Вести

Kаталин Ладик је мађарска песникиња, уметница и глумица. Рођена је 25. октобра 1942. године, у Ујвидеку, Kраљевина Мађарска, а последњих 20 година живела је и радила наизменично у Новом Саду, у Будимпешти у Мађарској и на острву Хвар, Хрватска. Kњиге: Икарова сенка: изабране и нове песме, Stories of the seven-headed sewing machine и друге. Kаталин Ладик почела је своју каријеру у Новом Саду, у периоду деловања новосадске неоавангарде раних седамдесетих, да би се деведесетих преселила у Будимпешту. Распон стваралаштва Kаталин Ладик креће се од књижевности преко глуме до интерпретације експерименталних звучних композиција и радио-игара, фонетичне и визуелне поезије, хепенинга, перформанса, акције па све до маил арта. Објавила је 20 самосталних збирки поезије и један роман, од којих су на српски преведени Ероген зоон, Икарова сенка и Kавез од траве и роман Могу ли да живим на твом лицу (СФО (Ре)конекција, 2021.). Своје изложбе, перформансе, хепенинге, музичке перформансе и концерте реализовала је у оквиру најзначајнијих институција савремене културе домаће и међународне сцене, као што су: Akademie der Bildenden Künste Wien „Aspekte – Gegenwärtige Kunst aus Jugoslawien” (Bosch+Bosch grupa), Van Gogh Museum Amsterdam „Vizuele poëzie”, Музеј савремене уметности „Verbo-Voko-Vizuelno”, Галерија сувремене уметности „Нова уметничка пракса 1966-1978”, Centre National Georges Pompidou „Rencontres internationales de poesie sonore”, Kassel, Neue Galerie, DOCUMENTA, New York, Washington, Дубровачке летње игре, а тренутно се њен рад предсатавља на свим значајним европским изложбама. Рад ове уметнице, превасходно њена вербо-воко-визуелна истраживања (звучни перформанси, видео и аудио касете и плоче, текстуални) перформанси тела, баш као и обиман и значајан књижевни, као и рад у области алтернативног театра, признати су и препознати и у међународним оквирима. Њену уметничку личност сврставају у ред већ готово митских личности авангарди на читавом централноевропском простору.

Гост 45. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Дејан Зечевић, прослављени филмски стваралац.

Филмски опус Дејана Зечевића, подсећање на култног редитеља Џона Карпентера, серија „Чизмаши“ коју је наш гост режирао по истоименом роману Драгослава Михаиловића, неке су од тема емисије коју можете погледати 26. марта 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Драгослав Михаиловић (Ћуприја, Краљевина Југославија, 17. новембар 1930. - Београд, Србија, 12. март 2023.) био је српски књижевник и академик. Био је писац, романсијер, сценариста, драматург и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Добитник је многих књижевних награда и признања. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме. Дела су му превођена на више европских језика. Студирао је Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Факултет је завршио 1957. године, али није успео да нађе стално запослење; често је мењао посао.

Лада Скендер (Београд, ФНРЈ, 28. јун 1959.) је југословенска и српска филмска и позоришна глумица. Битне улоге у филмовима : Директан пренос, Наш учитељ четвртог разреда и Одлазак ратника, повратак маршала. Лада Скендер се прославила у серији ,,Позориште у кући", а онда је глумица отишла из Србије. Захваљујући серији ,,Позориште у кући" стекла је велику популарност осамдесетих година широм тадашње Југославије. Уз велики број афирмисаних глумаца, тада се у овом остварењу појавила и Лада Скендер, девојка коју је прославила улога Љиљане Лики Делац. Док су се остали глумци доказали у својој професији, Лада Скендер је ипак одлучила да не жели да се бави глумом у Србији. Последњи филм који је снимила био је 1991. године ,,Оружје збогом".

Након година проведених као стални члан Београдског драмског позоришта, спаковала је кофере и преселила се у Kанаду. Веома мало тога се данас зна о њој. Глумица рођена 1959. године је, ако је судити према њеном профилу на друштвеним мрежама, професор драме на Универзитету у Онтарију. Тамо се придружила ,,Пулс театру". На мрежи Фејсбук не дели превише фотографија из приватног живота.У међувремену се удала и додала презиме Мићић. Филмографија: 1982. Директан пренос (Сандра), 1982. Жива земља (ТВ филм), 1984. Позориште у кући (ТВ серија, Љиљана Лики Делац), 1984. Беле удовице (ТВ филм), 1985. Наш учитељ четвртог разреда (ТВ филм, Владислава), 1986. Одлазак ратника, повратак маршала (ТВ серија, Милада Рајтер) и 1991. Оружје збогом (ТВ филм).

Нова, 44 епизода документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ посвећена је Лесковачком интернационалном фестивалу филмске режије - LIFFE. Наш гост био је Драган Јовић, председник организационог одбора лесковачке филмске смотре.

Емисију можете погледати 12. марта 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!