Вести

Танасије Узуновић (Ниш, Краљевина Југославија, 25. септембар 1942. - Београд, Србија, 10. март 2023.) био је српски глумац и унук брата Николе Узуновића. Позоришну академију је завршио у класи професорке Љиљане Крстић. Осим у позоришту, играо је у преко 50 филмова и ТВ драма. Најпознатији је по улози Рајка Малешевића из телевизијске серије Мој рођак са села (2008.-2011.). Добитник је Стеријине награде и Октобарске награде града Београда. Женио се три пута и има ћерку Софију. Преминуо је 10. марта 2023. године у Београду. Сахрањен је 18. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Истог дана одржана је комеморација у Народном позоришту у Београду. Битне улоге: Тренер - Петар, Последња аудијенција - краљ Петар I Карађорђевић, Злочин и казна - Дмитриј Прокофјич Разумихин, Други човек - лажни Коља, Мој рођак са села - Рајко Малешевић.

На Јутјуб каналу Народне библиотеке "Др Душан Радић" можете видети све догађаје (књижевне и поетске вечери, промоције књига, трибине, камерне концерте, изложбе, монодраме, дечје представе и радионице) које из неких разлога нисте могли посетити, или их пак желите поново погледати. Осим тога, овде можете пратити два наша пројекта: Библиофонотеку и Разговоре у кући сценарија.
Хвала вам на поверењу.

Жижа Стојановић (Београд, Краљевина Југославија, 19. новембар 1930.) српска је филмска, позоришна и телевизијска глумица. Рођена је 19. новембра 1930. године у Београду. Након Другог светског рата, уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у београдско културно друштво „Абрашевић”. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим филмовима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду. У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога. Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије Срећни људи. Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многим другим. Глумила је у филмовима: Повратак отписаних, Балкан експрес 2 и Тесна кожа 3. Живи у Београду. Битне улоге: Зага - Другарица министарка, Љубина Бојић - Више од игре, Малчика - Избирачица и Цана Фонтана - Срећни људи.

Нова 48. епизода документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ посвећена је прошлогодишњем Симпозијуму Фестивала филмског сценарија под називом „Хришћанство на филму“ и горућем проблему српске кинематографије – повлачењу филмова са домаћих филмских смотри.

О овим и другим темама разговарали смо са Дејаном Дабићем, филмским критичарем, уметничким директором Београдског фестивала документарног и краткометражног филма и селектором Фестивала глумачких остварења домаћег играног филма у Нишу, који је стални гост нашег серијала.

Гертруда Мунитић (Омиш, Далмација, Краљевина Југославија, 30. јул 1939.) је оперска певачица. Отац јој је био музичар, члан ХНK-а Сплит и диригент аматерских хорова. Завршила је средњу музичку школу у Сплиту, свирала је клавир и виолончело. Рано је почела да наступа у позоришту. Две године је хонорарно певала у сплитском позоришту, а онда јој је стални ангажман понудило осјечко позориште, у којем је провела пуних десет година. Дуги низ година била је чланица сарајевске опере. У богатој каријери освојила је бројне награде, међу осталима и Шестоаприлску награду Града Сарајева и награду ,,27. јули БиХ" за креације у ,,Rigolettu", ,,Traviati", ,,Кiss me Кate" и ,,My Fair Lady", те била миљеница многих љубитеља опере, одувек је привлачила занимање јавности. Године 2007. преселила се из Сарајева у Загреб где и данас живи.