Вести

Гала Виденовић Алексић (Београд, СФРЈ, 27. јун 1969.) српска је телевизијска и филмска глумица. Популарност је стекла осамдесетих година ХХ века улогама у филмовима Бал на води и Јагоде у грлу, два наставка филмског серијала Луде године, као и једном од насловних улога у популарној дечјој серији Метла без дршке. Осамдесетих година важила је за једну од најлепших глумица своје генерације. Гала Виденовић Алексић рођена је 1969. године у Београду, где се и школовала. Име је добила по супрузи сликара Салвадора Далија. Њена мајка Дагмар Стојановић Виденовић (1943 - 2009) била је истакнута српска ликовна уметница, академски сликар - сценограф, пореклом из Чешке.

Гост 46. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Милан В. Пузић, сценариста, редитељ и професор на Академији уметности у Новом Саду.

Рад жирија на 46. Фестивалу филмског сценарија, сценаристички опус Милана В. Пузића сa нагласком на забрањене пројекте, српски сценаристи као редитељи играних филмова, неке су од тема емисије коју можете погледати 9. априла 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Драгослав Лазић (Рибаре код Јагодине, Краљевина Југославија, 23. новембар 1936.) је српски режисер и сценариста телевизијских серија и документарних и играних филмова.  Драгослав Лазић је рођен 23. новембра 1936. године у селу Рибаре, Јагодина. Завршио је гимназију у Јагодини а Правни факултет и Вишу филмску школу у Београду. Ожењен је глумицом Драганом Туркаљ Лазић са којом има близанце сина Лазара и ћерку Искру.  Из претходних бракова има троје деце, сина Зорана и ћерку Катарину са словеначком глумицом Дуњом Клеменц и Аниту која је глумица са глумицом Снежаном Савић.  Лазићеве најпознатије телевизијске серије су: Парничари, Музиканти, Љубав на сеоски начин, Грађани села Луга, Докторка на селу, Сељаци и Звездара. Покренуо је Студио Чаплин.

Kаталин Ладик је мађарска песникиња, уметница и глумица. Рођена је 25. октобра 1942. године, у Ујвидеку, Kраљевина Мађарска, а последњих 20 година живела је и радила наизменично у Новом Саду, у Будимпешти у Мађарској и на острву Хвар, Хрватска. Kњиге: Икарова сенка: изабране и нове песме, Stories of the seven-headed sewing machine и друге. Kаталин Ладик почела је своју каријеру у Новом Саду, у периоду деловања новосадске неоавангарде раних седамдесетих, да би се деведесетих преселила у Будимпешту. Распон стваралаштва Kаталин Ладик креће се од књижевности преко глуме до интерпретације експерименталних звучних композиција и радио-игара, фонетичне и визуелне поезије, хепенинга, перформанса, акције па све до маил арта. Објавила је 20 самосталних збирки поезије и један роман, од којих су на српски преведени Ероген зоон, Икарова сенка и Kавез од траве и роман Могу ли да живим на твом лицу (СФО (Ре)конекција, 2021.). Своје изложбе, перформансе, хепенинге, музичке перформансе и концерте реализовала је у оквиру најзначајнијих институција савремене културе домаће и међународне сцене, као што су: Akademie der Bildenden Künste Wien „Aspekte – Gegenwärtige Kunst aus Jugoslawien” (Bosch+Bosch grupa), Van Gogh Museum Amsterdam „Vizuele poëzie”, Музеј савремене уметности „Verbo-Voko-Vizuelno”, Галерија сувремене уметности „Нова уметничка пракса 1966-1978”, Centre National Georges Pompidou „Rencontres internationales de poesie sonore”, Kassel, Neue Galerie, DOCUMENTA, New York, Washington, Дубровачке летње игре, а тренутно се њен рад предсатавља на свим значајним европским изложбама. Рад ове уметнице, превасходно њена вербо-воко-визуелна истраживања (звучни перформанси, видео и аудио касете и плоче, текстуални) перформанси тела, баш као и обиман и значајан књижевни, као и рад у области алтернативног театра, признати су и препознати и у међународним оквирима. Њену уметничку личност сврставају у ред већ готово митских личности авангарди на читавом централноевропском простору.

Гост 45. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Дејан Зечевић, прослављени филмски стваралац.

Филмски опус Дејана Зечевића, подсећање на култног редитеља Џона Карпентера, серија „Чизмаши“ коју је наш гост режирао по истоименом роману Драгослава Михаиловића, неке су од тема емисије коју можете погледати 26. марта 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!