Вести

Живорад Жика Лазић рођен је 28. децембра 1933. године, у селу Лугавчина, у близини Пожаревца. Српски сценариста и писац Живорад Жика Лазић преминуо је 13. септембра 2009. године, у Београду, у 76. години, после краће и тешке болести. Мати га је узела за руку и из села одвела у Београд на школе где је положио велику матуру и студирао психологију на Филозофском факултету. Отац је Марије и Милоша.

Аутор је сценарија за многе култне серије српске кинематографије, међу којима су „Музиканти“, „Љубав на сеоски начин“, „Грађани села Луга“, „Докторка на селу“ и ,,Сељаци”. Творац је и неколико сценарија за игране филмове, а комади по мотивима његових историјских романа извођени су на сцени Народног позоришта у Београду. У српској књижевности појавио се први пут са књигом приповедака ,,Путем поред реке” 1957. године. Након свог првенца објавио је још двадесетак књига, романа и збирки приповедака. Аутор је сценарија за неколико играних филмова, а комади по његовим историјским романима играни су на сцени Народног позоришта у Београду. Превођен је на седам светских језика (енглески, немачки, руски, дански, бугарски и друге). Из штампе му је изашла и књига ,,Скаске о вожду”. Радио је и као новинар у листу Интервју, Илустрованој политици, НИН-у и Дуги а хонорарно је писао за Политику и Вечерње новости, трагајући за идеалним главним уредником, али, причао је, у својој новинарској каријери није га срео… Добитник је многобројних награда. Фебруара, ратне 1993. године, био је један од првих ратних извештача, који се директно из београдске Кнез Михаилове улице упутио на прву линију фронта, вођен искључиво својом професионалном етиком, патриотизмом и жељом да буде тамо где нико други од његових колега није имао ни жеље, ни храбрости да oде.

Оливера Викторовић Ђурашковић (Београд, СФРЈ, 15. децембар 1963.) је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица. Оливера је глуму дипломирала на Академији уметности у Новом Саду. Остварила је велики број улога на сценама Београдског драмског позоришта, Народног позоришта, Југословенског драмског позоришта, Српског народног позоришта у Новом Саду, Позоришта Бошко Буха и Позоришта Душан Радовић. Године 2003. је изабрана за доцента на Академији уметности а од 2008. је ванредни професор. Бавила се педагошким радом са децом и омладином у већем броју школских установа и центара за културу. Идејни је творац Фестивала за децу Позориште Звездариште.

Михајло Мика Викторовић (Београд, Краљевина СХС, 14. фебруар 1929. - Београд, СР Југославија, 26. септембар 1998.) је био српски глумац. Познат је по бројним улогама које је остварио на даскама Народног позоришта, на таласима Радио Београда, као и на телевизији. Остао је упамћен по улози господина Јовановића у познатој радио емисији ,,Јовановићи" која се крајем осамдесетих емитовала на Радио Београду, као и по улози Цигановића у серији Бољи живот. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Његова ћерка Оливера Викторовић Ђурашковић је такође глумица.

Душко Трифуновић (Сијековац код Брода, Краљевина Југославија, 13. септембар 1933. - Нови Сад, Србија и Црна Гора, 28. јануар 2006.) био је српски књижевник, песник и телевизијски аутор.  Прву песму је написао по повратку из војске, са 22 годинe. У Сарајево је дошао са 24 године и занатом бравара, али је већ следеће године издао прву књигу. Био је плодан стваралац који је створио двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма. Сматра се заслужним за креирање нечега што је касније названо сарајевска рокенрол школа. На телевизији је запамћен као аутор емисија на ТВ Сарајево „Шта дјеца знају о завичају“. По избијању рата 1992. године прешао је да живи у Нови Сад где је наставио да ради за ТВ Нови Сад.

Душко Трифуновић је био учесник јубиларних 20.-тих ,,Врњачких културних свечаности“ 1992. године и том приликом одржао књижевно вече у салону Народне библиотеке ,,Др Душан Радић“ у Врњачкој Бањи (на фотографији је детаљ са тог догађаја).