Бахрудин Бато Ченгић (Маглај, Краљевина Југославија, 7. јануар 1933. - Сарајево, Босна и Херцеговина, 16. октобар 2007.) био је филмски редитељ и сценариста.

Бахрудин Бато Ченгић био је један од најзначајних босанскохерцеговачких и југословенских редитеља и сценариста. Бато Ченгић је рођен 1931. године у Маглају. Режију је завршио на Филозофском факултету у Сарајеву, док је у Лондону похађао постдипломске студије. Био је члан Европске филмске академије, а као ванредни професор је преносио своје знање и студентима Академије сценских умјетности у Сарајеву. Његови филмови „Мали војници”, „Улога моје породице у светској револуцији”, „Слике из живота ударника”, „Писмо-глава” и „Глуви барут” спадају у антологију играног филма не само босанскохерцеговачке, југословенске, већ и светске кинематографије. Аутор је мноштва кратких и документарних филмова са којима је гостовао на бројним домаћим и интернационалним фестивалима.

Опширније...

Радослав Рале Миленковић (Нови Сад, ФНРЈ, 17. фебруар 1958. године) је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и позоришни редитељ. Радослав Рале Миленковић рођен је 17. фебруара 1958. године у Новом Саду, где је завршио основну и средњу школу. Године 1980. дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Бранка Плеше, а позоришну режију 1990. на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Дејана Мијача. Глумио је у великом броју филмова и позоришних представа. Своју прву позоришну улогу остварио је 1977. године у представи „Тантантадруј”, у режији Петра Зеца, у београдском позоришту Двориште, док је прва филмска улога била улога Луке у филму „Широко је лишће”, у режији Петра Латиновића. На самом почетку глумачке каријере, 1982. године, са Сретеном Мокровићем основао је у Загребу Театар ММ, а од 1984. до 1987. био је члан глумачког ансамбла загребачког Театра ИТД. Од 1987. до 2005. године био је стални члан глумачког ансамбла Југословенског драмског позоришта у Београду. Одиграо је и бројне улоге у другим београдским позориштима (Атеље 212, Београдско драмско позориште, Звездара театар, Народно позориште у Београду), као и у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Опширније...

Војислав Воја Брајовић (Београд, НР Србија, ФНР Југославија, 11. мај 1949. године) је српски глумац и бивши министар културе у Влади Републике Србије.  Основну школу и гимназију завршио је у Ваљеву. Године 1967. уписао се на Факултет драмских уметности у Београду, на смеру за глуму, у класи професора Предрага Бајчетића, а 1971. године је дипломирао у класи професорке Огњенке Милићевић.  Од 1969. године је стални члан Југословенског драмског позоришта у Београду.  Од 15. маја 2007. до 8. јула 2008. био је министар културе у Влади Републике Србије. Војислав Брајовић је 25. добитник награде Добричин прстен 2009. године (свечано му је уручена у Југословенском драмском позоришту 26. децембра).  Његова ћерка је Искра Брајовић. Супруга му је Милица Михајловић. Он је ,,Тихи“ из ,,Отписаних“ (1974. -1975.).

Опширније...

Александар Аца Поповић (Уб, Краљевина Југославија, 20. новембар 1929. - Београд, СР Југославија, 9. октобар 1996.) био је један од најзначајнијих српских драмских писаца. Највише је писао комедије и сатире а успешно се бавио и другим жанровима, па је иза себе оставио богат опус драма за децу, сценарија за телевизијске драме и серије. За драмска дела освојио је многобројне награде, а позоришне представе рађене по његовим текстовима постале су заштитни знак многих позоришта. Написао преко 50 позоришних комада. Рођен на Убу 20. новембра 1929. године. По завршетку гимназије, одличан математичар, предаје се писању поезије и постаје кандидат за члана Удружења књижевника. Крајем '40.-тих је ухапшен и проводи пет година на Голом Отоку. Након робије био је присиљен да се окуша у разним занатима. Почетком '50.-тих прихвата позив Душка Радовића из Радио Београда и пише радио-драме за децу. Прво дело је објавио 1959. године. У питању је био криминалистички роман Убиство у троуглу. У свом разноврсном опусу ствара драме и комедије, драме за децу, ТВ драме и телевизијске серије. Његова представа „Мрешћење шарана“, којом је отворен Звездара театар, 8.10.1984. године. је била забрањивана. Представа ,,Пазарни дан“ у истом позоришту му је скидана са репертоара од стране Уметничког савета. Управо су то теме разговора у ,,Библиофонотеци“. За своје позоришне текстове добио више значајних награда, а посебно на Стеријином позорју.

Опширније...