Лада Скендер (Београд, ФНРЈ, 28. јун 1959.) је југословенска и српска филмска и позоришна глумица. Битне улоге у филмовима : Директан пренос, Наш учитељ четвртог разреда и Одлазак ратника, повратак маршала. Лада Скендер се прославила у серији ,,Позориште у кући", а онда је глумица отишла из Србије. Захваљујући серији ,,Позориште у кући" стекла је велику популарност осамдесетих година широм тадашње Југославије. Уз велики број афирмисаних глумаца, тада се у овом остварењу појавила и Лада Скендер, девојка коју је прославила улога Љиљане Лики Делац. Док су се остали глумци доказали у својој професији, Лада Скендер је ипак одлучила да не жели да се бави глумом у Србији. Последњи филм који је снимила био је 1991. године ,,Оружје збогом".

Након година проведених као стални члан Београдског драмског позоришта, спаковала је кофере и преселила се у Kанаду. Веома мало тога се данас зна о њој. Глумица рођена 1959. године је, ако је судити према њеном профилу на друштвеним мрежама, професор драме на Универзитету у Онтарију. Тамо се придружила ,,Пулс театру". На мрежи Фејсбук не дели превише фотографија из приватног живота.У међувремену се удала и додала презиме Мићић. Филмографија: 1982. Директан пренос (Сандра), 1982. Жива земља (ТВ филм), 1984. Позориште у кући (ТВ серија, Љиљана Лики Делац), 1984. Беле удовице (ТВ филм), 1985. Наш учитељ четвртог разреда (ТВ филм, Владислава), 1986. Одлазак ратника, повратак маршала (ТВ серија, Милада Рајтер) и 1991. Оружје збогом (ТВ филм).

Нова, 44 епизода документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ посвећена је Лесковачком интернационалном фестивалу филмске режије - LIFFE. Наш гост био је Драган Јовић, председник организационог одбора лесковачке филмске смотре.

Емисију можете погледати 12. марта 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Егон Савин (Сарајево, ФНРЈ, 2. септембар 1955.) српски је и југословенски позоришни редитељ. Рођен је у породици оперских певача. Јеврејског је порекла. Режију је дипломирао 1979. године на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Дејана Мијачa. Већ својим првим режијама представио се као један од најзначајнијих српских и југословенских редитеља. Ради као редовни професор на Катедри за позоришну режију Факултета драмских уметности у Београду. Као професоре изнедрио је неколико водећих имена позоришне режије као што су Ана Ђорђевић, Ана Томовић, Филип Гринвалд, Владан Ђурковић... Иза себе има седамдесет режија разноврсног драмског репертоара, од савремених домаћих аутора, које је режирао у неформалним трупама, до светских класика, у највећим националним театрима. Радио је широм бивше Југославије: Београд, Загреб, Нови Сад, Скопље, Сарајево, Подгорица, Ријека, Сомбор, Крушевац и Зрењанин. Представе Егона Савина су на гостовањима игране широм света: у Њујорку, Чикагу, Монтреалу, Торонту, Паризу, Бечу, Нансију, Милхајму, Визбадену, Цириху, Тел Авиву, Варшави, Прагу, Будимпешти, Трсту...

Опширније...

Љиљана Седлар (Београд, Краљевина Југославија, 1. новембар 1943.) српска је глумица. Дугогодишњи је члан Београдског драмског позоришта. Бавила се културно уметничким радом у друштвеним организацијама. Једно време је била и управник београдског драмског позоришта. Наступала је и на другим београдским позорницама. Игра у телевизијским серијама и драмама. Сви је памтимо по улози строге таште из Бољег живота. Улога Дуде Павловић донела јој је популарност, а играла је и у филмовима ,,Шпијун на штиклама” и ,,Kажи зашто ме остави”. Завршила је XI београдску гимназију, а онда је уписала ФДУ. Љиљану Седлар, јавност је запамтила по улози таште Саше Попадића, кога је тумачио Борис Kомненић у серији ,,Бољи живот", а након те улоге, одлучила је да се повуче са сцене и посвети нечему другом.

Опширније...