Душко Трифуновић (Сијековац код Брода, Краљевина Југославија, 13. септембар 1933. - Нови Сад, Србија и Црна Гора, 28. јануар 2006.) био је српски књижевник, песник и телевизијски аутор. Прву песму је написао по повратку из војске, са 22 годинe. У Сарајево је дошао са 24 године и занатом бравара, али је већ следеће године издао прву књигу. Био је плодан стваралац који је створио двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма. Сматра се заслужним за креирање нечега што је касније названо сарајевска рокенрол школа. На телевизији је запамћен као аутор емисија на ТВ Сарајево „Шта дјеца знају о завичају“. По избијању рата 1992. године прешао је да живи у Нови Сад где је наставио да ради за ТВ Нови Сад.
Душко Трифуновић је био учесник јубиларних 20.-тих ,,Врњачких културних свечаности“ 1992. године и том приликом одржао књижевно вече у салону Народне библиотеке ,,Др Душан Радић“ у Врњачкој Бањи (на фотографији је детаљ са тог догађаја).
Душко Трифуновић, син Петре и Васа Трифуновића из Сијековца - села надомак Босанског Брода, учио је браварски занат и завршио је шумарску школу и до 1955. године радио је као бравар у фабрици вагона у Босанском Броду. Тада одлази у Сарајево и уписује Филозофски факултет - одсек за књижевност. Годину дана по доласку у Сарајево објављује и своју прву књигу поезије. Током студирања Душко Трифуновић је уређивао часопис Живот, био је секретар удружења књижевника БиХ и слободни уметник. Након студија Душко Трифуновић се запошљава на Телевизији Сарајево као уредник музичко-забавног програма и омладинског програма, где често доводи у програм ондашње популарне музичаре, првенствено припаднике сарајевске рок сцене.
Најпознатији је постао на основу сарадње са рок саставом Бијело дугме. До тог момента је било незамисливо да познат и афирмисан песник сарађује са рокенрол бендом. Из те сарадње су настали хитови као што су: Има нека тајна веза, Шта би дао да си на мом мјесту, Пристао сам бићу све што хоће, Милиција тренира строгоћу, Главо луда, Река суза и на њој лађа, Живот је маскенбал, Златна рибица, Буди добра до октобра и тако даље. Сем тога, писао је текстове и за Индексе, Тешку индустрију, Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, Вајту и друге интерпретаторе и музичаре а последње познато естрадно име са којим је радио је био Жељко Јоксимовић (песма Има нешто у том што ме нећеш). Укупно је око 300 његових песама компоновано и снимљено, а свега три песме у животу је написао на музику.
У Новом Саду је радио као уредник на ТВ Нови Сад и живео у скромним финансијским условима до смрти 2006. године. Према сопственој жељи, сахрањен је 30. јануара 2006. године на Чератском гробљу у Сремским Карловцима. Споменик Душку Трифуновићу је на видиковцу у Сремским Карловцима. Бронзана скулптура песника Душка Трифуновића, дело је вајара Стевана Филиповића. На Палама се једном годишње одржава књижевна манифестација „Дани Душка Трифуновића“ где се окупљају песници из Републике Српске, Србије и Црне Горе.
За свој рад је добио следеће награде: Бранкова награда, Шестоаприлска награда града Сарајева, Награда Змајевих дечјих игара, Савезна награда за бригу о деци: награда Искре културе Војводине, Инстелова награда, Златни кључић и Микина чаша 2005.
