Вести

Жижа Стојановић (Београд, Краљевина Југославија, 19. новембар 1930.) српска је филмска, позоришна и телевизијска глумица. Рођена је 19. новембра 1930. године у Београду. Након Другог светског рата, уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у београдско културно друштво „Абрашевић”. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим филмовима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду. У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога. Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије Срећни људи. Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многим другим. Глумила је у филмовима: Повратак отписаних, Балкан експрес 2 и Тесна кожа 3. Живи у Београду. Битне улоге: Зага - Другарица министарка, Љубина Бојић - Више од игре, Малчика - Избирачица и Цана Фонтана - Срећни људи.

Нова 48. епизода документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ посвећена је прошлогодишњем Симпозијуму Фестивала филмског сценарија под називом „Хришћанство на филму“ и горућем проблему српске кинематографије – повлачењу филмова са домаћих филмских смотри.

О овим и другим темама разговарали смо са Дејаном Дабићем, филмским критичарем, уметничким директором Београдског фестивала документарног и краткометражног филма и селектором Фестивала глумачких остварења домаћег играног филма у Нишу, који је стални гост нашег серијала.

Гертруда Мунитић (Омиш, Далмација, Краљевина Југославија, 30. јул 1939.) је оперска певачица. Отац јој је био музичар, члан ХНK-а Сплит и диригент аматерских хорова. Завршила је средњу музичку школу у Сплиту, свирала је клавир и виолончело. Рано је почела да наступа у позоришту. Две године је хонорарно певала у сплитском позоришту, а онда јој је стални ангажман понудило осјечко позориште, у којем је провела пуних десет година. Дуги низ година била је чланица сарајевске опере. У богатој каријери освојила је бројне награде, међу осталима и Шестоаприлску награду Града Сарајева и награду ,,27. јули БиХ" за креације у ,,Rigolettu", ,,Traviati", ,,Кiss me Кate" и ,,My Fair Lady", те била миљеница многих љубитеља опере, одувек је привлачила занимање јавности. Године 2007. преселила се из Сарајева у Загреб где и данас живи.

Гости 47. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ су музички критичари Зорица Којић и Драган Амброзић.

Како су феномени филма и рокенрола улепшали слику 20. века, Боб Дилан као лауреат Нобелове награде за књижевност, глумачка остварења великих рокенрол звезда, неке су од тема емисије коју можете погледати 23. априла 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Александар Алек Вукадиновић (Милановац, Пећ, 13. септембар 1938.) је српски песник. Детињство је провео у Андријевици, једно време живео је у Пећи, до пресељења породице у Београд. Школовао се у Андријевици, Пећи и Београду, у коме живи од 1959. године. Био је председник Београдске секције писаца Удружења књижевника Србије (1982-1984). Поред поезије, пише лирску прозу, чланке и есеје о књижевности. Једно време био је уредник часописа Удружења књижевника Србије Relations. На Трећем програму Радио Београда коментарисао је појаве у култури и уметности (1972-1979). Држао је курс креативног писања у Дому културе Студентски град у Београду. Заступљен је у бројним антологијама српске поезије у земљи и свету и у већини међународних енциклопедија и лексикона. Превођен је на стране језике. Члан је Српског ПЕН клуба и Удружења књижевника Србије. У оквиру манифестације „Дучићеви дани“, 6. и 7. априла 2013. у Требињу одржан је дводневни научни скуп о песничком делу Алека Вукадиновића.