Вести

Драгослав Драган Николић - надимак: Лепи Гага (Београд, Краљевина Југославија, 20. август 1943. - Београд, Србија, 11. март 2016.) био је југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Због стила глуме је од стране обожавалаца окарактерисан као ,,Шмекер са карактером господина. Рођен је 20. августа 1943. у Београду. Његово крштено име је Драгослав међутим током целог живота био је познат као Драган због симпатичног неспоразума. Старији брат му се звао Мирослав који је и био његов узор. Одрастао је на Црвеном крсту. Након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио јер је био премештен у Економску школу. После две године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и тада као седамнестогодишњак био најмлађи студент. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду. Николић је рођен у породици Душана (пореклом из Берана) и мајке Јелене (пореклом из Јагодине). Николићеви преци су се у прошлости презивали Живковићи, али је његов деда Радоња променио породично презиме по прадеди Николи. Глумицу Милену Дравић упознао је 1969. године на снимању филма Хороскоп. Венчали су се тајно, 1972. године, у паузи током снимања филма Како су се волеле две будале. Брак су склопили у Градској управи Врачар, а кума са венчања била им је глумица Сека Саблић, коју је Николић познавао са Академије за позориште, филм, радио и телевизију. Заједно су глумили у великом броју филмова, као и у многим телевизијским серијама.

У издању Народне библиотеке „Др Душан Радић” и предузећа „Интерклима-графика из Врњаца изашла је из штампе књига Врњачка Бања у "Политици" (1904 - 1941).

Књигу чине новински чланци о Врњачкој Бањи објављивани у дневном листу Политика од њеног оснивања 1904, године, па све до 7. априла 1941. тј. до напада хитлеровске Немачке на ондашњу Краљевину Југославију. Без икаквог устезања можемо рећи да се ради о капиталном делу за наше место, нарочито када је у питању међуратна Бања.

Књигу је приредио и коментаре написао Огњан Топаловић, има 472. странице скраћеног А4 формата, у тврдом повезу.

Данило Бата Стојковић (Београд, Краљевина Југославија, 11. август 1934. - Београд, СР Југославија, 16. март 2002.) био је један од најпознатијих српских позоришних, телевизијских и филмских глумаца. Бата је рођен у Београду 11. августа 1934. године у породици Алексе Стојковића, угледног предратног велетрговца дрвима и угљем. Одрастао је на Чубури, уз рођеног брата Жику, потоњег познатог београдског интелектуалца и публицисту. Живео је у Београду са супругом Олгом. Један од пресудних тренутака у каријери Бате Стојковића је била представа из 1953. године, на Пашином брду у којој је играо у Чеховљевој Крчми на главном друму. У публици је био и Добрица Милутиновић, који је након представе пришао Бати и узбуђено му рекао: „Ти си, сине, још у мајчиној утроби постао глумац.” На Факултету драмских уметности у Београду га је примио Томислав Танхофер, а дипломирао је код Јосипа Кулунџића 1959. године, улогом Ђорђа Црнојевића из Јакшићеве Јелисавете и Капетана ватрогасца из Ћелаве певачице. Остварио је велики број улога на филму и у позоришту. Најпознатије су му улоге у филмовима Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг и Балкански шпијун, за које је награђиван бројним наградама.

Живко Николић (Озринићи код Никшића, Краљевина Југославија, 20. новембар 1941. - Београд, СР Југославија, 17. август 2001.) био је црногорски филмски редитељ, телевизијски редитељ и сценариста. Рођени брат му је сценариста и глумац Драган Николић. За филм ,,Чудо невиђено” добио је ,,Сребрног медведа” на фестивалу у Москви 1984. године и потукао многе рекорде гледаности у ондашњем СССР-у. Николићев филм ,,Лепота порока” у Израелу постаје најгледанији и сматра се најеротичнијим филмом бивше Југославије, а ту су и ,,У име народа” и ,,Искушавање ђавола”. Живко је говорио да су на њега велики утицај извршили познати црногорски сликар Лубарда, као и Рембрант. Лубарда по једној амбијентацији и претварању те амбијентације у знак, у нешто што је реч, можда чак и симбол. А Рембрант једним осећајем драматике унутар слике. То му се, иако се бавио филмом а не сликарством, чинило веома блиским.

Живко Николић је рођен 1941. године у селу Озринићи, околина Никшића, Црна Гора, Југославија. Завршио је Уметничку школу у Херцег-Новом и Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Често је долазио у Врњачку Бању, углавном као гост на филмском фестивалу. Скоро сви важнији филмови Живка Николића били су у званичној селекцији и програму Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи. На јубиларном 10.-ом Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, 1986. године, Живко Николић је добио Специјалну диплому за сценарио филма ,,Лепота порока“. На 13.-ом Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, 1989. године, Живко Николић је са братом Драганом добио трећу награду за сценарио филма ,,Искушавање ђавола“. Био је и члан жирија на јубиларном 15.-ом Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, 1991. године. Публика у фестивалској Врњачкој Бањи га је волела и радо гледала његове филмове

Биста је дело младих академских вајара: врњчанина Александра Шеровића и Златана Грачанца из Конарева, школских, a касније и пријатеља из студентских дана.

Ова скулптура настала је као идејно решење за конкурс који је расписала Општина Врњачка Бања на коме je овај уметнички двојац освojио треће место.

Захваљујемо се вајарима на поклону и желимо им пуно успеха у даљем стваралаштву!

На фотографији Šerovic Aleksandar са бистом.