Радослав Рале Миленковић (Нови Сад, ФНРЈ, 17. фебруар 1958. године) је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и позоришни редитељ. Радослав Рале Миленковић рођен је 17. фебруара 1958. године у Новом Саду, где је завршио основну и средњу школу. Године 1980. дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Бранка Плеше, а позоришну режију 1990. на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Дејана Мијача. Глумио је у великом броју филмова и позоришних представа. Своју прву позоришну улогу остварио је 1977. године у представи „Тантантадруј”, у режији Петра Зеца, у београдском позоришту Двориште, док је прва филмска улога била улога Луке у филму „Широко је лишће”, у режији Петра Латиновића. На самом почетку глумачке каријере, 1982. године, са Сретеном Мокровићем основао је у Загребу Театар ММ, а од 1984. до 1987. био је члан глумачког ансамбла загребачког Театра ИТД. Од 1987. до 2005. године био је стални члан глумачког ансамбла Југословенског драмског позоришта у Београду. Одиграо је и бројне улоге у другим београдским позориштима (Атеље 212, Београдско драмско позориште, Звездара театар, Народно позориште у Београду), као и у Српском народном позоришту у Новом Саду.
Режирао је у бројним позориштима Југославије, а касније Србије, као и у позориштима у Мађарској, Шведској, Хрватској и Македонији. Од 2005. године стални је редитељ драме Српског народног позоришта. Педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду, Радослав Рале Миленковић бавио се од 1989. до 1993. године на предметима глума и дикција. Од 2009. бави се педагошким радом на Високој школи драмских уметности у Капошвару у Мађарској. Током маја и јуна 2005. и маја 2006. водио је глумачку радионуци Altum silentium - Тишина у глумчевој уметности, одржаној у Малмеу (Шведска). Од 1995. до 1996. године био је директор драме Српског народног позоришта. Године 2001. био је директор 36. Фестивала глумачких остварења - „Филмски сусрети” у Нишу. Од 2006. до 2007. био је уметнички саветник Народног позоришта „Тоша Јовановић” у Зрењанину, a од 2010. уметнички саветник Установе културе „Вук Караџић” у Београду.
Радослав Миленковић бави се и књижевним радом. До сада је објавио две књиге поезије: „Тачка. Пепео. Поезија.", Матица српска, Нови Сад, 1982. година и „Крхотине“, Кровови, Сремски Карловци, 1993. године. За позоришно и радио извођење драматизовао је дела Матије Бећковића, Радоја Домановића, Стевана Сремца, Ранка Маринковића, Александра Грина, Франца Кафке, Михаила Булгакова. Добитник је најзначајнијих награда за глуму и режију на бројним фестивалима у Србији и бившој Југославији.
Позориште - неке од улога: Подземљич, Цирил Космач: „Тантантадруј“, режија Петар Зец (Позориште Двориште, Београд, 1977.), Мафио, Алфред Мисе: „Лоренцаћо“, режија Бранко Плеша (Југословенско драмско позориште, Београд, 1978.), Нат Бартлет, Јуџин О’Нил: „Светионик“, режија Милан Белегишанин (Трибина младих, Нови Сад, 1978.), Гара, Душан Ковачевић: „Лимунација“, режија Дејан Мијач (Југословенско драмско позориште, Београд, 1979.), Грађанин, Жан Пол Сартр: „Ђаво и господ Бог“, режија Миленко Маричић (Југословенско драмско позориште, Београд, 1979.), Кловн, Семјуел Бекет: „Уздах“, режија Милан Белегишанин (Академско позориште Промена, Нови Сад, 1979.), Чипола, Томас Ман: „Марио и мађионичар“, режија Милан Белегишанин (Академско позориште Промена, Нови Сад, 1980.), Кирил, Живко Чинго: „Пасквелија“, режија Љубиша Георгијевски (Српско народно позориште, Нови Сад, 1980.), Јован Заведејев, Леонид Андрејев: „Јуда Искариотски“, режија Милан Белегишанин (Академско позориште Промена, Нови Сад, 1980.), Феликс, Деана Лесковар: „Слике жалосних доживљаја“, режија Слободан Унковски (Српско народно позориште, Нови Сад, 1981.), Гробаров момак и Дух, Едвард Бонд: „Лир“, режија Љубиша Георгијевски (Дубровачке љетне игре, Дубровник, 1981.), Тасин, Душан Јовановић: „Ослобођење Скопља“, режија Љубиша Ристић (Загреб, 1981.), Син, Славомир Мрожек: „Пешице“, режија Миро Међиморец (Театар ИТД. Загреб, 1982.), Глумац 1, Матија Бећковић: „Излаз“, режија Радослав Миленковић и Сретен Мокровић (Театар ММ, Загреб,
1982.), Сјен Полидора, Марин Држић: „Хекуба“, режија Ивица Бобан (Дубровачке љетне игре, Дубровник, 1982.), Пит, Едвард Бонд: „Спасен“, режија Раде Шербеџија (Група Актер, Загреб, 1983.), Матеј, Горан Стефановски: „ХИ–ФИ“, режија Миро Међиморец (ЦКД, Загреб, 1983.), АА, Славомир Мрожек: „Емигранти“, режија Радослав Миленковић и Сретен Мокровић (Театар ММ, Загреб, 1983.), Монодрама, Радоје Домановић и Владислав Петковић Дис: „Наши дани“, режија Радослав Миленковић (Театар ММ, Загреб, 1982.), Јовица, Бранко Ћопић: „Ратнички растанак“, режија Егон Савин (Звездара театар, Београд, 1984.), Слим, Џон Хедли Чејс: „Грисонова банда“, режија Душан Јовановић (РАНС Моша Пијаде, Загреб, 1985.), Маринко, Александар Поповић: „Пазарни дан“, режија Горан Марковић (Звездара театар, Београд, 1985.), Поручник Тасић, Душан Ковачевић: „Свети Георгије убива аждаху“, режија Егон Савин (Српско народно позориште, Нови Сад, 1986.), Лењин, Агнета Плејел: „Госпођа Колонтај“, режија Ивана Вујић (Југословенско драмско позориште, Београд, 1987.), Себастијан, Вилијам Шекспир: „Олуја“, режија Дејан Мијач (Југословенско драмско позориште, Београд, 1987.), Војдан, Горан Стефановски: „Сан летње ноћи“, режија Слободан Унковски (Звездара театар, Београд 1987.), Чапајев, Слободан Селенић: „Ружење народа у два дела“, режија Дејан Мијач (Југословенско драмско позориште, Београд 1987.), Данијел Леверкин, Борислав Пекић: „Беснило“, режија Јовица Павић (Београдско драмско позориште, Београд, 1988.), Душан Голић, Синиша Ковачевић: „Ново је доба“, режија Егон Савин (Београдско драмско позориште, Београд, 1988.), Лепршић, Јован Стерија Поповић: „Родољупци“, режија Дејан Мијач (Југословенско драмско позориште, Београд, 1988.), Радојко, Добрица Ћосић: „Ваљевска болница“, режија Дејан Мијач (Југословенско драмско позориште, Београд, 1989.), Џон, Дејвид Мамет: „Живот у позоришту“, режија Лари Запиа (Југословенско драмско позориште, Београд, 1989.), Рјумин, Максим Горки: „На летовању“, режија Егон Савин (Југословенско драмско позориште, Београд, 1990.), Ђакон Авакум, Александар Поповић: „Кус петлић“, режија Бранко Плеша (Звездара театар, Београд, 1990.), Клаудије, Вилијам Шекспир: „Хамлет“, режија Laszlo Babarcy (Дубровачке љетне игре, Дубровник, 1990.), Срђа Злопоглеђа, Александар Поповић: „Бела кафа“, режија Бранко Плеша (Југословенско драмско позориште, Београд 1991.), Иследник, Синиша Ковачевић: „Ђенерал Милан Недић“, режија Јовица Павић (Звездара театар, Београд, 1992.), Доктор Потић, Гордан Михић: „Последња потера за златом“, режија Бранислав Мићуновић (СКЦ, Београд, 1992.), Витез Ендру Језолики, Вилијам Шекспир: „Богојављенска ноћ“, режија Јагош Марковић (Југословенско драмско позориште, Београд, 1992.), Ал, Стив Тешић: „На отвореном путу“, режија Мерима Исаковић (Група Open Road, Београд–Москва, 1993.), Поволни, Карл Краус: „Последњи дани човечанства“, режија Горчин Стојановић (Југословенско драмско позориште, Београд, 1994.), Деда, Новица Савић: „Како потаманити гамад“, режија Бранко Плеша (Звездара театар, Београд, 1994.), Судија Оверду, Бен Џонсон: „Вартоломејски вашар“, режија Ирфан Менсур (Југословенско драмско позориште, Београд, 1995.), Филип Трнавац, Љубомир Симовић: „Путујуће позориште Шопаловић“, режија Егон Савин (Српско народно позориште, Нови Сад, 1995.), Ваља, Људмила Петрушевска: „Чинцано за Смирнову“, режија Виталиј Дворцин (Југословенско драмско позориште, Београд, 1995.), Љубић, Горан Марковић: „Турнеја“, режија Милан Караџић (Атеље 212, Београд, 1996.), Клеант, Молијер: „Тартиф“, режија Laszlo Babarcy (Народно позориште, Београд, 1997.), Луј, Жан Пол Сартр: „Прљаве руке“, режија Радослав Миленковић (Југословенско драмско позориште, Београд, 2000.), Тецудзин Аоки, Александар Галин: „Конкурс“, режија Радослав Миленковић (Београдско драмско позориште, Београд, 2001.), Старац, Ежен Јонеско: „Столице“, режија Радослав Миленковић (Позориште „Добрица Милутиновић“, Сремска Митровица, 2001.), Рајко Кокорајко, Милош Радовић: „Малаксија“, режија Бранимир Брстина (Звездара театар, Београд, 2010.), Вучко, Душан Ковачевић: „Кумови“, режија Душан Ковачевић (Звездара театар, Београд, 2012.)...
Позориште - неке режије: Матија Бећковић: „Излаз“ (Театар ММ, Загреб, заједно са Сретеном Мокровићем 1982.), Славомир Мрожек: „Емигранти“ (Театар ММ, Загреб, заједно са Сретеном Мокровићем 1983.), Домановић - Дис - Миленковић: „Наши дани“ монодрама (Театар ММ, Загреб
1984.), Славомир Мрожек: „Стриптиз“ (Српско народно позориште, Нови Сад 1985.), Домановић - Миленковић: „Вођа” (Казалишна радионица ДАНГА, Ријека, 1985.), Мјуреј Шизгал: „Тигар“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 1986.), Семјуел Бекет: „Срећни дани“ - „Кораци“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 1986.), Марша Норман: „Лаку ноћ, мајко“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 1987.), Павел Кохоут: „Пех под кровом“ (Мало позориште „Душко Радовић“, Београд, 1989.), Петер Вајс: „Патње господина Мокинпота“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1991.), Павел Кохоут: „Рат у спаваћој соби“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1991.), Лаза Костић: „Међу јавом и мед сном“ (Српско народно позориште Нови Сад, 1991.), Алфред Жари: „Краљ Иби“ (Театар „Јоаким Вујић“, Крагујевац, 1991.), Роже Витрак: „Виктор или деца на власти“ (Народно позориште, Ниш, 1991.), Радоје Домановић - Миленковић: „Вођа” (Српско народно позориште, Нови Сад, 1992.), Аугуст Стринберг: „Отац“ (Атеље 212, Београд, 1993.), Александар Поповић: „Мртва тачка“ (Звездара театар, Београд, 1994.), Николај Кољада: „Мурлин Мурло“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1996.), Људмила Разумовска: „Кући“ (Атеље 212, Београд, 1997.), Славомир Мрожек: „Танго“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1997.), Петер Вајс: „Мара – Сад“ (Народно позориште, Сомбор, 1997.), Николај Кољада: „Мурлин Мурло“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 1997.), Горан Стефановски: „Тетовиране душе“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1998.), Христо Бојчев: „Пуковник птица“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 1998.), Еден фон Хорват: „Дон Жуан се враћа из рата“ (Народно позориште, Суботица, 1998.), Максим Горки: „Малограђани“ (Београдско драмско позориште, Београд, 1998.), Мартин Мекдона: „Лепотица Линејна“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 1998.), Николај Кољада: „Кокошка“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац 1999.), Небојша Ромчевић: „Лаки комад“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1999.), Франц Ксавер Крец: „Нагон“ (Атеље 212, Београд, 2000.), Жан Пол Сартр: „Прљаве руке“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 2000.), Владимир Набоков: „Позив на погубљење“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 2000.), Александар Галин: „Конкурс“ (Београдско драмско позориште, Београд 2001.), Ежен Јонеско: „Столице“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 2001.), Николај Кољада: „Полонеза Огињског“ (Народно позориште, Ниш, 2001.), Олег Богајев: „Мртве уше“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска, 2002.), Молијер: „Жорж Данден“ (Народно позориште, Лесковац, 2002.), Питер Шефер: „Амадеус“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 2002.), А. Н. Островски: „Шума“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003.), Жан Клод Дано: „Ручни рад“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003.), Едвард Бонд: „Нигде никог немам“ (Народно позориште, Сомбор, 2003.), Јануш Гловацки: „Четврта сестра“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003.), Волтер – Бернштајн: „Кандид“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска, 2004.), Антон Павлович Чехов: „Три сестре“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска, 2004.), Едвард Бонд: „Нигде никог немам“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2004.), Милош Кречковић: „Ноћ лудака у Господској улици“ (Народно позориште, Сомбор, 2004.), Молијер: „Учене жене“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2004.), Марина Кар: „Код мочваре мачака“ (Национални театар, Будимпешта, Мађарска, 2005.), Ерне Сеп: „Љубичасти багрем“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2005.), Марин Држић: „Дундо Мароје“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 2005.), Јануш Гловацки: „У лову на бубашвабе“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2005.), Еден фон Хорват: „Дон Жуан се враћа из рата“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска, 2005.), Молијер: „Учене жене“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2006.), Антон Павлович Чехов: „Галеб“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2006.), Жан Клод Дано: „Ручни рад“ (Народно позориште, Куманово, Македонија, 2006.), Антон Павлович Чехов: „Вишњик“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2006.), Антон Павлович Чехов: „Вишњик“ (Национални театар, Мишколц, Мађарска, 2006.), Славомир Мрожек: „Танго“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2007.), Александар Галин: „Аудиција“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 2007.), Александар Галин: „Аудиција“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2007.), Карло Колоди: „Пинокио“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2007.), Молијер: „Братство лицемера“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2007.), Лиц Хибнер: „Грета, страница 135“ (Театар Театрон, Малме–Лунд,
Шведска, 2007.), Албер Ками: „Неспоразум“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 2007.), Шарлота Џонс: „У пламену“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2008.), Људмила Петрушевска: „Љубав“ (Центар за културу Панчево и Атеље 212, Београд, 2008.), Фредерико Гарсија Лорка: „Дом Бернарде Албе“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2008.), Михаил Афанасјевич Булгаков: „Псеће срце“ (Народно позориште, Сомбор, 2008.), Вилијам Шекспир: „Мера за меру“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2008.), Роже Витрак: „Виктор или деца на власти“ (Ново позориште, Будимпешта, Мађарска, 2008.), Мајкл Фрејн: „Дивљи мед“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2009.), Ежен Јонеско: „Ћелава певачица“ (Театар Театрон и Театар 23, Малме–Лунд, Шведска, 2009.), Антон Павлович Чехов: „Три сестре“ (Српско народно позориште, Нови Сад 2009.), Вилијам Шекспир: „Сан летње ноћи“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2009.), Ференц Молнар: „Стаклена ципелица“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2009.), Мартин Мекдона: „Лепотица Линејна“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2010.), Бранислав Нушић: „Ујеж“ (Српско народно позориште, Нови Сад 2010.), Молијер: „Уображени болесник“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2011.), Сергеј Коковкин: „Мисис Толстој“ (Народно позориште, Београд, 2011.), Светислав Басара: „Сестре Карамазове“ (Народно позориште, Сомбор, 2011.), Тенеси Вилијамс: „Стаклена менажерија“ (Народно позориште, Београд, 2012.)...
