Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ Милорад Павић (1929-2009)
Вести
Погодака: 541

Павле Угринов (право име Василије Поповић, рођен је у Молу, Краљевина СХС, 15. априла 1926. године - умро је у Београду, Србија, 23. јуна 2007. године) је био српски књижевник, драматург, редитељ и академик. Основну школу похађао је по разним местима у Војводини, а средњу је завршио у Петровграду, данашњем Зрењанину. Економски факултет у Београду уписао је 1946. године. После две завршене године студија, уписао се на тек основану Академију за позориште и филм у Београду, где је дипломирао 1952. године на одсеку за режију, у класи проф. др Хуга Клајна. После студија једно време се бавио позоришном режијом и теоријом. Један је од оснивача камерне сцене Атељеа 212 у Београду. Његовом поставком драме Чекајући Годоа Семјуела Бекета свечано је отворена сцена тог театра. Радио је и као уредник драмског и серијског програма Телевизије Београд. У књижевни живот ступио је 1955. године поемом Бачка запевка, за коју је заједно са Александром Тишмом, добио Бранкову награду за поезију. Затим се потпуно посветио писању прозе и есејистике. Објавио је 21 књигу, међу којима су романи: Одлазак у зору (1957), Врт (1967), Елементи (1968), Домаја (1971), Фасцинације (1976), Задат живот (1979), Царство земаљско (1982), Отац и син, Без љубави (1986), Топле педесете (1990); новела Исходиште (1963), прозна дела: Сензације (1970), Речник елемената (1972). Написао је више сценских адаптација, телевизијских и радио драма, есеја, студија и критика. Био је члан Главног одбора Стеријиног позорја, члан Савета ЈДП-a, члан Председништва Удружења књижевника Србије, члан Савета Музеја савремене уметности у Београду, члан Савета БИТЕФ-a и бројних других културних установа и манифестација. Био је председник савета Летописа Матице српске и стални члан - сарадник те установе. Добитник је Бранкове награде (1955), НИН-ове награде за роман (1979), Октобарске награде Београда (1983), Нолитове награде (1990). Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима (1976) и Орденом Републике са сребрним венцем (1988). За редовног члана САНУ изабран је 29. маја 1991. године. Преминуо је 23. јуна 2007. године у Београду у 81. години. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

 

Вести
Погодака: 1034

Олга Спиридоновић (Сплит, Краљевина СХС, 11. јун 1923. - Београд, СР Југославија, 15. мај 1994.) је била српска филмска, телевизијска и позоришна глумица.

Олга је прву улогу добила још као беба од три месеца глумећи бебу у колицима у Ибзеновој „Нори“. Родитељи, путујући глумци, су после Сплита путовали преко Скопља, Цетиња, Крагујевца до Београда. Имала је само пет година када су је у стану Жанке Стокић ставили на сто да рецитује. Учествовала је у радио драмама као члан Уметничког позоришта. Била је чланица Југословенског драмског позоришта од 1951. до пензије.

Играла је Офелију, Јулију, Салому, Глорију, све главне женске улоге. Добила је Златну арену 1959. године за најбољу главну женску улогу у филму „Мис Стон“.

Вести
Погодака: 783

Љубиша Бачић - Баја (Сокобања, Краљевина СХС, 30. децембар 1922. - Београд, СР Југославија, 24. март 1999.) је био српски глумац, песник и преводилац. Своју популарност је стекао синхронизовањем цртаних филмова који су се емитовали на Телевизији Београд током 1980.-их и раних 1990.-их, а најпознатије су његове креације Петла Софронија, Симе Страхоте, Елмера Давежа и већег броја ликова у цртаном серијалу Нинџа корњаче. Радио је и синхронизацију ликова у познатој луткарској серији ,,Лаку ноћ децо'', где је давао глас магарцу, псу и јежу. Учествовао је и у бројним другим телевизијским дечјим емисијама, где је наступао и са познатим дечјим хором ,,Колибри''. Био је члан Атељеа 212 и остварио је низ епизодних улога на филму и телевизији.

Поред синхронизовања цртаних филмова и глуме, писао је и песме, а једна од његових најпознатијих је „Бољи живот“ коју пева Дадо Топић на одјавној шпици истоимене серије. Такође је написао песму „А ја без тебе“ коју је посветио Милени Дравић, а коју је отпевала Снежана Мишковић Викторија на свом албуму из 1991. године. Снимио је неколико синглова са песмама за децу, као и синглове са шлагерима. Писао је поезију на дијалекту, и то говору свога сокобањског краја у којој је показао изузетни таленат, а исто тако и преводио с руског језика. Међу колегама био је познат под надимком Баја. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Вести
Погодака: 482

 

Протекле седмице Српска академија наука и уметности добила је на дар дигитализовану колекцију српских средњовековних и старих рукописа из фонда Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга. Директор ове установе Александар Вислиј предао је поклон председнику САНУ Владимиру Костићу у присуству бројних академика, амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина, као и амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића, који је у највећој мери и заслужан за покретање и реализацију овог значајног пројекта руско-српске културне и научне сарадње.

 

Вести
Погодака: 472

Задужбина „Десанка Максимовић“ је 15. маја, у Центру словенских култура (некадашња Кафе-књижара), прогласила добитника Награде "Десанка Максимовић" за 2018. годину.
Награда „Десанка Максимовић“ за укупан допринос српској поезији, коју додељује Задужбина „Десанка Максимовић“, припала је за 2018. годину Ани Ристовић, саопштио је данас жири који су чинили Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Слободан Зубановић, Соња Веселиновић и Светлана Шеатовић (председница). У њиховом саопштењу је наведено да је Ана Ристовић већ првом књигом "Сновидна вода" средином деведесетих година „ушла крупним корацима у српску поезију, а сваком новом књигом је померала границе сопственог поетичког домета дајући нови замах српском песништву“.

Рођена 1972. године у Београду, Ана Ристовић је објавила књиге песама: Сновидна вода (1994), Уже од песка (1997), Забава за доконе кћери (1999), <и>Живот на разгледници (2003), Око нуле (2006), П.С .(изабране песме, 2009), Метеорски отпад (2013), Нешто светли (изабране и нове песме, 2014), Чистина (2015).
Најновија књига песама Ане Ристовић Чистина објављена је у издању Архипелага, у едицији Елемент.
Добитница је Бранкове награде, награда „Бранко Миљковић“, „Хуберт Бурда Преис“ и „Милица Стојадиновић Српкиња“, као и Дисове награде.
Књиге песама Ане Ристовић превођене су на немачки, енглески, словеначки, мађарски, шведски и фински језик.