Александар Секулић (Секулићи, Краљевина Југославија, 26. април 1937. - Београд, Србија, 16. септембар 2009.) је био српски књижевник. Рођен је у селу Секулићи, код Даниловграда, од оца Блажа, правника и мајке Плане, рођене Павличић, домаћице. Александар је био најстарији од четворо деце, Слободанке (Цане, удате Станковић), Зорана и Радојке (Бебе, удате Ражнатовић). У Београд се породица сели непосредно после II Светског рата, где Александар завршава основну школу и Другу београдску (мушку) гимназију. Правни факултет уписује 1958. године и после две године, са положеним испитима, напушта студије. Покушава да ради као приправник, комерцијалиста али се то мери месецима. Остало је признати радни стаж слободног уметника од 1959. године. По позиву, путује са делегацијом књижевника са простора тадашње Југославије, у Румунију, Мађарску, Швајцарску, Француску (1979. године са клокотристима), Грчку. Од 1981. године до 1986. године живи и ствара у Паризу. Прве песме објављује 1959. године у модернистичком часопису „Дело" (Неутешне песме). Сарађује у „Студенту", „Младости", „Видицима", НИН-у, „Београдској недељи, „Стварању" и „Политици".
