Вести

Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Ференц Деак (1938 - 2011)

Ференц Деак - књижевник, новинар, драматург (Нови Итебеј, Краљевина Југославија, 1. јануар 1938. - Суботица, Србија, 23. октобар 2011.). Школовао се у Суботици, Зрењанину и Новом Саду. Новинарством је почео да се бави у Новом Саду у омладинском листу “Ifjúság”. Касније је постао заменик главног уредника у часопису ,,Képes Ifjúság”. У РТВ Нови Сад запослио се 1969. године, прво као драматург, затим као уредник петојезичког драмског програма Радија, а потом и као главни уредник. Једно време је био покрајински секретар за културу АП Војводине, а у периоду 1982. - 1986. био је амбасадор СФРЈ у Западној Африци (покривао је Гвинеју, Гвинеју Бисао, Сиеру Леоне, Зеленортску Републику и кратко Обалу Слоноваче). По повратку у земљу био је уредник и главни уредник  драмских програма Телевизије Нови Сад до пензионисања 1999. године. Филм ,,Границаје 1990. године добио награду за најбољи сценарио на ХIV Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Ференц Деак је аутор сценарија за тај филм.

Ферен Деак је рођен 1. јануара 1938. године у Новом Итебеју, код Житишта у Банату, у паорској, сиромашној, салашарској породици, као четврто дете. Основну школу је похађао у суседном селу Српском Итебеју, гимназију у Зрењанину, Средњу учитељску у Суботици и Школу за примењене уметности у Новом Саду. Студирао је на Академији примењених уметности у Београду и Вишој педагошкој школи у Новом Саду. Још као средњошколац је био запажен активностима на Трибини младих , Кино клубу „Нови Сад“ и низу ликовних и књижевних колонија широм Војводине. Један је од утемељивача часописа ,,Поља“, филмске куће „Неопланта“, ,,Képes Ifjúság” и низа других издања часописа и књига новосадског „Форума“. Већ 1959. године Матица српска му је објавила прву двојезичну књигу песама „Поноћни рибар“ у едицији коју је уређивао Мирослав Антић. Аутор је награђене радио драме „Пословни подухват“ Радио Новог Сада, за драму „Боровница“ добио је Стеријину награду и Октобарску награду Новог Сада 1969. године, написао је низ књига песама, романе и сценарије за филмове „Земља дише“ „Бразде“, ,,Бреме“, „Парлог“, „Трофеј“, ,,Граница“… Све су то филмови са највишим наградама од пулске Златне арене, до низа престижних награда на фестивалима у земљи и широм света. Као изузетни стваралац Деак је стекао поверење друштва и доспео на најодговорнија радна места, од уредника и директора петојезичне Радио-телевизије Нови Сад до председника Спољнополитичког одбора Скупштине Војводине. Ни једног тренутка због тих одговорних функција није занемарио свој креативан стваралачки рад који је крунисан и највишим наградама, као што су „Искра културе“ Културно просветне заједнице Војводине и Награда ослобођења Војводине коју му је доделила Скупштина АП Војводине. Ференц Деак је потписао двадесетак филмских пројеката, од експерименталног филма „Земља дише“ реализованог у Телевизији Београд 1969. године до „Верници магле“, дугометражног играног филма, у продукцији „Синемарта“ из Будимпеште.

Пажњу јавности на себе је скренуо издавањем збирки новела Реквијем 1961. и Корени сунца 1965. Писао је песме, драме, новеле, романе, сценарија, текстове за дечје књиге и разне пригодне текстове. Међу најпознатије свакако спадају драме: Дућан (1961), Пословни потхват (1961), У кривини (1965), Боровнице (1968), Ћопави кадрил (1969), Слепи трио (1969), Бреме (1970), Грабанцијаш (1970), Жеђ за ваздухом (1971), Апотеоза (1972), Интерурбан (1972), Непрегледна вода (1973), Даћа (1974), Киднапер (1975), Безгранично (1977), Звездана времена (1977), Мангуп (1979), Апотеоза бр. 41 (1979), Граница (1980), Нирвана (1981), Време расних паса (1983), Породични ручак (1989, 1990), Дављење (1996), Безгранично (1997), Гушење (1998), Мијазна (1999), Човекотрагедија (1999), Југ/Подне (2000), Свађалице (2002). Након приказивања драме Жеђ за ваздухом на Стеријиним позорју 1971, интегрални текст, заједно с документацијом из тог доба, из политичких разлога комисијски је уништен, а његово поновно објављивање уследило је 2009. године.

Дипломирао је примењену уметност. Знање француског усавршавао је на универзитету у Дижону. Ференц Деак је био истакнути књижевник, јавни и културни радник. Објавио мноштво књига поезије, новела, романа, драмских текстова, ТВ и филмских сценарија. Приредио је више антологија.   Писао је на мађарском, српском и француском језику. Његове драме приказиване су у мађарским позориштима у Војводини, а по његовим драмама снимљено је и неколико филмова, међу којима су најпознатији Трофеј и Граница. Био је члан друштава књижевника Војводине, Србије и Мађарске. Добитник је многобројних награда и признања, међу којима су и Стеријина награда за драму Боровнице 1969, две Златне арене у Пули: као косценариста за филм Трофеј 1979. и за сценариј филма Граница 1990; Филм ,,Границаје 1990. године добио награду за најбољи сценарио на ХIV Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Велика награда Европске радиодифузне уније 1981. и многе друге. Био је члан жирија за доделу награде „Борислав Михајловић Михиз“ 2011. СНП је извело његову драму Даћа и ораторијумску фреску по његовим стиховима Апотеоза бр. 41 на музику Ивана Ковача. Године 2010. је проглашен почасним грађанином Града Суботице. Умро је 23. октобра 2011. године. Посмртни остаци су му кремирани и расути на Фрушкој Гори. Памтићемо га по бројним сценаријима и драмама за која су, не само он, него и позоришта, продуценти, редитељи и глумци награђивани са више од 60 домаћих и међународних признања. Деакова дела су превођена на скоро све европске језике, као и на арапски и кинески (мандарински). Добитник бројних књижевних награда и признања (домаћих и страних) и  (домаћих и међународних) признања за културни и друштвени ангажман. За књигу ,,Сова и чизме награђен је у нас најпрестижнијом наградом за дечију књижевност Невен.    

Један од наших најтрофејнијих филмских сценариста, новинар и књижевник Ференц Деак, након завршетка Школе за примењену уметност у Новом Саду, 1961. Године, је креирао „Златно око“, најпрестижније признање у фотографском стваралаштву. Када су се „живе слике“ појавиле на светској сцени требало је да прође низ година да би биле прихваћене у породицу уметности. Када је Техничка трибина у Новом Саду одлучила, 1961. године, да покрене традиционалну изложбу фотографија „Нови Сад и Новосађани“ и на њој установила престижну награду „Златно око“, за аутора најбоље колекције фотографија на изложби, креирање тог трофеја поверено је Ференцу Деаку који је управо завршавао школовање у класи вајара Злате и Карла Барањија. На опште задовољство, Деак је с пуно маште реализовао модерну и елегантну симболичну статуету која је изведена у злату, у радионици новосадског златара Михајла Шандола. За тај трофеј су се, више од три деценије, такмичили најбољи фотографски ствараоци света.

„Трофеј“ је југословенски филм из 1979. године у режији Кароља Вичека, који је писао и сценарио са Ференцом Деаком. Филм је добио награду Златна арена. Монтажа: Олга Скригин. Композитори музике: Младен Вранешевић и Пеђа Вранешевић. Када су социјалне разлике у нашем друштву достигле тачку која се више није могла толерисати, основане су комисије за испитивање порекла имовине. За председника једне такве комисије именован је стари борац, иначе чувар у ловишту за високу дивљач, у чему има и извесне симболике. Кроз рад ове комисије, приказани су и неки аутентични случајеви који су били предмет интересовања шире јавности. Посао комисије је сложен, одговоран, врло често деликатан, проткан драматиком и трагиком. Да ли ће чувар ловишта „уловити“ трофеј? ,,Граница је југословенски филм из 1990. године. Режирао га је Зоран Маширевић, а сценарио су писали Ференц Деак и сарадници Живојин Павловић и Зоран Маширевић. Датум првог приказивања: 4. јун 1990. Режисер: Зоран Маширевић. Фотографија: Душан Нинков. Композитор музике: Иван Врхунц. Филм ,,Границаје 1990. године добио награду за најбољи сценарио на ХIV Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Радња се одвија у Војводини, односно на подручју тадашње југословенско-мађарске границе непосредно после Другог светског рата. Протагонисти су чланови две породице - Мађара које нови комунистички режим сумњичи за сарадњу са фашистичким окупатором и босанских Срба, бивших партизана које је тај исти режим недавно доселио.

Библиографија: Најважније књиге поезије су му: Поноћни рибар (1959), Освајање домовина (1971), Додир слоноваче (1972), Пораз (1982), Љубавне епистоле (1994), Зима /Југ/ (2002).    Романи: Метил (1969), Разбојник, роман за омладину (1970), Жега, историјски роман (1972), Разбојник (1976), Слојеви (2003), Распад, наставак романа Слојеви (2006). Драмски текстови и сценарији: Боровнице (1968), Даћа, драме, радиодраме, сценарији (1972), Игра сенкама, филмски и телевизијски сценарији (1985), Граница и други сценарији (1991), Лутајућа ватра, сценариј (2003), Хисторија, три драме (2006).  Новеле: Реквијем (1961), Корени Сунца (1965),  Nuk dua mjaltë, приче за децу (1974).   Аутор је 12 драмско-сценских дела: Боровнице (1968), Жеђ за ваздухом (1971), Даћа (1972), Ћопави кадрил (1972), Слепи трио (1974), Киднапер (1975), Звездана времена (1976), Нирвана (1981), Апотеоза 2 (1982),  Безгранично (1997), Гушење (1998), Диспутанти (2002).    Аутор је 13 радио-драмских дела: Пословни подухват (1961), У окуци (1965), Ћопави кадрил (1968), Слепи трио (1969), Апотеоза (1971), Интерурбан (1972), Велике воде (1974), Киднапер (1975), Звездана времена (1977), Апотеоза бр. 41 (1981), Породични ручак (1989), Људска трагедија (1999), Југ/Подне (2000).  Написао је сценарија за телевизијске драме: Бреме (1970), Крај недеља (1973), Кућна терапија (1977), Смешкоград, серија (1978), Време расних паса (1983), Граница, серија (1980), Боје слепила (1992) – као и сценарија за дугометражне филмове: Бреме (1969), Парлог (1974), Трофеј (1979), Граница (1990), Лутајућа ватра (2003), Верници магле (1992-2005), Да нема љубави (2004-2005).  

37. ПУЛСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ (30. јун - 7. јул 1990. године - 24 филма). Организатор: Фестивал југословенског играног филма. Награде: - ГРАНИЦА, РО за кинематографију Тера (Нови Сад), ЦФС Авала филм и ТВ Нови Сад - Велика бронзана арена; - Ференц Деак за сценариј филма ГРАНИЦА, - Златна арена; - Мирјана Јоковић за женску улогу у филму ГРАНИЦА, - Златна арена; - Зоран Маширевић за режију филма ГРАНИЦА, - награда ”Кокан Ракоњац”.
4. ЈУГОСЛОВЕНСКИ ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКЕ РЕЖИЈЕ - Фестивал је одржан од 4. до 9.августа 1990. године у Херцег Новом. Водитељи програма на летњој позорници били су глумци Милена Дравић и Драган Николић. Званичне награде: Бронзана мимоза - Зорану Маширевићу за режију филма Граница и Награда публике - ТВ Новости: Зорану Маширевићу за режију филма Граница. 14. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 16. - 21. август 1990. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. Филм ,,Границаје добио награду за најбољи сценарио на 14.-том Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Ференц Деак је аутор сценарија за тај филм.