Нова, 44 епизода документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ посвећена је Лесковачком интернационалном фестивалу филмске режије - LIFFE. Наш гост био је Драган Јовић, председник организационог одбора лесковачке филмске смотре.
Емисију можете погледати 12. марта 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.
Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.
Добро дошли!
Егон Савин (Сарајево, ФНРЈ, 2. септембар 1955.) српски је и југословенски позоришни редитељ. Рођен је у породици оперских певача. Јеврејског је порекла. Режију је дипломирао 1979. године на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Дејана Мијачa. Већ својим првим режијама представио се као један од најзначајнијих српских и југословенских редитеља. Ради као редовни професор на Катедри за позоришну режију Факултета драмских уметности у Београду. Као професоре изнедрио је неколико водећих имена позоришне режије као што су Ана Ђорђевић, Ана Томовић, Филип Гринвалд, Владан Ђурковић... Иза себе има седамдесет режија разноврсног драмског репертоара, од савремених домаћих аутора, које је режирао у неформалним трупама, до светских класика, у највећим националним театрима. Радио је широм бивше Југославије: Београд, Загреб, Нови Сад, Скопље, Сарајево, Подгорица, Ријека, Сомбор, Крушевац и Зрењанин. Представе Егона Савина су на гостовањима игране широм света: у Њујорку, Чикагу, Монтреалу, Торонту, Паризу, Бечу, Нансију, Милхајму, Визбадену, Цириху, Тел Авиву, Варшави, Прагу, Будимпешти, Трсту...
Љиљана Седлар (Београд, Краљевина Југославија, 1. новембар 1943.) српска је глумица. Дугогодишњи је члан Београдског драмског позоришта. Бавила се културно уметничким радом у друштвеним организацијама. Једно време је била и управник београдског драмског позоришта. Наступала је и на другим београдским позорницама. Игра у телевизијским серијама и драмама. Сви је памтимо по улози строге таште из Бољег живота. Улога Дуде Павловић донела јој је популарност, а играла је и у филмовима ,,Шпијун на штиклама” и ,,Kажи зашто ме остави”. Завршила је XI београдску гимназију, а онда је уписала ФДУ. Љиљану Седлар, јавност је запамтила по улози таште Саше Попадића, кога је тумачио Борис Kомненић у серији ,,Бољи живот", а након те улоге, одлучила је да се повуче са сцене и посвети нечему другом.
Гост 43. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је мр Владимир Марјановић, монтажер, редитељ и видео графички дизајнер.
Представљање другог допуњеног издања књиге „Јеванђеље на филму“ Владимира Марјановића, белетристичка дела о хришћанству која својим квалитетом завређују адекватне екранизације, подсећање на Михајла Ал. Поповића и његово остварење „С вером у Бога“, неке су од тема емисије коју можете погледати 26. фебруара 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.
Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.
Добро дошли!
Адам Пуслојић (Кобишница, Краљевина Југославија, 11. март 1943. - Београд, Србија, 31. децембар 2022.) био је српски књижевник, песник и преводилац. Рођен је 11. марта 1943. године у селу Кобишница код Неготина, у породици влашког порекла. Један је од зачетника песничког правца или покрета под називом клокотризам. Преводио је са румунског и руског језика, највише преводећи румунског песника Никиту Станескуа. Пуслојић је прву збирку песама „Постоји земља” објавио 1967. године, а био је дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије, као и Удружења књижевних преводилаца Србије, Српског ПЕН – центра и почасни члан Академије Румуније. Објавио је и збирке „Падам ка небу” (1970), „Идем смрти на подшишавање” (1972), „Негледуш” (1973), „Религија пса” (1974) и бројне друге.
