелног и оностраног у свет овостраног. Тако је овострано постало вечити фестивал малих и експерименталних сцена а Библиофонотека у њему доживотна игра која се стално врти и траје...
Статистика Библиофонотеке и свих приказа који су за њу везани директно или индиректно а налазе се на сајту Народне библиотеке ,,Др Душан Радић“, дана: 10.11.2019. године, до 24:00 часа, према подацима са јутјуба је следећа: 47 сати : 19 минута : 17 секунди документарног програма; укупно: 105.762 прегледа; 3.009 лајкова и 6 несвиђања (нек им је просто). За храст, па је много!
У последње време брже пливам него што ходам, чиме на најбољи могући начин доказујем да је први живот настао у води. Библиофонотека наставља своју пловидбу меридијанима, упоредницима и подневцима, морима и океанима, тихим, црвеним, мртвим, јужним и северним леденим. Њу више нико не може да заустави. Она ће и даље само да расте. Искрено се надам како ће да порасте толико да ће и мене мање болети дефинитивни прелазак из овостраног у онострано… Јер сва је моја нада са те стране. Једном давно послао сам писмо Педру Калдерону де ла Барки (Pedro Calderón de la Barca - Педро Калдерон де ла Барка је био шпански драматург шпанског Златног века. Прославио се једночинкама с мотивима из Библије - 17. јануар 1600. - 25. мај 1681, Мадрид, Шпанија). Одговор који хучи у ветру још увек чекам... Јер живот је сан, мишљасмо чекајући ветар да нас однесе... Јер свет у коме смо живели био је исувише мали да бисмо у њему могли да саздамо и да у њему смиримо светове који су живели у нама... Варају се неимари када подижу здања равних кровова у местима где су кише честе... Следећа, јубиларна 150.-та прича из Библиофонотеке је половином новембра наредне 2020. године. Настојаћу да их објавим бар двеста јер не знам где ћу тачно да будем у време организовања великих прослава поводом неких годишњица и значајних датума. До тада, остајте ми здраво... Са особитим уважавањем и поштовањем,
Ваш Мајстор Малих Форми из Малог Места Лековитих Вода
дипл. правник Зоран Рајић, аутор пројекта
