Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Љиљана Шљапић (1940 - 2019)
Вести
Погодака: 657

Милка Стојановић (Београд, Краљевина Југославија, 13. јануар 1937. године) је српска оперска певачица (сопран). Паралелно са студијама светске књижевности, похађала је оперски студио у коме је учила певање код Зденке Зикове, а усавршавала се и код Зинке Кунц - звезде Метрополитен опере, као и код професора Ди Луга из миланске Скале. Дебитује у улози Амелије у Вердијевом „Балу под маскама“. У првих неколико сезона након дебија отпевала је готово све најзначајније улоге репертоара драмског сопрана. Наступала је на свим оперским сценама бивше државе те на бројним фестивалима. Наступала је на свим значајним оперским сценама света. Њен ујак је био Бранислав Војновић, управник Народног позоришта 1935-1939. Милка Стојановић је својевремено изјавила да су на њу највећи утицај имали њен отац и ујак. Била је удата за оперског певача Живана Сарамандића. Њена сестра је Загорка Стојановић. Дебитовала је 1960. у Народном позоришту. Од 1967. била је неколико година у Метрополитен опери у Њујорку. Касније је поново била у Народном позоришту, до 1993. године. Учествовала је у првом извођењу у Србији Вердијевих опера „Набуко“ и „Атила“, као и Белинијеве опере „Норма“. Тим извођењем Белинијеве „Норме“ отворена је зграда Народног позоришта после обнављања 1966. године.

Вести
Погодака: 672

Зоран Ђерић (Бачко Добро Поље, ФНРЈ, 22. јун 1960. године) српски је књижевник, преводилац, театролог и филмолог. Пише поезију и есеје, научне студије из области књижевности, позоришта и филма. Преводи са више словенских језика. Био је уредник културне рубрике у часопису Глас омладине, управник и драматург Позоришта младих, уредник издавачке делатности Културног центра Новог Сада, главни и одговорни уредник часописа Поља, помоћник директора Стеријиног позорја, главни и одговорни уредник часописа Сцена. Од јула 2016. године био је вршилац дужности управника, а од 2018. до 2022. управник Српског народног позоришта у Новом Саду.

Вести
Погодака: 554

Бранислава Стефановић је позоришни, видео и аудио редитељ и редовни професор на предмету Режија звука, на Kатедри за позоришну и радио режију Факултета драмских уметности. Професорка Стефановић је оснивач и руководилац ,,Собе 64’’- Лабораторије за доживљај звука, која је направљена са идејом да се креира простор у коме се савремена научна и технолошка достигнућа сусрећу са савременим уметничким истраживањем и експериментом у области звука. Оснивач је и студентске награде Радио Београда за креативни допринос радио-режији, која од 2008. године носи име Неде Деполо.

Вести
Погодака: 257

У понедељак 14. августа у 13 часова на спрату наше Библиотеке свечано ће бити отворена „Кућа стрипа и фанзина“. На тај начин наша установа наставља да обогаћује и шири своју понуду на задовољство наших корисника.

Сведоци смо да је стрип уметност у последњих неколико година у великом успону код нас и да је издавачка продукција богата и разноврсна. Након неколико „посних“ деценија током којих је био бачен на маргину, стрип се вратио тамо где му је и место, међу најшире читалачке слојеве. Данас је опет занимљив како најмлађима, тако и онима који су одавно у зрелим годинама. Наша Библиотека последњих десетак година поседује и шири избор наслова из тзв. „Девете уметности“, али ће формирањем „Куће стрипа и фанзина“ то бити рашено систематичније и избор наслова ће бити разноврснији. Осим класика стрипа, посебна пажња ће бити посвећена тренутно врло популарним мангама и стриповима за децу. Радиће се и на даљем ширењу фонда наслова домаћих аутора, као и на њиховом довођењу у нашу установу.

Формирање фонда фанзина је пионирски подухват Народне библиотеке „Др Душан Радић“ и Дома културе „Студентски град“ из Београда. Идеја је да се на једном месту формира архива фанзинашких и малотиражних издања и да она након дигитализације буду доступна широј јавности. Током осамдесетих и деведесетих година прошлог века продукција фанзина је била врло богата, они се данас тешко набављају, али су врло драгоцен извор информација и података, а често и једини сведоци многих догађаја и појава. Њиховим систематичним прикупљањем и дигитализацијом, постаће опште доступни.

На отварању „Куће стрипа и фанзина“ у понедељак 14. августа, говориће Ђорђе Милосављевић, наш познати филмски и стрип сценариста, Иван Велисављевић, испред Дома Културе „Студентски град“ и Мирослав Сташић, који ће водити овај сегмент наше установе.


Вести
Погодака: 452

Јорданчо Данчо Чевревски (Скопље, ФНРЈ, 17. мај 1951. - Скопље, Северна Македонија, 29. октобар 2020.) био је југословенски и македонски филмски и позоришни глумац. Чевревски је највише остао упамћен као Зеко из „Партизанске ескадриле“. Један је од најпознатијих и најуспешнијих македонских глумаца. Остварио је низ запажених улога, а добитник је и више признања за свој рад. На XV Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи (19. - 23. 8. 1991. године) друга награда за сценарио, припала је аутору Мирку Ковачу, за филм Тетовирање, који је режирао Столе Попов. Глумац Јорданчо Данчо Чевревски је играо једну од главних улога у филму Тетовирање. Поред „Партизанске ескадриле“, глумио је у филмовима „Сарајевски атентат“, „Доротеј“, „Игмански марш“, „Велики транспорт“, „Климент Охридски“, „Станица обичних возова“, серијама „Трст виа Скопје“, „Пси лају, ветар носи“ и многим другим. Преминуо је у 69. години, 29. октобра 2020. у Скопљу.