Извор: РТС
Овогодишњи лауреат књижевне награде „Данко Поповић" коју додељује Народни музеј у Аранђеловцу је Радован Бели Марковић - за роман „Плава капија"
Трочлани жири који су чинили Јован Делић, Александар Јовановић и Марко Недић, одабрао је овогодишњег лауреата.
Радовану Белом Марковићу, награда ће свечано бити уручена на манифестацији "Разговори под липом Данка Поповића" у оквиру програма Смотре „Мермер и звуци" на Отвореној сцени.
Слободан Данко Поповић (Аранђеловац, Краљевина СХС, 19. август 1928. - Крагујевац, Србија, 7. август 2009.) био је српски књижевник. Рођен је 1928. године у Аранђеловцу. Гимназију је завршио у Аранђеловцу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Аутор је више радио драма и филмских сценарија, романа и књига приповедака. Међу најпознатијим његовим делима је роман Књига о Милутину. Умро је 7. августа 2009. године и сахрањен 11. августа у Аранђеловцу у порти Буковичке цркве. Опело у Буковичкој цркви служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ шумадијски Јован. Архијерејима је саслуживало двадесет свештеника и седам ђакона. Опелу су молитвено присуствовали Њихова Височанства принц Владимир и принцеза Бригита, уважена господа академици, политичари, представници културног и уметничког живота Србије. Добитник је награда „Стражилово” и „Исидора Секулић”.
Драгослав Драган Николић - надимак: Лепи Гага (Београд, Краљевина Југославија, 20. август 1943. - Београд, Србија, 11. март 2016.) био је југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Због стила глуме је од стране обожавалаца окарактерисан као ,,Шмекер са карактером господина“. Рођен је 20. августа 1943. у Београду. Његово крштено име је Драгослав међутим током целог живота био је познат као Драган због симпатичног неспоразума. Старији брат му се звао Мирослав који је и био његов узор. Одрастао је на Црвеном крсту. Након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио јер је био премештен у Економску школу. После две године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и тада као седамнестогодишњак био најмлађи студент. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду. Николић је рођен у породици Душана (пореклом из Берана) и мајке Јелене (пореклом из Јагодине). Николићеви преци су се у прошлости презивали Живковићи, али је његов деда Радоња променио породично презиме по прадеди Николи. Глумицу Милену Дравић упознао је 1969. године на снимању филма Хороскоп. Венчали су се тајно, 1972. године, у паузи током снимања филма Како су се волеле две будале. Брак су склопили у Градској управи Врачар, а кума са венчања била им је глумица Сека Саблић, коју је Николић познавао са Академије за позориште, филм, радио и телевизију. Заједно су глумили у великом броју филмова, као и у многим телевизијским серијама.
У издању Народне библиотеке „Др Душан Радић” и предузећа „Интерклима-графика” из Врњаца изашла је из штампе књига Врњачка Бања у "Политици" (1904 - 1941).
Књигу чине новински чланци о Врњачкој Бањи објављивани у дневном листу Политика од њеног оснивања 1904, године, па све до 7. априла 1941. тј. до напада хитлеровске Немачке на ондашњу Краљевину Југославију. Без икаквог устезања можемо рећи да се ради о капиталном делу за наше место, нарочито када је у питању међуратна Бања.
Књигу је приредио и коментаре написао Огњан Топаловић, има 472. странице скраћеног А4 формата, у тврдом повезу.
Данило Бата Стојковић (Београд, Краљевина Југославија, 11. август 1934. - Београд, СР Југославија, 16. март 2002.) био је један од најпознатијих српских позоришних, телевизијских и филмских глумаца. Бата је рођен у Београду 11. августа 1934. године у породици Алексе Стојковића, угледног предратног велетрговца дрвима и угљем. Одрастао је на Чубури, уз рођеног брата Жику, потоњег познатог београдског интелектуалца и публицисту. Живео је у Београду са супругом Олгом. Један од пресудних тренутака у каријери Бате Стојковића је била представа из 1953. године, на Пашином брду у којој је играо у Чеховљевој Крчми на главном друму. У публици је био и Добрица Милутиновић, који је након представе пришао Бати и узбуђено му рекао: „Ти си, сине, још у мајчиној утроби постао глумац.” На Факултету драмских уметности у Београду га је примио Томислав Танхофер, а дипломирао је код Јосипа Кулунџића 1959. године, улогом Ђорђа Црнојевића из Јакшићеве Јелисавете и Капетана ватрогасца из Ћелаве певачице. Остварио је велики број улога на филму и у позоришту. Најпознатије су му улоге у филмовима Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг и Балкански шпијун, за које је награђиван бројним наградама.
