Матија Бећковић (Сента, Краљевина Југославија, 29. новембар 1939.) српски је песник, књижевник и академик. Бећковић је редовни члан Српске академије наука и уметности, члан Крунског савета престолонаследника Александра Карађорђевића и друштвени радник. Најважнија дела: Вера Павладољска, О међувремену, Рече ми један чоек, Међа Вука Манитога, Ћераћемо се још Награде: Орден Белог орла. Потиче из Црне Горе, из племена Роваца, из братства Бећковић-Драшковић. Прадеда по оцу Вујо Драшковић, се први од Драшковића прозвао по свом деди Бећку Драшковићу - Вујо Бећковић. Матијин деда Нишо Вујин Бећковић је био председник ровачке општине и народни посланик на Подгоричкој скупштини 1918. године. Рођен је у Сенти, где му је отац као краљевски официр службовао. Мајка Зорка Таушан била је кћи солунског добровољца Миладина, насељеног у Кањижи. Породица се више пута селила а кад је почео Други светски рат, склонила се из Новог Сада, код свог рода у Веље Дубоко. Основну школу завршио је у селу Веље Дубоко, ниже разреде гимназије у Колашину и Славонском Броду (код тетке), а вишу гимназију са матуром у Ваљеву. Отац Матијин, Вук Бећковић је био официр војске Краљевине Југославије, па је остао веран официрској заклетви, придружио се четницима у Ровцима. Био током грађанског рата у Црној Гори командант Ровачког четничког одреда. При крају рата 1944. године придружује се главнини Југословенске војске у отаџбини и креће са њом ка Западу, где је била савезничка војска. Али током повлачења гине у једном окршају, уз пут негде у Словенији.

Опширније...

Невенка Стојсављевић (Велика Попина, 1953. године). Невенка Стојсављевић, угледна графичарка из Београда, дипломирала је 1977. на Академији примењених уметности у Београду, класа проф. Божидара Џмерковића, а магистрирала је 1980. на Академији ликовних уметности у Београду, класа проф. Бошка Карановића. Приредила је 33 самосталне изложбе и учествовала на преко 300 групних изложби у земљи и иностранству (Француска, Норвешка, Шпанија, Немачка, Белгија, Јапан, Бугарска, Словенија, Македонија, Мађарска, Пољска, Чешка, Босна и Херцеговина, Црна Гора). Награђивана је осам пута за свој уметнички рад и учествовала на многим колонијама и симпозијумима у земљи и иностранству. Дела јој се налазе у колекцијама: Народног музеја у Београду, Музеја савремене уметности у Београду, Zepter музеја у Београду, Колекцији Академије науке и умјетности у Бања Луци, Замка културе Врњачка Бања, Графичког колектива у Београду, као и многим галеријским и приватним колекцијама у земљи и иностранству. Члан je УЛУС-а од 1978. године. Награде: Велики печат Графичког колектива 1993; Златна игла на Међународном бијеналу графике Сува игла, Ужице, 1995; Златна игла УЛУС-а, 1996; Награда за графику на Земунском салону 1996 ...

Опширније...

Гост 40. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Ненад Беквалац, драматург, филмски критичар и стручни сарадник у Архиву Југословенске кинотеке.

Историјат „Шок коридора“, култног серијала који се бави маргинализованим филмским жанровима, документарно остварење „Made in Serbia“ Младена Ђорђевића, чији је главни протагониста Ненад Беквалац, рецепција филмског опуса Такашија Микеа на нашим просторима, неке су од тема емисије коју можете погледати 15. јануара 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Песник Драгиша Радосављевић је рођен у Великом Шиљеговцу, у Србији, 1936. године. Објавио је књиге песама: Лепа смицалица лета, 1964, Зборник дисања, 1968, Бајалице, 1973, Гора говорова, 1980, Домашаји 1981, Две песме и последице и Море без Марије свуда око нас. Век на ветру је прва књига прозе Драгише Радосављевића. Поред поезије и прозе, писао је књижевну и ликовну критику за додатак Књижевни листови љубљанског дневног листа Рад и за љубљански часопис Наши погледи. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије. Песник Драгиша Радосављевић (1936), који иначе живи између Земуна и Великог Шиљеговца, исписао је необичну песничку књигу Две песме и последице. Јединствене садржајне окоснице Радосављевићевој поезији, поигравање формом, изразите рефренске формуле заступљене и у овој збирци, аутора чине препознатљивим и упечатљивим. Обиље изведених кованица, као и бројне интернационе ортографске девијације, само увећавају и усложњавају асоцијативност, сублимишући исказ. Примена литерарног поступка згушњавања језика, посебан је искорак ка неоткривеним просторима, који убедљиво проширује досегнута семантичка и значењска поља ове књиге.