Гост 42. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у „Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Драган Кремер, рок критичар и новинар.

Поезија Џима Морисона, фемомен групе The Doors кроз филмска остварења Френсиса Форда Кополе и Оливера Стоуна, неке су од тема емисије коју можете погледати на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке у недељу 12. фебруара 2023. године.

Добро дошли!

Младомир Пуриша Ђорђевић (Чачак, Краљевина СХС, 6. мај 1924. - Београд, Србија, 23. новембар 2022.) био је српски и југословенски филмски режисер и сценариста. Рођен је на Ђурђевдан 1924. године. Пре Другог светског рата био је члан СКОЈ-а. На почетку устанка у Србији ступио је у партизане. Заробљен је и упућен у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Као младић је 1946. играо за чачански Борац. Као новинар почео је рад у „Политици“ 1946. године. Од 1947. је радио на Филмским новостима као уредник, а касније као режисер документарних филмова. Снимио је око 50 кратких и 20 дугометражних филмова. Аутор је десет романа. Као глумац је наступао у филму Југ - југоисток (2005). Оженио се 1960. године Миленом Дравић, од које се касније развео. Из другог брака има ћерку Лидију, удату за Рашу Андрића. Преминуо је 23. новембра 2022. године у Београду. Признања: Сретењски орден другог степена за нарочите заслуге у области филмске уметности, поводом Дана државности Републике Србије (2016), Награда за животно дело Удружења филмских критичара Фипресци Србија (2012). На XXI Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи (16. - 20. 8. 1997.) Пуриша Ђорђевић је добио Прву награду за сценарио филма Танго је тужна мисао која се плеше. Златна арена за режију филма Јутро у Пули (1967) а додељен му је и Орден Вука Караџића.

Опширније...

Азра Ченгић (Сарајево, ФНРЈ, 27. септембра 1948.) је југословенска глумица, босанскохерцеговачког порекла. Глумом се бави од 1968. године, а дебитовала је филмом Сарајевски атентат. Посебно су значајне улоге у серијама Заборављени и Бољи живот. Азра Ченгић је била стална чланица Београдског драмског позоришта. Филмографија: 1968. Сарајевски атентат (Софијина пратиља), 1968. Уђи, ако хоћеш, 1970. Карађоз, 1972. Клопка за генерала, (Председница сеоског месног одреда), 1974. Кошава, 1975. У Орфеуму код Бране (Софијина пријатељица), 1975. Одборници, 1976. Четири дана до смрти, 1977. Шта се догодило са Филипом Прерадовићем (Лепа Ката), 1979. Осма офанзива (Зденка), 1982. Дивље месо (Мима, лака девојка), 1983. Малограђани (Татјана), 1985. Какав радостан дан, 1987.Увек спремне жене (Надзорница у гвожђари), 1990. Заборављени (Зага), 1990. Бољи живот (Курчубићева супруга), 1992. Der zweite Tod des Gregor Z. (Мадам Савић), 1993. Полицајац са Петловог брда, 1995. Урнебесна трагедија, 1998. Буре барута (Жена), 2004. Смешне и друге приче, 2004. Сан зимске ноћи, 2006. Ми нисмо анђели 3: Рокенрол узвраћа ударац (Професорка) и 2010. Село гори, а баба се чешља.

Гост 41. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је проф. Синиша Бокан, декан Академије уметности у Новом Саду.

Издавачка делатност Академије уметности у Новом Саду, са посебним освртом на књигу „Тотална историја видео-игара“, проф. др Манојла Маравића, продуценатска каријера професора Бокана, детаљна анализа филмских драматизација, неке су од тема емисије коју можете погледати 29. јануара 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!